Hrabro malo povrće

Posle dugo vremena posetio sam Šargarepicin blog.
I šta je novo sa njom? Eto, ona se plaši novembra. To je novo sa njom.
Zašto se plaši novembra? Pa, dobila je, premeštena je, na novo radno mesto i otud njen strah. Žensko je, razumem je. Ne voli promene.
Ipak: ona se ne plaši novih radnih obaveza već slobodnog vremena koje joj novo radno mesto donosi! Nema više dežurstava subotom, nedeljom... za praznike...
Za razliku od drugih (koji u tome manjkaju), Šargarepica ima savim solidnih DVADESET komentara na svoj post. Društvena je, i ljudi vole da joj ostavljaju komentare, posećuju njen blog...
A i ona posećuje blogove ostalih blogera... Blogerka u pravom, punom, smislu te reči!

P.S. Ako želite da posetite Šargarepicin blog kliknite na FOTOGRAFIJU.

[6]

Živko Ivković: Kekec, Plavi vjesnik i Megalomanija

Knjigu sam pročitao. Razumeo sam je kao dijalog izmedju vas dvojice, tebe i onog drugog Setve Kutene, čini mi se, i to je za mene nešto sasvim novo.
Vrlo sam zadovoljan da mi je jedna takva knjiga došla u ruke. Nešto slično nisam imao priliku čitati, verujem da ste pioniri kada je “this” način pisanja u pitanju. Moja mana je da se toliko uživim te tako uvek unapred razmišljam šta će se dalje dogoditi u knjizi. Tako je bilo i sa ovom. Verujem da su na mene ostavili traga “Kekec” i “Plavi vjesnik” iz onih dečjih dana kada je u stripovima uvek, dole u dnu, stajalo: "nastaviće se"!

(izvod iz e-maila upućenog ZI Webmanu)

Nešto više o autoru teksta Živku Ivkoviću možete pročitati na sledećem linku.

TV SAMIZDAT exists in this country

Lukrezia Borgia:
"Što bi rekla my sister videvši i čuvši dotičnog u nekoj od instant emisija gorepomenute TV-Samizdate:
- Brate, koga ti sve štampaš ovih dana!"

Sam izdati sebe ako već niko drugi neće ili ne želi da te izda, i to nazvati SAM(o)IZDAJSTVOM.
Ma, da! Nije problem to nazvati sam(o)izdajstvom. Prava reč!
I tako... Godinama se nakupi taj SAMIZDAT. Nataloži se, ima ga. Može i da se izloži na Sajmu knjiga. Ono: krajem oktobra MESECA u HALI 1 beogradskog Sajma.
I posetioci ravnodušno prolaze i gledaju taj SAMIZDAT. Neko i priđe i dodirne ga. Neko drugi samo prokomentariše sa bezbedne DISTANCE:
- Ti Boga, šta su se ljudi setili?! Da izlože SAMIZDAT. Mogao bih i ja nešto slično da uradim. I hoću, sledećeg oktobra 2010. godine na istom mestu. U areni, u prstenu...
Da, da... Nekada je ta reč nešto značila - samizdat, a sada svaki napaljeni KAPITALISTA i otimač novca može olako da je koristi, i sebe proglasi SAMIZDAVAČEM.
JER njegova izdavačka kuća se zove - SAMIZDAT. O, da, on je stari borac protiv komunizma i ostalih levičara i voleo je da pevuši:
- Kataklizma komunizma...
Prođe beogradski Sajam knjiga i srećem ljude na ulici kako pevuše:
- Kataklizma SAMIZDATA... Kataklizma samizdatizma...
Pa, ako se to i dogodi, dotičnom g-dinu KAPITALISTI ostaje TV Samizdat.

[4]

----------------

FUSNOTA:
"Samizdat (рус. самиздат) je samostalno izdavanje knjiga koje su, najčešće, zabranjene od strane države ili nepoželjne od strane izdavačkih kuća.
Termin samizdat je postao naročito poznat za vreme Sovjetskog Saveza, kada je ušao i u druge (neslovenske) jezike u smislu tajnog štampanja, kopiranja i širenja zabranjene literature. Samostalni izdavač je izrađivao svega nekoliko primeraka, a od svakog ko je dobijao literaturu se očekivalo da napravi još kopija. Ovo se najčešće radilo prepisivanjem ili prekucavanjem, jer je fotokopir mašine čuvala KGB. Izrada i posedovanje samizdat literature je bilo strogo kažnjavano.
Tehnike izrade samizdata su varirale od pisanja komadom ugljena na papiru, kucanja na pisaćoj mašini, do štampanja na polu profesionalnim štamparskim presama u velikim tiražima.
Neke od knjiga, koje su danas postale klasici svetske književnosti, su izvorno bili samizdat, poput "Majstora i Margarite" Mihaila Bulgakova." (VIKIPEDIJA, slobodna enciklopedija)

