Ovo je jedna od retkih fotografija na kojoj sam ja,a ne neko drugi!
Ponekad se upitaj: gde sam ti ja?
Pogledajte kako sam pišao po zidu!
Gde sam ja, tamo je i moj bicikl,
dvotočkaš.Mnogo ga volim.
Odeš tamo gde sam ja odavno bio
i lepo se provedeš.
Ona nije imala pojma gde sam ja.
Ko? Lepa protina kći.
Mesto gde sam ručao,
gde sam radio sklekove...
Tamo gde sam ja odrastao,
to više ne postoji.
Legnem na leđa i pitam se:
ko sam ja?!
Mesta gde sam imao seks,
gde sam bacio oko,
gde sam bio glavni majstor,
gde sam se smrzao.
Gde sam ja ono beše krenuo?
Nikako ne uspevam da se setim.
Alchajmer radi i danju i noću.
To sam ja nacrtao u prvom osnovne...
Mesto gde sam zapazio dva orla
u niskom letu.
Ja sam beoma ponosan na sebe,
ali kako sam sa sela, onda...
Hajde da kažemo da sam ja Mađar,
i da u desnoj ruci držim špil karata
mada nisam ni Mađar
niti imam špil karata pri sebi.
Ja imam novi dom jer sam izbeglica.
Ja sam kao lud jurio za vetrom,
tako da više ni ne znam
gde trenutno jesam?!
Zaista ne znam da li sam ovo ja?!
Ma koliko to čudno zvučalo
ali ja samoga sebe ne prepoznajem!
Ovde sam doputovao polovinom avgusta
oko podneva
i niko me nije dočekao.
Što sam ja uživao čitajući ovaj tekst!
Jedino znam da sam ja autor.
Jedino to znam
i ništa više ne znam
niti želim da znam...
[No. 2 - Cреда, 12. август 2009.]
