Sad kada te nema...

Kralj Pajaca nikako da se makne od audicije na kojoj je Džimi Barka potonuo.

Pored Tamare Šarić, još jedna devojka je nastupila: Mirjana Živković Miki iz Umke.

Tamo Svilajnac, ovde Umka, a između – Beograd. Tamo Velika Morava, ovde Sava, a između – Dunav. Oj, Srbijo na rečnim obalama...

Miki iz Umke sa pozornice beogradskog Doma Omladine izgovara proročke stihove:

- Sad kada te nema...

I Kralj Pajaca se pita šta je bilo posle: kada je Džimi Barka poginuo, šta se kasnije dešavalo. Kako su Bojana, Lelica i ostali nastavili svoje živote.

Zubotehničarka Bojana je eksplicitno rekla:

- Upropastio si mi život...

Imponuje njena samosvest.

Jedino jeste izvesno da ubica, upravnika Milutina čeka zatvor. Zabela kod Požarevca, na primer.

Sad kad si mi upropastio život...

Stručni žiri sedi u prvom redu i ocenjuje takmičare. Džimi Barka dobija tri nule. Publika mu dobacuje, zviždi... On prekida svoj nastup. Šta mu drugo preostaje?! Beograd se ne osvaja tako lako.
Zubotehničarka Bojana iščezava iz njegovog žvota...
- Sad kada si mi upropastio život...
Sede na palubi nekog brodića. Vijore se na vetru jugoslovenska zastava i njena devojačka kosa...
Kome Bojana kaže da joj je upropastio život? Džimiju Barci ili jugoslovenskoj trobojci sa petokrakom? I zastava, a i Džimi su zaslužili da im se to kaže.
Pre toga od Džimija dobija dobar šamar. Red nežnosti, red grubosti.
Mada je i Bojana bezobrazna: zar ona Džimiju da kaže "barabo", i prođe nekažnjeno?!

Ko je ova svraka?!

Na početku audicije nastupa neugledna devojka sa kačketom.
Džimijev komentar (ili pitanje) je:
- Ko je ova svraka...
Za razliku od njega, "svraka" ima talenta za pevanje. Radi se o Tamari Šarić.
Pa, ko je ona?! Zbog nežnog i krhkog stasa zvali su je jugoslovenska Rita Pavone. Imala je i sličan repertoar.
Na festivalu "Omladina 65" u Subotici dobila je nagradu za najmlađeg izvođača.
Zaključak Kralja Pajaca: neko ko je 1965. godine bio najmlađi i najperspektivniji, 2010. godine je star i zaboravljen.

Merkator

Prethodnog vikenda Kralj Pajaca je u novobeogradsom "Merkatoru" kupio Pavlovićev film "Kad budem mrtav i beo" na DVD-ju.
Pažljivo je odgledao, i to više puta, scene u kojima se pojavljuje Zorica Šumadinac. U jednom trenutku, ona kaže:
- Pa, naravski, Džimi!
Ohrabruje ga da ne odustane od takmičenja za mlade talente.
Nažalost Džimi Barka nema talenta. On je najobičniji folirant.
I onda sledi come-back u Svilajnac! Krug je zatvoren

Platani naše mladosti

Antiblogerka bi želela da se ostali blogeri angažuju oko zaštite platana u Bulevaru Revolucije. Poziva ih na akciju! Blogersku akciju. Kada je tako, i Kralj Pajaca ima nešto da kaže.
“Juče sam prošao Bulevarom. Prvi i za sada jedini platan je posečen kod Lipovog lada.
Kada sam u novinama pročitao tekst da je prvi platan 'pao' kod “Liona”, pomislio sam: on je tu bio onog davnog septembarskog dana kada sam pošao u Šestu… Dočekao me je, ispratio na prvi čas, a sada ga više nema… Čitave te jeseni me ispraćao i dočekivao, a sada je ostao samo panj.”
Kralju Pajaca nije teško da bude sentimentalan. Ništa lakše! Ali, da li je to dovoljno da spasi bulevarske platane?
Naravno da nije! Tako da će gorostasni platani nastaviti da padaju.
Kralja Pajaca zanima koliko je glasan i bolan zvuk sa kojim se platani stropoštavaju na asfalt? Da li to ljudsko uvo može da podnese?
Izgleda da može.
„Antiblogerko, to je sve od mene!
Vraćam se svojim uobičajenim blogerskim aktivnostima...“