HLADAN KAO LED

Već ste navikli da na svom blogu povremeno predstavim neki drugi blog.
To mi deluje zanimljivo. Jeste da postoji rubrika (sa strane) koja se zove LINKOVI, i moguće je tu postaviti vezu, ali ja volim to ovako da radim.
Dakle blog se zove: "Nela girl next door" i link je - SLEDEĆI.
Prvi svoj post je naslovila sa --- (ovo je) "Nešto kao uvod".
Pa, zavirimo u njega, u uvodni post. Da vidimo šta Nela kaže.
"Obično ne pišem blogove. Ovo je moj prvi, tako da, yeeeee za mene!"
Yeeeee za tebe, Nela i tvoj prvi post. Još jednom: yeeeee...
Onda se predstavlja (u stilu My name is... ):
"Zovem se Nela, skraćeno, imam 18 godina, to jest, još par dana, preti mi rođendan uskoro."
E, meni je sad zanimljiva sledeća rečenica:
Živim u velikom, mračnom gradu, (koji je) poznatiji kao Beč."
Sad baš nešto nisam ni znao da je Beč mračan mada priznajem da nikada tamo nisam ni bio. Iz one Džonijeve pesme sa albuma FILIGRANSKI PLOČNICI ("Pošao sam u Vijenu// da pronađem svoju djevu...") znam da je HLADAN KAO LED. To znam. Valjda zato što su blizu Alpe?!
Koji je razlog Nelinom odlasku/dolasku u Beč?! Uvek postoji neki dobar razlog kada se NEGDE uputimo, pa još tamo i ostanemo.
"Došla sam ovamo da završim školu, zaposlim se, jurim za parama, i tako dalje.
Ovo prvo sam uspela, i sada stojim u mestu. Nikako da krenem dalje."
Dakle, Nela je završila školu, okončala svoje školovanje u osamnaestoj godini(?!)
Baš lepo. Ostaje joj dovoljno vremena za lepše stvari nego što su to izlizane školske klupe.
Šta Nela voli? Ona voli da...
"... gledam filmove, slušam muziku, čitam, viđam prijatelje. Znate već: sasvim obične, dosadne stvari..."
Sve mi znamo, Nela. Znamo i previše. Voleli bi da znamo manje (tada bi bili SREĆNIJI i zadovoljniji), ali tu čaroliju je teško (skoro NEMOGUĆE) izvesti.
Eto, predstavili smo Vam Nelu tinejdžerku iz Beča i njen novopokrenuti blog. Možda ga i posetite?
Ako ga posetite, onda ostavite i komentar. Tek da Nela zna da ste posetili njen blog. Na mom blogu ne morate da ostavljate komentar. I sami znate da komentari baš ničemu ne služe. Suvišni su, i niko ih ne čita...
Još jednom, link NELINOG novopokrenutog bloga je sledeći - LINK.

[3]

Are You Lonesome Tonight?!

Are You Lonesome Tonight?
Ne, nisam. Imam neko fino društvance iz kraja. Tako je ugodna atmosfera.
Začudo, na CD plejeru se vrti ELVIS PRISLI.
Eto tako, dobio je šansu. I on peva: "Are You Lonesome Tonight", a niko od nas iz ekipe nije sam. Svi smo tu, zajedno.
KO je napisao tu pesmu i kada?
Roy Turk and Lou Handman i to još 1926. godine!
Godinu dana kasnije rodio se moj otac. Da, rodio se. Tu negde u Srbiji. (Tačno znam gde se rodio, kao se selo zove, ali koga to zanima?!)
Četvrtoga aprila 1960. godine ELVIS je snimio nevedenu kompoziciju.
Tada sam se već i ja rodio. Bilo me je na ovom svetu.
Istina, tada se nisam zvao niti sam bio Kralj PAJACA ali sam postojao. Moja egzistencija je otpočela... ZAKOTRLJALA SE SA ZVUCIMA ROKENROLA.
A gde je Elvis snimio pomenutu kompoziciju? U Nashville studios.
Onda je započeo njen život... Veoma uspešan život. Harala je po top-listama! O, da: baš je harala! Prosto ih je pustošila kao onaj azijski cunami. (Ili bi bolje poređenje bilo - KAO AKTUELNI SVINJSKI GRIP.)
Na prvom mestu je bila šest nedelja! U SAD-u. U Engleskoj - četiri nedelje.
U koliko primeraka je prodata? ČETIRI MILIONA KOPIJA ili primeraka.
Kompozicija Are You Lonesome Tonight je bila A-strana.
Na B-strani ste mogli da čujete -- I Gotta Know.
Sada stižemo do GREMIJA. Gremi nagrade ili Grammy Award.
Evis je nominovan u više kategorija, ali je ostao bez GREMI nagrade.
Hronoligija i dalje...
STIŽEMO do 26. avgusta 1969. godine. Nedelju dana ranije Nil Armstong je koračao Mesecom. Bila je to misija, ako se dobro sećam, APOLO 11. Uspešna, za razliku od misije APOLO No. 13.
Avgusta 1969. g. Elvis Prisli je bio u LAs Vegasu i nastupao u jednom od hotela.
Između ostalih, izvodio je i pesmu ARE YOU LONESOME TONIGHT.
LYRICS. TEXT.
I to je lako naći na NET-u. LYRICS pesme sledi...

