Akcijsko pozorište

Neko:

- Sve smo bliži trenutku Fasbinderovog ulaska u svet teatra. On više nije tinejdžer već dvasetodogodišnjak, i više ne živi kod oca u Kelnu već je u Minhenu, i pridružuje se tamošnjem "akcijskom pozorištu".

Pajaco:

- U pozorištu je dramski pisac?

Neko:

- Ne, već glumac.

Ljubav (audio)

Svojevremeno sam na ovom blogu objavljivao tzv. izguglanu poeziju.

Pre nekih mesec dana neke od tih pesama, pa i ova, "Ljubav" pročitane su na Trećem programu Radio Beograda.

Ja sam, naravno, sve to tj. neuhvatljivi zvuk sa radija "spakovao" u MP3, pa evo jedne od pesama!

Link za preuzimanje "Ljubavi" jeste sledeći:

LJUBAV

Osobe svakakve fele

Neko:

- Kada posećuješ homoseksualne barove i klubove tamo srećeš osobe svakakve fele.

Pajaco:

- Kao na primer?

Neko:

- Transvestite, svodnike, prostitutke, biseksualce, homoerote...

Pajaco:

- Mogu samo da pretpostavim kako takva sredina utiče na razvoj petanestogodišnjeg Fasbindera.

Keln, na primer

Neko:

- Sledeći nemački grad koji bi trebalo da posetimo i detaljnije upoznamo jeste Keln.

Pajaco:

- Zašto Keln a ne, na primer, Bon ili Minhen?

Neko:

- Zato što se sa petnaest godina Fasbinder seli u Keln, i pridružuje ocu. Godina je, dakle, hiljadu devetsto šezdeseta. Okrugla.

Pajaco:

- Neko, kao da si propustio da mi saopštiš da su se njegovi roditelji razveli?

Neko:

- Jesam, propustio sam. Posle razvoda petogodišnji Fasbinder ostaje kod majke koja opet boluje od tuberkoloze i često boravi u sanatorijumu.

Pajaco:

- Šta bi dečaka, tinejdžera, petnaestogodišnjaka moglo da zanima u Kelnu? Možda tako bliže upoznamo ne samo Fasbindera već i Keln?

Neko:

- Homoseksualni barovi ga zanimaju, na primer.

Pajaco:

- Takvoga tipa nikada ranije nismo upoznali.

Neko:

- I nećemo, po svemu sudeći!

Ko je ovde genije?!

Neko:

- I Fasbinder, slično Brehtu, svoj kreativni put započinje kao dramski pisac.

Sa nepunih devet godina piše pozorišni komad "Kraj tužnog razdoblja".

I ovde imamo posla sa genijem, a ne običnim čovekom.

Kakav je bio Fasbinder?!

Neko:

- Slično Brehtu, i Fasbinder je Nemac.

Pajaco:

- Pored toga što je bio Nemac, Fasbinder je bio i čovek suprotnosti. Sa jedne strane veoma osetljivog i istančanog duha, a sa druge grubih manira.

Takav je bio Fasbinder!

Politički teatar

Neko:
- Svoje pozorišne predstave Breht je opisivao kao „kolektivne političke sastanke“.
Pajaco:
- Zanimljivo je to naše kotrljanje Brehta. Da se nešto naučiti.
Neko:
- Ako bih mogao da poentiram na kraju onda bih rekao: Breht je naš savremenik, i njegov uticaj je vidljiv u filmovima Larsa fon Trira, Rajnera Vernera Fasbindera i Žan-Lika Godara. Navedeni režiseri su u svojim filmovima koristili Brehtovu teoriju distanciranja.

Infarkt u avgustu

Pajaco:
- Smrt je sve bliža... Bar za Brehta.
Neko:
- Godina je 1956. Za nas dvojicu nepoznato, nedoživljeno vreme.
Pajaco:
- Četrnaestog avgusta pomenute godine Bertolt Breht umire od infarkta.
Neko:
- Umire, nestaje sa ovoga sveta.. Ali pre svog konačnog odlaska stvara politički teatar.

Aleksandar Pirožkov: O ISEČCIMA

Poštovani K.P.