Adrianova učiteljica

Adrianova učiteljica se zvala (i još se zove) Mileva. On tvrdi da je ona najbolja učiteljica na svetu.
Učiteljica Mileva učenicima nije zadavala domaće zadatke već im je govorila da se što više igraju, i to napolju.
Jednom je celo odeljenje za Dan žena otišlo kod nje, nedelja je bila, neradni dan, a učiteljica je spremila tortu za đake. Adrian i njegovi drugovi i drugarice su trčali po učiteljicinom dvorištu, i na kraju sa njenom decom gledali „Beverli Hils“ na RTS-u. Dan za nezaborav.
On je ceo treći i četvrti razred četvrtkom kasnio na prvi čas. Učiteljica mu nikada nije upisala neopravdani, samo je pitala Adrianovu majku šta se to sa njenim sinom četvrtkom dešava?
Majka, naravno, nije imala pojma da Adrian četvrtkom kasni u školu, i nastao je lom.
A onda je Adrian roditeljima otkrio istinu: "Hi-Man" je počinjao u 12:45 h i trajao do 13:20, i on nikako nijee mogao da stigne u školu u 13 h.

Dobar provod

Crvena učiteljica je imala ime (Emilija se zvala), i neke dobre osobine. Dobar pedagog je bila, i Neurodžez se rado seća tih školskih dana.

Ali obožavala je da učenike vodi na filmske projekcije domaćih ratnih filmova. To je za nju bio dobar provod. Najbolji!

U međuvremenu je umrla tako da nije penzionerka. Na vreme je shvatila da je ovo tranzicijsko vreme teško za matore...

A u biskopima ne prikazuju više partizanske filmove. Nema ih više čak ni na televiziji. Njihovo vreme je prošlo!

Crvena učiteljica

„Dobro se sećam tog filma“, komentariše Neurodžez. I nastavlja:

„Crvena učiteljica nas vodila da nam slikovito objasni kako se kalilo drugarstvo u teškim vremenima...“

Crvena učiteljica?! Neurodžez, razumeli smo. Tvoja učiteljica je bila komunistkinja, a zaštitna boja komunista je crvena. Tako je tvoja učiteljica postala crvena. Ona je verovala u komunizam...

Šta joj je drugo preostalo?! Da se kači sa njima?! Nema šanse! Sada je, verovatno, penzionerka. Komunizam je odavno prohujao... I dvadeseti vek je prohujao... I ta država je prestala da postoji...

Tu ste ti, Adrian, Kralj Pajaca i isprazni razgovori o onome što je bilo. Da li ste bolji od crvene učiteljice?! Kralj Pajaca velikodušno kaže da jeste.

Neka tako bude! Ionako je kraj zime, pa hajde da budemo optimistički raspoloženi pred dolazak proleća! Tako da Crvena učiteljica odlazi na đubrište Istorije.

Književnost za decu i omladinu

Sledeći Adrianov trag, Neurodžez uvodi novog igrača na književni teren. To je Mato Lovrak! Slično kao Arsen Diklić, i on je bio dečji pisac.

Svoje najpoznatije delo "Vlak u snijegu" je napisao 1931. godine kao mlad učitelj. Budući da je glavni junak romana seoski učitelj, verovatno roman ima izvesnih autobiografskih elemenata.

Film po romanu "Vlak u snijegu" snimljen je dvadeset godina kasnije od filma "Ne okreći se sine": Mato Lovrak je tada već bio mrtav.

Možda je razlog što je roman tako kasno ekranozivon to što u njemu nema ni partizana, a ni ustaša. Nije bio zanimljiv komunistima, pa su ga ignorisali.

Oba filma imaju nešto zajedničko: snimani su i dešavaju se, uglavnom, u Zagrebu.

Nemoj se okretati, sine!

