Sestra Sholastika

Neko:
- Brat Verner je bendiktanac dok je sestra Sholastika dominikanka.
Pajaco:
- Njih dvoje su bile glavne zvezde u kampanji "Divan život u nemačkim manastirima čeka na tebe - odmah se prijavi!"

Brat Verner

Neko:
- Nemački manastiri imaju jedan problem: teško da iko želi da postane monah ili monahinja ovih dana, ovih godina, decenija...
Pajaco:
- Benediktinski manastir Beuron u dolini reke Dunav ima svog krojača, a to je brat Verner.
Neko:
- Brat Verner nije u cvetu mladosti: ima sedamdeset i dve godine. Od toga je 54 proveo unutar manastirskih zidina.
Impresivno!

Nemačko pivo

Neko:
- Ako se već govori o nemačkom pivu onda su nezaobilazni manastiri.
Pajaco:
- Nezaobilazni su zato što se u njima konzumira pivo?
Neko:
- Ne, već zato što se u njima proizvodi pivo. Što se tiče ispijanja piva po manastirima: to je tajna.
Pajaco:
- Jedna od mnogobrojnih manastirskih tajni.

Bavarsкo pivo

Neko:
- Na obalama Bavarskog mora, može da se pije bavarsko pivo.
Pajaco:
- Bavarsko pivo se obično servira u kriglama.
Neko:
- Ja baš nešto i nisam ljubitelj piva. Niti sam ikada bio.
Pajaco:
- Pivo: bavarsko, srpsko... Tursko, nemačko...

Bavarsko more

Neko:
- I Bavarska ima svoje more koje se, naravno, zove Bavarsko more.
Pajaco:
- Hoćeš reći da i Bavarska ima svoje jezero koje se zove Kimsko.
Pored jezera, postoji i mesto Kiming kao i područje Kimgau, koji su isto kao i jezero svoj naziv dobili po grofu Kimu.

Smorvilska hronika

ŽIVKO IVKOVIĆ - OHNE FILTER
Roman;
izdavač: Kulturni Centar, Šabac, 2012.

Smorvil je gradić na obali Save. U pitanju je desna, a ne leva obala reke. Takva su vremena: desno je poželjnije od levog.
Isto tako, Smorvil se nalazi na Zapadu (ne Nedođije) već Srbije. Ili ako vam je draže, više vam se dopada, domanovićeve Stradije.
To su geografske koordinate u kojima se kreće i živi Ivkovićev junak i, na neki način, autorov alter-ego Džouk. On je ostareli roker koji se ne odriče svoje prošlosti.
Što se tiče sadašnjosti, Džouk je jednostavno ignoriše. Ona za njega jedva i da postoji. Pa, ako i postoji onda je ofarbana u žuto. Jer kao što je boja Džoukove prošlosti bila crvena tako je boja Džoukove sadašnjosti – žuta. Neko je svet njegove mladosti prefarbao u žuto. A to krečenje nije bilo tako bezazleno već je urušilo čitav raniji Džoukov svet. I tu uopšte ne važi onaj poznati i rado citirani grafit: „džabe ste krečili“.
Neko vispreniji bi to krečenje definisao i nazvao „cementiranjem stvarnosti“. Jer tu se, zaista, više radilo o cementiranju i betoniranju nego o bezazlenom jednosezonskom krečenju!
Ali vratimo se Smorvilu, gradiću na desnoj obali Save. Kao što mu to i ime i kaže, u njemu je često monotono i dosadno, i zato Džoku ništa drugo ne preostaje već da spas potraži u putovanjima.
Ono što ga pokreće na putovanja jesu muzička dešavanja: koncerti, rok i džez festivali... Na sreću, toga u Srbiji i na početku XXI veka ima sasvim dovoljno. Nije baš sve presušilo u zemlji Srbiji.
Na tim putovanjima, Džouk sreće svoje stare prijatelje, poznanike... Jedan od njih je i Špinojzio, tranzicijsku gubitnik.
U romanu Živka Ivkovića ženskih likova gotova da i nema. Rokenrol je muški posao, i tu nema previše mesta za pripadnice lepšeg pola.
Ali zato u Ivkovićevom romanu ima sasvim dovoljna prostora za najpoznatije ex-Yu rokenrol grupe: Crvene Koralje, Kerber, kragujevačka Agata... Dubrovački Trubaduri, Smak... Svaki detalj se o njima zna, pamti i prepričava. Prenosi...
I zato je Ivkovića knjiga puna takvih, hronoloških detalja o ex-Yu rokenrol sceni.