Ponekad...

Ponekad mi zasmeta ova moja totalna/potpuna pasiviziranost i ignorisanje net/blog mogućnosti da na svom blogu ostavljam/objavljujem bilo kakve zapise.
Ponekad... Samo ponekad...

Blogerska je tuga pregolema

Kao što dobro znate iz onog starog, otrcanog narodnjaka: "šoferska je tuga pregolema".
Manje je poznato da je i blogerska tuga pregolema zato što blogovi i blogeri nisu toliko otrcani i stari kao ex-YU narodnjaci.
Ipak i jedno i drugo je surova istina.
Čemu služi ovaj uvod?!
Ipak nečemu služi, nije da ne služi.
Dakle, kada nemam šta da radim po NET-u ja promovišem druge blogere i velikodušno vas upućujem na njihove blogove.
Tek da se zna da je KP velikodušan!
Dakle, citat:
" J.V. iz Niša, Dopisnik lunatičkog kulta Zvuk Gitare. Na klupama, već 23 godine čeka Beketa. Roditelji i dalje žive sa njim. Ponekad se, sa klupe, kroz vrata percepcije, zagleda u teleskop, tražeći planetu sa koje je Pink Floyd poslat na Zemlju.
Bundolo
Facebook "

A link ka blogu JV-a je

.:::. SLEDEĆI .:::.

Toliko... Jun je pri SAMOM kraju...

Lakše je prepisivati, nego...

Lakše je prepisivati, kompilovati... itd... nego (na)pisati nešto svoje, originalno... Prvi put... Upravo tako (i nikako drugačije!!)
Pa, kada je tako, onda... Onda... Onda... ŠTA?! Ma, ništa...
Odgovor je: onda da! Naravno, ako je odgovor nekome potreban, ako nešto znači... predstavlja... Sa nečim korespondira.
Nos, usne, zubi... brada... nozdrve... Krhkost postojanja i lepota postojanja u istom pakovanju.
Ipak, opstaje se kako-tako, i čeka se novi dan.
Nepotrošen, nenačet novi dan.

Nema više BUNDOLA (ali zato ima Meursaulta)

Sticajem okolnosti KP više ne zalazi na BUNDOLO. Bilo pa prošlo... prohujalo sa vihorom i ZI WEBMANOM...
Ali zato bloger Meursault zalazi i dalje na Bundolo. A tamo zalazi i momak iz KG-grada zvani LESTAT. Eh, Lestat: upoznao sam ga na Sajmu Knjiga... Meursaulta nikad i nigde nisam upoznao... Rano je za to. Ima vremena... A možda i nema?! Ipak, vreme se troši... ruinira...
Zaključak: budući da KP sve manje ima svog posla na NET-u onda je tu da preporuči/prosledi neki zanimljiv link, zapis... itd...
Što bi (kao optevao) g-din Bajaga:
- Šta bi rekao Koltrejn?
A R. M. Točak bi odgovorio:
- Šta Koltrejn ima da kaže za Bajagin pesmuljak?! Iskulirao bi ga...
U svakom slučaju

DOBRO (vam) JUTRO DŽEZERI!!!

link za --- HEJ JOHN...

Civilizacijski napredak

Ta davna vremena su prošla. Kada neko želi da se sa Kraljem Pajaca razračuna može to da uradi i preko Interneta, a ne direktno - licem u lice. Za razliku od davnog beogradskog mangupa koji je imao bar ulične manire u pitanju su najobičnije kukavice.
Na svom blogu postaviš tekst protiv Pajaca, i obavio si posao. Rekao si mu: "Bravo, glup si!", a da nisi ni morao sa njim da se suočiš.
To se zove civilizacijski napredak.