Adrianu je Arsen Diklić ostao u lepom sećanju. Na završetku prvog razreda osnovne škole, Adrian je kao odličan učenik dobio Diklićev romana „Ne okreći se sine“. Bila je to jedna od prvih knjiga koje je on pročitao, a prva ljubav se ne zaboravlja.

Film po istoimenom romanu je snimljen 1956. godine. Glavni lik je inženjer Neven Novak. Igra ga slovenački glumac Bert Sotlar. On je partizanski ilegalac. Na pravoj je, pobedničkoj strani. Ali rat još uvek traje i to se ne zna?!

Problem je Nevenov sin Zoran koji živi u Zagrebu. Dečak više veruje ustaškoj ideologiji, i oca tretira kao neprijatelja i izdajnika.Pored toga, otac i sin se jedva znaju.

Na Internetu se može videti da je film crno-beli, i da traje stojedanaest minuta. Nešto manje od dva sata.

Na festivalu u Puli film je nagrađen Zlatnom arenom za najbolju režiju, glumca i scenografiju. Zasluženo.
Film se završava antologijskom scenom. Inženjer Novak gine, a dečak odlazi tamo gde mu je i mesto. Među očeve saborce.
Jedino što ne sme da vidi jeste očeva smrt. I zato:
- Ne okreći se, sine!
Uz taj film i roman odrastale su ex-YU generacije.

(fragment iz kratkog romana ISEČCI
izdavač - ALMA, Beograd - 2010)

Rodbinska veza

BLOGERA Adriana zanima da li su Drago, Arsen i glumac Bogdan Diklić u rodbinskoj vezi.

Arsen je pomalo zaboravljen dečji pisac. Rođen je 1922. godine u Starom Selu kod Otočca, a umro 1995. godine u Beogradu.

Bio je poznat kao strastan ribolovac. U detinjstvu, to je bila reka Gacka, a kasnije Dunav i Sava.

Pisci koje je voleo da čita bili su mark Tven i Branko Ćopić.

Poznat je i kao scenarista filmova „Ne okreći se sine“ i „Salaš u malom ritu“.

Jugoslovenska zabavna muzika

Amarilis pamti da je nekada davno, pre nekoliko decenija, u jugoslovenskoj zabavnoj muzici bio jedan pevač, koji je bio jako poznat po istoj toj opisanoj radnji sa usnama. Na žalost, one ne uspeva da se seti njegovog imena.

- Drago Diklić! - odgovor je Kralja Pajaca. - Amarilis, tankousni Drago Diklić je bio poznat po sličnoj radnji.

On je hrvatski džez muzičar, kantautor zabavne muzike i jedan od značajnijih predstavnika zagrebačke škole šansone.

Kada se raspala SFRJ, Drago Diklić je postao bridžista, i sada je predsednik Zagrebačkog bridž saveza.

Retka Zverka kaže da i ona ima običaj da obliziuje usne mada se ne bavi pevanjem.

To je uradila nedavno u kafiću dok je naručivala piće. Drugarica ju je upozorila da to ne radi. Rekla joj je:

- Šta će konobar da pomisli?!

Usne

Slavuj iz Mrčajevaca je poznat i po oblizivanju usana. Nije poznato je zašto on to radi?!

Ima onih koji smatraju da oblizivanje usana može da ima veze sa erotikom. Da potpuno običan pokret kao što je oblizivanje usana može biti nabijen erotikom.

Izvesna Marija smatra da je to najobičnija glupost:

„Koji muškarac još pada na oblizivanje nečijih usana?!“

Nije se predaleko otišlo.

Ne znam da li mrčajevački slavuj zna da stalno oblizivanje usana izaziva njihovo pucanje?

