Acta Philosophica

Meursault:::

KP-u,
ti poberi mas' što se kaže. Znaš kako, naprave ljudi dete, pa ga samo jedan čuva... Ne bih smeo da kažem da li ste napravili Teslu ili nekog musavca koji se igra u pesku, to će neki kompetentniji od mene. Ali, činjenica je da Megalomanija ima slojevitost, kao neka ,,Acta Philosophica'', kao i tehničku težinu i (ponavljam reč) kompetentnost. Koliko kontam, a neka mi se ne zameri, kao laiku što se tiče poznavanja međuljudskih odnosa Bundolaša, mirišeš mi na konceptualistu ove knjige.

Megalomanija je otišla na đubrište (h)istorije

(H)Istorija na đubrištu MEGALOMANIJE...

Kako tvrdi ex-Prijatelj, jedan od koautora romana Megalomanije, jedini primerak knjige koji je on posedovao je završio u jednom od praških uličnih kontejnera:

"Stare stvari sam bacao u smeće, i bacio sam jedini primerak Megalomanije koji sam posedovao. Koji će mi kurac..."
Tako piše ex-Prijatelj ko-autor, i treba mu verovati na reč. Kao što je to, verovatno, i kraj njegove karijere pisca.
A K.P. bloger mu odgovara:
- Sve je lako kada si mlad... I kada si... Tada je sve veoma lako. Eto tako!

Za one koji i dalje veruju u Megalomaniju (a i KP je jedan od njih) mogu je naći na sledećem:

::: Web-LINKU :::

Klopka za Megalomaniju ili za ex-Prijatelja, pitanje je sad?!

Svojim gestom, bacanjem knjige u kontejner, ex-Prijatelj je ponovo vratio MEGALOMANIJU na ONLINE scenu, i zato mu hvala.
Momak iz Pule (dakle, sa ex-YU prostora) koji koristi nick-name Okrajci sve to vidi i opisuje na sledeći način:

- Možda bi se moglo razjasniti neupućenom čitatelju: knjiga "Megalomanija" proizvod je konceptualnog književno-performerskog rada koji je osmislio KP, a tekstom popunili uglavnom on i ex-Prijatelj.
Taj je rad istodobno performans izveden u virtualnom prostoru i književni eksperiment koji, između ostalog, (u okviru pojavnih oblika virtualnih identiteta sudionika neformalne komunikacije na internetu) dovodi u pitanje istovjetnost likova i autora čime se pod
a) probija distinkcija između privatnog i javnog (umjetničko-performerskog) identiteta
i:
b) probija granica između društvene stvarnosti (koja je uvijek u neku ruku virtualna) i književne fikcije.

U "Megalomaniji" se ne zna gdje počinje lik a gdje autor, ni gdje obojica prestaju. Isto vrijedi za radnju i za društveni prostor koji je možda i trostruk: virtualni, stvarni i književni. Imajući u vidu te činjenice kao i činjenicu da se ex-Prijateljov postupak i KP-ova reakcija odvijaju na identičnom mjestu, pod identičnim medijem i metodom a i dalje u skladu sa temom i (nužno) karakterima autora-likova, rekao bih da svaki komentar prolaznika-promatrača tog performansa, koji je zaustavljiv samo šutnjom autora, može biti samo potvrda legitimnosti Setwahova postupka i Webmanove reakcije. pa makar oba autora jedan drugome nijekali legitimnost neke radnje, dok ista ulazi u gore navedene okvire projekta "Megalomanija", njena legitimnost ostaje netaknuta.
"Megalomanija" je iracionalni skok u začaranu stvarnost kojem je ljudska megalomanija jedina referencijalna točka, i kao takva nema kraja. U tom smislu čini se da su autori u tom pogledu na ovom mediju (Bundolo) sami sebi otvorili pješčanik sa živim pijeskom, ili, terminologijom "Megalomanije", klopku.

(izvor --- BUNDOLO)

Kolumnista

Bloger KP se isprobao i kao kolumnista, i to na stranicama web-sajta KONKURSI REGIONA.
Njegov prvi zapis "Potraži me u Gugl pretraživaču" se nalazi na sledecem

web-linku

Artefakt

Slično kao u rokenrolu i u kapitalizmu se sve kotrlja. Dokaz da je kapitalizam sklon kotrljanju i nezaustavljanju u prostoru i vremenu jeste sudbina muzičkog album "Double Fantasy". Ne misli se na celokupni tiraž već na primerak koji je 8. decembra 1980. godine potpisao Džon Lenon dok je izlazio iz svog stana u Njujorku.
Skupljač autograma Gari Zajmet tvrdi da je pomenuti primerak "najizuzetniji artefakt u istoriji rokenrola", a izuzetnim ga čine dve stvari: Lenonov potpis i otisci prstiju Marka Dejvida Čepmena.
Muzički časopis "Nju mjuzikal ekspres" je preneo da je pomenuti album prodat za 530.000 funti.
Aktuelni vlasnik ovog rokenrol artefakta ne želi da mu ime bude objavljeno zato što je dobijao pretnje smrću. Tako bar tvrdi Zajmet.
Važnu ulogu u svemu ima i čistač zgrade u kojoj je Lenon živeo. On je na ulazu našao potpisani album i predao ga policiji kao dokaz.
Sad, zašto ga njujorška policija nije zadržala već je počela sa njim da trguje, nepoznato je. Ali tako funkcioniše kapitalizam.

I just shot

Za razliku od Vorhola, Lenon nije nigde sahranjen. Ne postoji njegov grob. On je kremiran i njegov prah je razasut Central parkom...
U trenutku smrti Džon Lenon je izgovorio jednostavne reči:
- Upucan sam...
Može li se reći nešto jednostavnije u trenutku svoje smrti?!
Rekao je: "I just shot", i krenuo na dugo putovanje. Sa sobom je poneo i ona četiri metka koja je Mark Dejvid Čepmen ispalio u njegova leđa

Kopča

Joko Ono je kopča između Vorhola i Lenona, korak ili polukorak koji od grčko-katoličkog groblja u Pitsburgu vodi do Njujorka i decembra 1980. godine.
Ipak, Velika Jabuka je grad i Vorholove i Lenonove smrti. Za razliku od Vorhola, Džon Lenon nije neko ko bi mogao da bude sahranjen na provincijskom groblju.
Između ostalog i zato što je on bio glasnogovornik svoje generacije.
U vreme rata, Lenon je žudeo za mirom. Niko nije mogao da ga ubedi da rat može da bude pravedan i da ima neke svoje više ciljeve.