Pesnici pažljivoslušaju druge pesnike.
On je sinovac pokojnog pesnika.
ON JE, pre svega, slikar,
pa tek onda pesnik.
Ja sam tvoj pesnik,
a ti si moja pesnikinja.
Pesnik je zatvorio krug.
Susreti pesnika
u prirodi.
Svi veliki ljudi su veliki
pesnici.
Ja sam
volela tri pesnika.
Odlazak pravih pesnika:
to bi ukratko bio put pesnika.
Publika i pesnici
zajedno.
Ako NISTE ZNALI,
ja sam ukleti pesnik.
Pesnici koji imaju pesme
na INTERNETU.
Portret pesnika iz dijaspore.
I SELJAK MOŽE biti PESNIK.
Mesto okupljanja pesnika.
Nećemo ovog pesnika!
Pesnici i drugi
ESTRADNI umetnici.
Grupa crnih njujorških pesnika.
Šta će ti pesnik?!
Kada razmišljam o pesnicima
dođe mi da plačem.
ON JE bolji pesnik
nego muzičar.
I loši pesnici znaju da
napišu dobru pesmi.
[19]
9 коментара:
itd.....
danas se svi nazivaju pjesnicima, a pjesnistvo stavljeno na margine knjizevnih i kulturnih dogadjanja u ovoj nasoj jadnoj stvarnosti i poremecenim mjerilima vrijednosti izrazavanja. I hajde sad budi pametan, pa se izjasni za ili protiv nekog rada, neke pjesme, jedni ce te kamenovati, drugi dizati na pijedestal, a u tebi ostaje gorak okus spoznaje kako te ni jedni ni drugi nisu shvatili, nego se zapravo inate jedni drugima. Sve je to zacarani krug.
Uznemirena misao suočena sa osećajem teskobe i gorčine kada čovek sebe ulovi da se nalazi na skupu ‚‚prepredenih vizionara‚‚ - a sve to umnožava mučna pitanja, koja su, kao takva, ne samo veza sa mogućim odgovorima, već i pokretač pesnikovog govora.
upravo zato su, Dunja pesnici -- tužni.
Uostalom još je, čini mi se, Karl MARKS rekao da će jednoga dana svo biti pesnici.
MOžda je došlo to vreme with little help from INTERNET?!
Pesma nastaje iz melanholije, i pesnici su tužna grupa ljudi...sanjalice, romantičari, životni gubitnici...tužni, ali uvek svoji
Doslo vreme da i Kralj Pajaca postane pesnik... Ne znam da li to ima veze sa karlom marksom ili, ipak nema?!
mislim da nema veze sa Marksom, nego ti je naletio period kad si zasicen prozom, pa se malo igras rijecima kroz pjesme....inace, umjetnici pisane rijeci krenu sa stihovima, pa se onda okrenu prozi, a ti ne napustas prozu, samo se malo igras stihovima, ali dobra ti je igra :)))) i vise nego dobra, a i vise od igre :)))))
e, Dunja, na pocetku sam bio pesnik. Pa se nesto nisam proslavio. Svi bili bolji od mene... i ja presao na prozu...
Citavu Vecnost nisam pisao nesto sto bi moglo da lici (i sto mozda jeste) poezija.
Pre svega mi zanimljiv NACIN na koji pisem svoju poeziju. to me drzi u igri.
morao si pogledati tko ti je to rekao, da su svi bolji od tebe...ako si to sam pomislio, to je tipicno za dobre pjesnike, da su skromni i da svoja djela ne smatraju nekim velikim umjetnickim djelima...ali zato oni koji se busaju u prsa i laktaju prodat ce pod poeziju sve i svasta...i jos ce natjerati druge da im aplaudiraju....no njihova slava je kratkog vijeka, moda prolazi, samo kvalitet ostaje...vrijeme ipak na kraju izbaci dobro na povrsinu, a lose stvari potonu...
a i sto znaci, proslaviti se...rijetko tko ce ti dati svoje pravo misljenje o tvojim radovima. Jedni iz ljubomore, drugi iz licemjerja...ali ako pises ono sto
ti se vrti po glavi, svoje misli, svoje ideje, ne moze biti lose. Ima nepisano pravilo kojeg se pridrzavam: osluskujem reakcije obicnih citatelja, ne kriticara i urednika raznih casopisa....ono sto je dobro obicnom citatelju, to je dobra poezija. Isto vrijedi i za prozu.
Ono sto je dobro za prozu i u prozi cesto nije dobro u poeziji.
I obratno.
Tako... Odavno sam odlucio na koju cu stranu...
Kada se sve smiri i kada prodje odredjena vremenska distanca, ponovo cu procitati pesme koje sam pisao ovoga leta i odluciti (hladne glave)da li je i koliko to vredno.
U svakom slucaju, hvala na citanju.
Постави коментар