„Ekstremno oblizivanje i grickanje usana izaziva iritaciju kože na i oko usana. Ljudi oblizuju usne zbog osećaja da im se one stalno suše. Ovo je najčešće kod dece, a najbolji način za prevenciju ove neugodne navike jeste obezbeđenje da usne stalno budu vlažne.“

Slavuj iz Mrčajevaca

Adrian se slaže sa Kraljem Pajaca da Šumadija nema šume, ali zato ima slavuja iz Mrčajevaca Miroslava Ilića i njegov raskošan glas. Što bi se reklo: malo li je?!
Bloger Laudanum (opet novo ime!) kaže da su posle raspada SFRJ šume ostale Hrvatskoj, i da je to razlog što u Šumadiji nema šuma.
Vidi, Adriane: slavujima su neophodne šume i čestari. Beže oni od civilizacije. I jeste: malo je jedan slavuj za celu Šumadiju!

Regija

Šumadija nije u šumi već u Srbiji. Tako se zove jedna regija u Republici Srbiji.

Nekada je, verovatno, bila prekrivena šumama, pa otud njeno ime. A sada je, uglavnom, bez šuma. Tu i tamo poneki voćnjak, šljivik...

Ostalo su njive, sela, gradovi... Potoci i reke... prirodna i veštačka jezera...

Šumadija

Kajzer Soze se vratio: na njegovom blogu je novi post.
Piše da je boravio negde u Šumadiji, nekom selu, gde je brzi Internet nemoguća misija.
U svom zapisu pominje Retku Zverku, Kralja Pajaca... Svima im čestita "Dan zaljubljenih".
A život teče dalje...

Psi lutalice

Izvesni Milorad se veoma razume u evropske prilike. Verovatno tamo živi ili često boravi?!

"U državama EU ne postoje "psi lutalice". Tamo su psi ili pod kontrolom vlasnika ili u azilu za pse.

U zemljama EU propis je da se pas vodi na povodcu, nosi metlica i lopatica za slučaj da se pas isprazni na ulici, parku ili nekoj drugoj javnoj površini. Kazne za prekršaje su veoma visoke, a ako dođe do ujedanja prolaznika i tome slično novčane otštete su po više desetina hiljda evra.

A kod nas u Beogradu svakog trenutka po ulicama lutaju čopori pasa lutalica i ostavljenih kućnih ljubimaca"
Draža M. tvrdi da "kod nas ne постоје савесни власници паса" или ako i postoje "oni су невидљиви."
Tako da "svi puštaju pse да врше "велику нужду" на сред улице."
Takođe: "čim zakorače u park, власници их пуштају с поводца да се слободно kreću."
Živela pseća sloboda! Av-av...
Javio se i jedan Slovenac. On tvrdi da je reč o najvećem skandalu u Sloveniji od postanka države, i da su psi bili izazvani sodomijom. A to što nasilni psi nisu ranije ubijeni, kriva je korupcija u samom vrhu vlasti. U aferu su upleteni ministarstvo pravde, ministarstvo za poljoprivredu i ministarstvo unatarnjih poslova, kao i još puno elitnih slovenačkih ličnosti.
Evropska dekadencija...
Ivana tvrdi da je "žrtva zatečena potpuno gola, u blizini je pronađen plastični penis (dildo), a istaknuti doktor je u stvari žena koja je posle gimnazije promenila pol."
Bezveze, pomisli Kralj Pajaca. Šta sve rade tim jadnim psima... Nije ni čudo što nas grizu i ujedaju...

Aha, na kraju (ako ne verujete KP-u) sve to pročitajte na sledećem LINKU

Evropa

U Evropi je malo drugačije. Za primer, uzmimo Sloveniju.

Ljubljanskog lekara Sašu B. su rastrgla tri njegova bulmastifa. U kinološkim publikacijama za njih piše da su „verni, neustrašivi, ali ne i svirepi”.
Iskustvo pokojnog ljubljansko lekara je bitno drugacije.

Zapisnik policije o tome šta se dogodilo u dvorištu kuće broj jedanaest u Oražnovoj ulici u kojoj je usamljeni lekar živeo sa ljubimcima ukazuje, upravo, na zastrašujuću surovost bulmastifa.

Telo Saše B. je nađeno skoro raskomadano, u lokvi krvi.

„Čuli su se strašni krici bespomoćnog čoveka, koji je dozivao u pomoć”, izjavila je devojka iz komšiluka.

Krvavi pir pobesnelih životinja je prekinuo tek dolazak policije, koja je poubijala pse.