Are You Lonesome Tonight
Do you miss me tonight?
Are you sorry we drifted apart?
Does your memory stray
To a bright summer day
When I kissed you and called you sweetheart?
Do the chairs in your parlor seem empty and bare?
Do you gaze at your doorstep
And picture me there?
Is your heart filled with pain,
Shall I come back again?
Tell me, dear,
Are You Lonesome Tonight?

I wonder if youre lonesome tonight
You know someone said that the world's a stage
And we each must play a part.
Fate had me playing in love with you as my sweet heart.
Act one was when we met, I loved you at first glance
You read your lines so cleverly and never missed a cue
Then came act 2, you seemed to change, you acted strange
And why Ive never known.
Honey, you lied when you said you loved me
And I had no cause to doubt you.
But I'd rather go on hearing your lies
Than to go on living without you.
Now the stage is bare and I'm standing there
With emptiness all around
And if you won't come back to me
Then they can bring the curtain down.
Is your heart filled with pain?
Shall I come back again?
Tell me, dear,
Are You Lonesome Tonight?

Pogledaću koliko je (tačno) sati - podne je (12:10 h), petak, 13. novembar. Godina već znate koja je: dvehiljade deveta.
To nema nikakve veze sa noćnom atmosferom, nema nikakve veze sa samoćom, nema nikakve veze sa LAS Vegasom, Gremijem... itd... Apolom 11, 13...
Pa, OK. Ja sam samo bloger i moj posao je čisto blogerski. I ovo je još jedan zapis koji Vam servira KRALJ PAJACA. (Take it, or leave it!)
On nije KRALJ ROKA kao što je to bio Elvis PRISLI, ali je ipak nekakav kralj.
Odjavljujem se uz zvuke pesme ARE YOU LONESOME TONIGHT...
Doviđenja, zdravo, ugodan dan...

[5]

Gost: K.P. je zaluđen, OPTEREĆEN gostima

GOST -- Jebo mater - tacno,zaludjen,OPTERECEN gostima. Znaš kako kažu - pravi umetnik se ne obazire ni na sta, ni na koga...
Lepo je sto hoces da odgovoris, ali vidis li da je besmisleno?!
Kad su gosti budale...cekaj.. Znači li to da sam i ja BUDALA?!
Ma, svi smo mi BUNDOLO-budale...
K. P. -- Čuj, Goste: da sam pravi umetnik ne bih se obazirao ni na hvaljenja, a ni na kuđenja... Što znači da nisam - umetnik.
Možda sam nesto drugo, slicno, a mozda i nisam?!

Samo oštro i na prvu loptu, Ana!

OPIS BLOGA: Verbalni proliv jedne prosečne perverzne glupače sa prosečnim sisama. I mudima.

Ono što najviše volim da radim ili je nemoralno, ili nezakonito, ili goji. (LINK - Whatever... nevermind)
Sad, otkud ovaj TEENAGE blog u sferi moga interesovanja?!
E, pa ovako: na beogradskom Sajmu knjiga do mene se dokotrljala knjiga "NEO PUNK" autorke Ane M.
Sasvim dobra pesnička knjiga. Iščitavam je već danima: sporo, polako... Nigde se ne žurimo, zar ne?! Naročito kada se o poziji radi...
Onda sam ukucao autorkino ime u GOOGLE pretraživač.
Na Facebook stranici Ane M. našao sam link ka stranici - "Whatever... nevermind". Bio je to (i jeste) blog ANE M.
Za razliku od Aninih pesama, njenim blogom nisam baš nešto impresioniran. Ali to nije ni važno! Još uvek više vejurem papiru nego INTERNETU, a, kao što rekoh, Anine pesme su sasvim OK.
Pa, šta kaže u svojim pesmama Ana M.?
Kaže sledeće (taj sam citat jutros obležio da ga prepišem i postiram OVDE):
"Jebe mi se za to što sam klinka
što psujem i serem kao poludela
nikako ne uspevam drugačije..."
To sam želeo da citiram.
Dakle, klinka, tinejdžerka. To je Ana M. i daje nam ovaj svet iz te vizure: iz vizure jedne srpske tinejdžerke.
Biti tinejdžer nikada nije bilo lako, pa ni sada. Hormoni prave čudo u organizmu. DIVLJAJU. Ni mozak nije pošteđen. Možda je on čak i najviše na udaru?
Pa, još knjige koje nam dolaze do ruku: Bukovski, Alen Ginzberg... ONDA TV... računar... muzika... filmovi... Pa, ponovo knjige... dnevne novine...
Kako se zove pesma sa nevednim citatom? KRICI. Tako se zove, i počinje sledećim stihom:
"Jebe mi se za školu, za direktora..."
Samo oštro i na prvu loptu! Tako se igra fudbal, tako se piše poezija.

P.S. Znam da će vam biti teško (skoro nemoguće) da se dokopate ove knjige poezije. Ali vredi se pomučiti...

[2]