(Fragment iz kratkog romana ISEČCI,
izdavač: ALMA, Beograd - 2010)

Almost blue

Otkrivši u meni starog, preplanulog džezera bloger Meursault (ČIČAK NA VETRU) je odlučio da mi preporuči neke linkove.
Naslov kao što je (Amazing Jazz song) Almost Blue (by Chet Baker / Lyrics : Almost blue) potpuno je/sasvim prihvatljiv za pomenutu vrstu džezera.
Izvođač je Chet Baker. Pa, ko je on, pita se KP (a možda i vi, dragi čitaoci)?
On je... Pa, tu je nezaobilazni GUGL da mi priskoči u pomoć i odgovori ko je - Chet Baker. Jer...
23. decembra 1929. godine kada se ČET BEJKER rodio, moj otac je imao dve godine, a kada je umro - 13. маја 1988. g. - mom ocu je ostalo još šest godina života...
Čet je u levoj ruci držao cigaretu a u desnoj trubu. Na glavi je imao šešir. I nosio je brkove, i ručni sat... I imao je malo dužu kosu. Smrt je od njega bila udaljena tek pet godina: opisani izgled Četa Bejkera je iz 1983. godine.
Pomenute 1983. godine g-đa Smrt od moje majke uopšte nije udaljena: ona umire upravo te godine. Na samom početku... januar, sneg, pravoslavni Božić...
Za razliku od mene, blogera KP-a, Bejker je rođen i odrastao u muzičkoj porodici: njegov otac je bio profesionalni gitarista.
Hej džezeri, nabaciću vam još nekoliko rečenica o g-dinu Bejkeru a za ostalo se potrudite sami.
Ne mogu i ne smem da vas razmazim. Upropastiću vas... Ionako ste već pola upropašteni...
Sa šesnaest godina Bejker napušta školu i ubrzo odlazi u vojsku. Onda Berlin...
Dolazi 1950. g. i on više nema šesnaest godina...
Kao što rekoh za ostale podatke iz biografije Č.B. potrudite se sami... Od mene je ovo sasvim dovoljno...

Red dress

Na Zapadu ništa novo... A na KONKURSIMA REGIONA novo je treći nastavak KP-ove kolumne "Slike iz života jednog blogera".
Neophodan link je

::: S.l.e.d.e.ć.i.:::

Ključevi

Roman čitam koristeći sopstvene ključeve, a ne one koje mi sugeriše A. Mančić u svom pogovoru. Ona se služi citatima A. Rob-Grijea: te ovo je izjavio u nekom razgovoru, te ovo je napisao... Kritika kaže to i to o njegovim romanima... Ključ za čitanje romana Rob-Grijea mogli bi biti i filmovi koje je snimio.
Ona stalno ponavlja reč "igra": "deo igre", "igra neobičnu ulogu", "igra odraza"... Zašto toliko voli tu reč? Kako to da je nije ostavila u svom detinjstvu?!

(fragmet iz REPRIZE REPRIZE)

Antun Domazet: Majica sa likom Che Guevare

JEDNOM sam zamalo dobio dobre batine od nekih "kvazidesničarskih nacionalističkih mrzitelja svega pa i samih sebe" jer sam imao majicu sa likom Che Guevare.
Naravno ja sam bio sam, a njih je bilo desetak, a pošto su u pravilu pičke: ne pada im napamet da se pobiju jedan-na jedan, nego svi na jednoga…
Ja sam imao sreće jer je to bilo u mom kvartu (periferija Splita) gdje su oduvijek „luđaci“ koji su se taman vraćali sa neke utakmice i kad su me vidjeli odmah su počeli vadit palice i zaletjeli se na ove debile…
Tako sam ja samo prošao sa jednom šakom u glavu, a mogao sam puuuuno gore.
Najpoznatiji grafit u mom kvartu je:

„DA JE ISUS S BRDA BIJA KO BI GA RAZAPET SMIJA“

Split je relativno veliko selo. Manje-više…

(ANTUN DOMAZET, momak iz SPLITA (CRO) je pesnik sa BUNDOLO-sajta)

KP kolumna again!

Na web-sajtu KONKURSI REGIONA objavljen je nastavak No. 2 KP-ove kolumne.
Link:

KOLUMNA

U pripremi je junski nastavak KP-ove kolumne.
Uskoro... ovih dana... tek što nije...