Dakle, i u Evropi ubijaju pse, a ne samo u Srbiji.

Link u POLITICI

Zaraza se širi

Ubistvo pasa se širi Srbijom brže i od svinjskog gripa. Zavladala je prava pandemija!

"Zbog sumnje da je vatrenim oružjem ubio psa, ali i  ugrozio bezbednost ljudi, uhapšen je Predrag K. (50) iz L. saopštila je juče Policijska uprava u K.", piše u jednim od beogradskih dnevnih novina.

Kod ubice je pronađen čitav arsenal oružja: malokalibarska puška iz koje je pucao na psa, vazdušni pištolj za koji nije imao dozvolu i lovačka puška, vlasništvo njegovog brata.

Zaraza ubijanja pasa u Srbiji se širi, a Evropa je sve dalje...

VEST na sledecem LINKU

Keromor

Predlog za zatvorski nadimak ubice pasa ima i Predrag M. On uređuje blog „Kriza tridesetih “. Njegov predlog je - Keromor.

Predrag čak i opisuje hipotetičnu scenu iz Zabele. Akteri su Ludi Dragče i Mileta, stari i iskusni robijaši.
Ludi Dragče: Mileta, kakav je ovaj novi?
Mileta: Najobičniji smrad. Ubio trudnu kučku.
Ludi Dragče: Pa, koliko su mu odrapili?
Mileta: Šest meseci.
Ludi Dragče: Za ubistvo trudne žene pola godine, a meni za pljačku Pošte - deset godina?!
Mileta: Psa je ubio, a ne ženu.
Ludi Dragče: Psa?! Pored ovolikih zlih i pokvarenih ljudi ubiti psa?!
Mileta: U po bela dana kerušu zgazio kolima. Pa se, onda, vratio u rikverc da je dokrajči.
Ludi Dragče: I meni su tako ubili psa, sećam se.
A toliko sam za njega bio vezan... Večeras mi pošalji smrdljivog keromora da sa njim malo popričam!
Mileta: Da mu izbijem zube?
Ludi Dragče: Neka, ja ću!

KRIZA TRIDESETIH BLOG

Kučkari

Kučkarima obično zovu vlasnike pasa, a ne njihove ubice primedba je Retke Zverke.

Tako da ona nije sigurna da će u Zabeli ubica seoskih pasa nositi taj nadimak.

Možda i neće? Možda će ga zvati Ružni ako je ružan ili Štrokavi ako se redovno ne kupa.

Mogu da ga zovu i Bednik.

- Bedniče, operi mi čarape! – narediće mu jedan od uglednijih i poštovanijih robijaša među svojom bratijom.

- Hoće, gospodaru – smerno će odgovoriti ubica pasa, i prionuti na pranje.

Retka Zverka je OVDE

Vešanje za testise

Neurodžez smatra da bi ubicu pasa trebalo obesiti za testise, i to naopako da visi naglavačke. Pa dokle izdrži.

Zanimljiv predlog.

Ali, teško je to izvesti u Srbiji na početku XXI veka.

Tako da će se ubica pasa izvući sa zatvorskom kaznom. Odležaće nekoliko godina u Zabeli kod Požarevca.

Tamo će ga ostali robijaši maltretirati, i biće na najnižem hijerarhijskom nivou. Prave ubice i kriminalci bežaće od njega kao od bezvrednog stvorenja. A nadimak koji će mu prilepiti biće - Kučkar.

Ubica pasa

U Srbiji je ozbiljna nesreća i kada sekirom ubiješ komšijske pse, a razlog za ubistvo jeste međususedka svađa.

„Ljudi mu krivi, a on udri po psima!“, jedan je od komentara.

Nakon saslušanja u policiji, ubica pasa je pušten kući dok će protiv njega biti podneta krivična prijava.

Ubio je i kerušu koja je trebalo da se ošteni. Ona je ubicu dobro poznavala.

Da li je Kralj Pajaca na pravi način sledio Adrianov trag ili je zastranio i pošao svojim putem?

