Nevinost bez zaštite

Jadni čitaoci! Potpuno su nesvesni opasnosti koja im preti od knjiga. Od inflacije reči upakovane u šarene korice sa tendencijom da promene njihov um.
Jednoga dana i Romančić će postati knjiga. Prestaće da bude samo internet metanisanje o čitanju Grijeovog romana. I kada postane knjiga, transformiše se u nju, i on će poželeti da menja čitaočev um, i verovatno uspevati to i da postigne.

SETWAH: KRIZA

Nastaje kriza
Na 23. strani
Potpuna blokada!
Na 23. strani
Prsti leve šake utrnuli.
srčani problemi
Na 23. strani
Potpuna blokada!

Anri (fudbaler)
Roben (fudbaler)
Alen (pesnik iz Travnika)
Rob-Grije (smarač)
Potpuna blokada!
Kao i u životu!
Koja slučajnost
'kriza' 'repriza'!

P.S. Ovo nije moj tekst već momka koji na NET-u koristi nick-name SETWAH. On se našao na mom blogu zato što vodi neku vrstu dijaloga sa mojim proznim tekstovima objedinjenim pod naslovom "Repriza reprize". Takođe je našao i svoje mesto kao literarni junak u istim tim tekstovima.
Više o Setwahu, na sledećem - LINKU.

Ofanziva knjiga

Setwah odlazi korak dalje, poredeći čitaoce sa ovcama. Jeste da su ovce bezazlena stvorenja, ali se čovek ne oseća prijatno kada ga upoređuju sa ovcom. Naravno da se za nijansu osećaš neprijatnije kada te nazovu - ovnom! Možda zato što ovnovi imaju rogove?
Setwah tvrdi da je u reči "čitalac" prenaglašeno ono receptivno. Pred knjigom čitalac pada na kolena, tako da čitanje poprima ritualni karakter. Međutim to nije prava istina! Prava istina jeste da su knjige te koje nas napadaju! Mi smo od rođenja već u oboru, i knjige pružaju svoje džinovske papirnate ruke, i odvode nas na šišanje. Poenta Setwahovog poređenje čitaoca sa ovcama jeste u šišanju.
I ovce, kaže dalje Setwah, odlaze na sajmove knjiga, hvataju se za novčanike, i kupuju knjige... Čitave naramke!

Sajam knjiga

U toku je sajam knjiga. Onaj isti koji je Rob-Grije pre četiri godine otvorio. Ali sada neki drugi pisci hodaju, šepure se, štandovima. Potpisuju svoje knjige, daju intervjue za medije...
Možda se još uvek na nekoj zabačenoj polici nalazi Grijeova «Repriza», ali ona više nije hit! Niko je ne pominje, niko ne kupuje... Nedostaje joj medijska podrška. Čitaoci su suviše glupi da sami otkriju vrednu knjigu. Treba neko neprestano da im sugeriše šta je dobro, šta vredi pročitati...
I kako, onda, da veruješ takvim čitaocima?!

Gost, ponovo

Jedna čitateljka me pita da li sam razmotrio mogućnost da se iza pseudonima Gost krije više a ne samo jedna osoba.
Odgovorio sam da je i meni pala na pamet slična ideja, ali da nisam uspeo književno da je uobličim tako da sam odustao od nje.
U svakom slučaju, Gosta nema na Internetu. Da li se pritajio ili su mu u ustanovi u kojoj je smešten zabranili pristup globalnoj Mreži zaista ne znam?!

(fragment iz kratkog romana "REPRIZA REPRIZE"
izdavač - Liber - Beograd, 2009)

Moderna vremena

Pored Setwaha i Dečka, delove Romančića na Netu komentariše i izvesna osoba koja se potpisuje sa: Gost. On često zna da bude zao i zlonameran.
Osećam mržnju te osobe kako prema sebi, tako i onome što pišem. Čovek bi rekao da smo se nekada i negde upoznali, možda i posvađali, i otud njegova mržnja prema meni. Ili je neki paraonik, bolesnik, zatvoren u ustanovi za umobolne (pretpostavljam da u ova, moderna vremena i takva mesta imaju Internet) koji mrzi ceo svet, a ne samo mene!

MOZAK

Mogu tako reći, napisati, suočiti se sa tim: mozak mi je stao, na trenutak zastao, i on je sada u nekom svom svetu potpuno odvojenom od mene. Tako je to sa mojim mozgom. bar ovih dana. Neko će reći: to je u redu. Ili: i to se dešava. Treba biti spreman i za takve životne trenutke.

Beogradska književna scena

Posetio sam Sotira i vratio mu Grijeov roman. Naravno da on ništa ne zna (i ne treba da zna) o Romančiću. Da je "Repriza" koju mi je pozajmio pre nekoliko meseci postala polazište za novi roman, i da se i on, kao junak, u njemu našao. Malo skrajnut i zatamnjeni junak, ali ipak ga ima, prisutan je! Nisam mu ja kriv što ne posećuje Internet slično kao Setwah i Dečko. Tada bi njegova prisutnost bila izraženija.
Sotir smatra da su naši susreti sadržajni i da protiču u analiziranju aktuelne srpske književne scene. Međutim ja ne delim njegovo mišljenje. Pre sam sklon da u našim razgovorima uočim izvesnu nategnutost, pokušaj da sebi dočaramo dešavanja na književnoj sceni čiji nismo deo, kojoj ne pripadamo. Podaci pokupljeni iz književnih časopisa, dnevnih novina ili nekog trećeg medija su nedovoljni!
Naravno da se Rob-Grijea nismo ni dotakli jer on ni na koji način ne pripada (niti je pripadao) beogradskoj književnoj sceni.

Paradoks

Ponekad imam utisak da se na globalnoj mreži ništa ne dešava. Suočim se sa statičnošću Interneta.
Otvaram nove stranice, ukucavam reči za pretraživanje, međutim sadržaj prosto sklizne pored mene. Ne vidim, ne konstatujem, ništa osim ravne površine monitora. Tekst na ekranu ne poseduje nikakvu dubinu, trodimenzionalnost.
Kao da sam otkrio Ahilovu petu Interneta.

RR oružjem protiv benda

Evo Setwahovog viđenja zajedničkih promocija: "Nema tu fuzije tebe i benda! To je pre međusobno odbijanje, tuča, odvlačenje pažnje publike na svoju stranu. Tako te neće izviždati ako se budeš borio "Reprizom reprize" protiv benda. Svaka tačka, zarez, upitnik i uzvičnik u tvom romančiću itekako mogu da se interpretiraju! Moraš da izdržiš samoću unutar te tri strane: bend, publika i ti.

Nastupićeš kao svoj frontmen. Prostor u kome bi se to dešavalo, uopšte nije važan. U Srbiji ima dovoljno ludaka kojima bi se takav nastup svideo. I nije to nikakvo eksperimentisanje: to je ono što se u muzici zove nojz, buka."
Zajeban je taj tip, Setwah. I dobro da mi je otvorio oči: da ne računam ni na kakvu fuziju u zajedničkim nastupima već da se pripremim za fisiju.