Iako ne pripadam blog zaljubljenicima, sa velikim sam interesovanjem prošitao sinoć Vašu knjigu Isečci
Ideja da se napravi priča (roman) od komentara na blogu nije nova i kod nas ju je prvi pokrenuo Milivoje Anđelković (Savrsen zlocin, Osmeh Vizantije) .

Međutim, Vasa knjiga pleni iskrenoscu, britkim, duhovitim komentarima i jednom, rekao bih, skoro decijom zapitanošću nad zlobom drugih ljudi. Nažalost, takvih kao sto je Vaš Pesnik Diletant ima i na Mreži i u stvarnom životu veliki broj.

Kroz ceo tekst se provlaci jedna nostalgicna crta "za onim vremenom", ali i izvesna seta, koja zadire u Vas intimni osecaj usamljenosti.

Mislim, da mi je upravo ta Vasa crta veoma bliska, te cu rado napisati prikaz ove Vase, po meni bas uspele knjige. Otprilike 1,5-2 strane u Savremeniku, koji ima veoma sitan font, mislim da ce biti sasvim pristojna informacija za radoznale citaoce, koji su iz blog generacije, ali i one, u koje sebe ubrajam, koji nisu mnogo skloni ovom nacinu komunikacije.

Ako želite, možete ovaj moj kratki komentar da postavite na svoj blog.

Sa poštovanjem

Aleksandar Pirožkov

Novo putovanje

Pajaco:
- Slično kao i u Hitlerovoj Nemačkoj, ni u SAD-u marksisti nisu preterano popularni.
Neko:
- Novo putovanje za Brehta i za nas?
Pajaco:
- Za Brehta je to putovanje započelo 1947. godine, i trebalo mu je dve godine da stigne u Berlin.
U grad koji je njegova sudbina...
Neko:
- I naša, izgleda.

Kalifornija

Neko:
- Bertolt Breht se u Berlinu i oženio glumicom Helenom Vajgl.
Pajaco:
- U Berlinu je postao i marksista.
Neko:
- On postaje marksista, a Nemačka klizi u nacizam.
Pajaco:
- Dakle, čeka ga putovanje, napuštanje Nemačke... Ali gde?!
Neko:
- Tamo gde je i Holivud. U Kaliforniju.

Kotrljanje Bertolta Brehta

Neko:
- Pa, zakotrljajmo, onda, Bertolta Brehta!
Pajaco:
- Zakotrljamo ga! On je rođen u buržoaskoj porodici. Studirao je filozofiju i medicinu.
Neko:
- Godina 1924. Breht se pridružuje Nemačkom teatru u Berlinu.
Pajaco:
- Nadam se da iz Augzburga nećemo produžiti za Berlin?
Neko:
- I ja se nadam. Malo sam umoran od svih tih putovanja po nemačkim i poljskim gradovima.

Augzburg

Neko:

- Pajaco, krenuli smo iz Krakova, i srećno stigli u Augzburg. Međutim Holivud je još uvek daleko. Sa one strane Atlantskog okeana.
Pajaco:
- Holivud je daleko, a Augzburg blizu.
Augzburg je grad Mitekove smrti, ali istovremeno i grad u kome je Bertolt Breht rođen.

Mitekova lista

Neko:
- Lista se samo zove Šindlerova dok je njen pravi sastavljač Mitek.
Pajaco:
- Mitek koji je doživeo duboku starost.
Neko:
- Život koji je započeo u poljskom gradu Krakovu okončao je u bavarskom gradiću Augzburgu, i to baš 2011. godine
Pajaco
- U njegovu čast gradske vlasti su proglasile dan žalosti, i nacionalnu zastavu spustili na pola koplja.

Šindlerova lista

Neko:

- Opet nas čeka virtuelni put do Holivuda?
Pajaco:
- Možda da, a možda i ne. Zato krenimo prvo do Krakova!
Neko:
- Možemo. Ionako je Krakov Beogradu znatno bliži od Holivuda. A ono što ne volim jesu duga i zamorna putovanja.
Pajaco:
- Izgleda da je i Oskar Šindler slično rezonovao. I on je krenuo u Krakov, a ne u Holivid.
Šindler se odmah po nacističkom osvajanju Poljske seli u Krakov kako bi pokušao da iskoristi novonastalu situaciju i obogati se. Tako razmišljaju industrijalci.
Neko:
- U tome mu je, naravno, neophodna pomoć Jevreja.
Pajaco:
- Da, i tako dolazimo do Mječeslava Pempera zvanog Mitek.