Čitateljka Ana ne razume zašto je policija sociopatu pustila na slobodu?! Eh, zašto?! Tako joj je lakše. Ko će da ga hrani i poji?!

Ljubiteljka životinja nam u vezi keruše koja je bila skotna savetuje da zamislimo situaciju da smo sličnu vest pročitali za trudnu ženu.

I zaključuje: „strašno!“

Za Vladimira je ubica pasa – monstrum!

A šta je on za Kralja Pajaca? Kakav komentar bi on ostavio? Možda ovakav:

„Ubico pasa,

Znam da si čovek sa sela i nisi dovoljno obavešten. Ne čitaš novine, nemaš pristup Internetu, nemaš kablovsku televiziju...

Ubiti psa u Srbiji nije više tek onako, puko iživljavanje koje će proći nekažnjeno.

Vidiš da kucamo na vrata Evropske Unije, a ona neće ubice pasa. Što te surovije osudimo, Evropi ćemo biti miliji.

Zaključak: nema ti, niti ti može biti spasa! A ubistvo skotne keruše će predstavljati otežavajuću okolnost.“

Sekirom ubio komšijske pse

Kralj Pajaca dobio zadatak

Do sada nepomenuti (a postojeći) bloger Adrian za Kralja Pajaca ima konstruktivan predlog:
“Poseti veb-sajt Blica . Tamo u crnoj hronici imaju komentare na razne nesreće.
Uvek su me fascinirali ljudi koji ostave komentare u kojima kukaju za unesrećenima kao da su im najrođeniji rod. Ne mogu da verujem u toliku empatiju i altruizam, posebno u Srbalja, a nikako da provalim o čemu se tu zapravo radi.”
Što bi se reklo: Kralj Pajaca dobio zadatak da poseti veb-sajt beogradskog “Blica”.
Koliko je on sklon da realizuje dobijene zadatke, videćemo uskoro… tj. odmah!

Pisanje niz vetar

Za razliku od Kajzera Sozea Kralj Pajaca nastavlja da piše. Ne uvek "uz vetar", češće "niz vetar".
On koristi snagu vetra za svoje pisanje, ne suprostavlja mu se.
Tako da je njegovo pisanje niz, a ne uz vetar.

Vetar

Kajzer Soze je odlučio da neko vreme bude odsutan sa Interneta. Nema novih postova, komentara… Isuviše je to zamorno i, po svemu sudeći, besmisleno. Energija se troši, a nema šta da je nadoknadi.
Njegov blog se ionako zove “Pisanje uz vetar”. Vetar, sigurno, neće prestati. Uporniji je od našeg pisanja.

Pelagija No. 3

Amarilis tvrdi da i ona ima svoju Pelagiju. U stvari, ona je više Akunjinova nego njena. On, opet, ima seriju romana o Pelagiji pronicljivoj, i ne baš tipičnoj časnoj sestri detektivu. Njen partner u rešavanju zločina je vladika Mitrofanij.
Njih dvoje žive i delaju u oblastima oko reke Volge. Dakle, ruska provincija. I čini se da je kraj XIX veka. Uskoro bi trebalo da usledi rusko-japanski rat.
Koga to monanjiha Pelagija i vladika Mitrofan jure i hvataju, optužuju za zločine, zaista ne znam?! Imati posla sa Akunjinom, to baš ne liči na Kralja Pajaca. Njemu to zvuči kao laka, zabavna literatura.
Ono: instant, za svakodnevnu upotrebu.
Reči koje on voli da koristi jesu: avantura, žad, dijamantska ogrlica… Brojanice…
Ali Srbi ga vole i rado čitaju. Isto kao i Rusi.