Oskar Šindler

Neko:
- I Oskar Šindler je bio nemački industrijalac.
Pajaco:
- Koliko znam on nije bio ljubitelj nauke kao pomenuti Paul Volfsker, ali je tokom Drugog svetskog rata spašavao Jevreje. Čak je poznat i tačan broj spašenih Jevreja: hiljadu i dvesta.
Neko:
- Snimljen je i film "Šindlerova lista". Naravno u Holivudu, a gde bi drugde?!

Nemački industrijalac Paul Volfsker

Neko:

- Za nagradu koju je dobio, nelepi britanski matematičar može da zahvali nemačkom industrijalcu Paulu Volfskeru.
Pajaco:
- I industrijalci ponekad znaju da budu plemeniti. Nisu baš uvek bezdušni... Nažalost njihova plemenitost i dobrota se otkriju tek posle njihove smrti.

Endru Vajls

Pajaco:
- Endru Vajls: baš me ne zanima taj tip.
Neko:
- Ni mene. A i ružan je.
Pajaco:
- On je ipak 1995. godine postao slavan dokazavši Veliku Fermaovu teoremu.
Neko:
- Pored toga što je postao slavan, Endru Džon Vajls je zaradio i šezdeset hiljada dolara.
Bavljenje naukom se ponekad i isplati.

Hipoteza

Neko:
- Ono što naučno nije dokazano je tek najobičnija hipoteza i ništa više!
Pajaco:
- Da, ništa više, ali i ništa manje, dragi moj Neko!
Neko:
- Donedavno je čuvena hipoteza bila Velika Fermaova teorema. Vekovima je dokazivanje ove teoreme mučilo matematičare.
Pajaco:
- Više ih ne muči?
Neko:
- Ne. Krajem XX veka Endru Vajls je pronašao dokaz.

Ne postoji dobra zemlja za blogere

Neko bi rekao:
- I blogeri su ljudi.
A Pajaco odgovorio:
- Jesu, mada naučno nije dokazano.

Generacija Z

Neko:
- Pored generacije Y čiji je predvodnik i rodonačelnik kubanska blogerka Joani Sančes, postoji i Generacija Z.
Pajaco:
- Pa, ko su oni?!
Neko:
- Oni su budući stručnjaci za klimatske promjene i kirurzi za pamćenje. Djecu rođenu između 1995. i 2009. godine zovu Generacija Z, i ona čine osamnaest posto svjetske populacije a za dva desetljeća voditi će ovaj svijet.
Pajaco:
- Dakle, Generacija Z su deca?
Neko:
- Tako je! Radi se o djeci. O običnoj djeci koja se igraju ispred tvoje zgrade... Odlaze u vrtiće, osnovne škole...
To su djeca... Djeca koju srećemo svaki dan...

Tata kupi mi auto

Pre godinu-dve ili možda tri pisao sam o najpoznatijoj kubanskoj blogerki Joani Sančes. Što bi se reklo, iz mog je domena - koleginica-blogerka.
U jučerašnjoj "Politici", opet ona, Kuba i generacija ipsilon.
Ali tema je nova - KUBA I AUTOMOBILI.
Dakle, blogerka Joani S. je zaradila neku kinticu od prljavog ali demokratski nastorojenog Zapada pa bi htela da kupi auto. Makar to bio i "moskvič".
Međutim problem je što ona ne spada u odabrane. A odabrani u Kubi su - revolucionarna elita. Tako da je za razliku od KP-a Joani Sančes ljubitelj/ljubiteljka kapitalizma, a prezire komunizam.
"Imati svoj moskvič ili ladu to na Kubi znači da si u svakom trenutku ostao lojalan", piše g-đica Sančes na svom blogu.
Šta reći na kraju?! Beogradski bloger K.P. potpuno razume Joani Sančes, ali ne zna da li ona njega razume?!
To je sve... Nije previše, ali je dovoljno za ovodanašnji post. A i fotografija zabrinute Joani Sančes je tu...