Koristan LINK

Pelagija

I Josip Broz Tito je imao svoju Pelagiju. Bila je Ruskinja. Slično kao i Joakim Vujić, i on se razveo. Izgleda da Pelagije nekako nisu za brak.
Kao da nešto ima u tom imenu. Zato više i ne postoji. Niko se više ne zove Pelagija.
Brozovu Pelagiju je čekao dug put: od Rusije do Kraljevine Jugoslavije, pa opet Rusija.
Možda je i pokušavala da održi brak? Bio je to hrvatsko-ruski brak. Niti je Tito mogao da postane Rus, niti je Pelagija mogla da postane Hrvatica.
Lutali su... I spremao se novi rat. Rat za koji je Josip Broz Tito bio vrlo spreman.
Oduvao ih je sve pred sobom: Dražu, kralja, Hitlera, Staljina...
A narod ga je voleo... I našao je svoju novu ljubav.
Kralj Pajaca pamti da je njegov pokojni deda pevušio sledeću pesmicu:
"Druže Tito i Jovanka
klasala je talijanka..."

Mizoginija

Amarilis se čini da je Kralj Pajaca sklon mizoginiji , tako da se opet vraćamo Joakimu Vujiću. Ima naznaka da joj je i on bio sklon. I moja žena da se zove Pelagija, pomisli Kralj Pajaca, mislim da bih i ja bio mizoginičan.
On joj elgenatno odgovara:
„Gde ja da mrzim žene, Amarilis?! Problem je što znam da preteram sa njima, pa bolje da ih držim na blagoj, ali beybednoj distanci.
Tako je i njima, a i meni, lepše!“
Žene su sve drugo samo nisu bezopasne.

Postaje dosadno

Neurodžez mi zamera da se isuviše bavim Joakimom Vujićem i XIX vekom. Po njoj, postaje dosadno.
Ne znam, možda i jeste u pravu?! Dobro: jeste u pravu! Neka bude, dozvoljavam joj.
Tačnije: nisam zainteresovan ni da li jeste, ni da li nije u pravu. Ponekad je zamorno kada jesi u pravu, ali vidim da Neurodžez to ne zamara. Ona je puna energije.
Drugi blogeri ništa mi ne zameraju. Njima nije dosadno. A nije im ni zanimljivo.
Kajzer Soze zna nešto više o sojki ili kreji kako je on naziva. Svako jutro ga je budila kreštanjem kada je bio na moru. To se pamti.
Kralj Pajaca je, opet, došao do sledećeg stiha:
„Pod kalpakom s perom ptice sojke... “
A kalpak je bio na glavi nejakog Nenada. Mrtvoj glavi. Ležala je posečena u Kosovu polju.

Ptica sojka

RTV Beograd je 1966. godine snimio igrani film „Kreštalica“. Kao scenarista je naveden otac srpskog pozorišta.
Originalni tekst Nemca Augusta Kocebua “Papagaj” Vujić je preimenovao u “Kreštalica“. Ko je tada u Srbiji i čuo za papagaje?! A kreštalica je poznatija kao ptica sojka.
Da bi došao do „Kreštalice“, Joakim Vujić je prvo morao da se oženi, mada se u literaturi navodi da „su ga oženili“. Kao da se on opirao tom činu koliko je znao i umeo. Ali, sila Boga ne moli. Zapala mu je bogata udovica Pelagija Manojlović. Međutim brak nije potrjao: ona se od Vujića razvela uz bučan skandal. Takve su žene: bučne i sklone skandalima. Krešte na sav glas.
Rezultat svega toga je bio da je Pelagijin lik njen bivši muž ovekovečio u “Kreštalici”. Ona njemu skandal, a on nju javno, i to pred svima... I za sva vremena...

Na dvoru kneza Miloša

Pomenuo sam da se Marinino matično pozorište pre nego što je postalo Knjaževsko-srpski teatar zvalo "Joakim Vujić".
Ko je Joakim Vujić? Za početak, on više nije živ. Umro je. Veoma davno. U XIX veku, i to u dubokoj starosti.
Mada je bio Srbin u Srbiji prvi put boravi u jesen 1823. godine. Između 1835. i 1839. godine provodi u Srbiji, većinom u Kragujevcu, gde na dvoru kneza Miloša Obrenovića priređuje pozorišne predstave.
U jesen 1834. godine je postavljen za direktora Knjažesko-srbskog teatra.
Sa padom knjaza Miloša sa vlasti, i on napušta Srbiju.
Dolaze novi vladari, nova dinastija... Prestonica se seli za Beograd...
Zavesa pada nad Marininom gradom...