Overdose

Ponekad i narkomani vuku megalomanske poteze. Imaju potrebu za takvim potezima.
To se dogodilo na srpski Božić 2005. godine. Sin koleginice sa posla je odlučio na taj dan da okonča višegodišnju agoniju, i prekine svu tu muku: svoju, porodičnu… Dalje se nije moglo…
Poticao je iz skromne, radničke porodice da bi sebi priuštio drogiranje na duge staze.
Umislio je da je veličanstveni dan za odlazak sa ovog sveta dan Hristovog rođenja. Poslednji veliki, megalomanski, gest u njegovom životu!
Hladnog, januarskog dana se overdozirao u napuštenoj garaži.
Mladić je svoje obavio. Ostali smo mi: policija koja je izvršila uviđaj, lekari i vozač “Hitne pomoći” koji su odvezli njegovo telo, rođaci i prijatelji okupljeni u stanu da izjave saučešće…
Među njima uočavam i Webmana kako sedi zgrčen poput Rodenovog “Mislioca”. Dobro znam da u njegovom mozgu nema nijedne misli…

Webmanov paralelni svet

Postoje različiti svetovi, Setwah. U tvom svetu možda jeste potrebno, nepohodno, pročitati Tvenovu knjigu? U mom, ta knjiga još nije ni napisana… Ne postoji, kao ni Mark Tven! Za njega, prvi put čujem! U mom svetu, on je pisac iz budućnosti, a ne iz prošlosti. Pošto je budućnost neizvesna, pitanje je da li će u mom svetu napisati “Tajanstvenog stranca” ili neke druge knjige. Ja to neću doživeti…
Marka Tvena tek čeka rođenje…
Ne znam kakav je slučaj u svetu Rogue Echo: da li u njemu Tvenova knjiga postoji? Na to pitanje ona će morati da odgovori.
Setwah, ako misliš da ne smem da zakoračim u ludilo, varaš se. Smem! I zakoračiću, ući ću u njega... I u meni postoje zrnce megalomanije. Malo, sitno, kao zrno peska u pustinji, ali ima ga, postoji!
Titulu „tajanstveni stranac“ ću, ipak, zadržati. Neka mi se nađe u mom, paralelnom svetu...
Ne poznajem Vas! Ni tebe, ni Rogue Echo...
Niti sam Vas ikada poznavao...

Poza mislioca

Poza mislioca jeste stanje ozbiljnog promišljanja o ozbiljnim stvarima. Mnogo toga je u igri kada mislilac misli. Kada (konačno) dobro razmisli i o nekoj vrhunskoj misli odluči, on smišlja kako, i na koji način, sa ljudima da je podeli...

Inteligencija jeste teret koji se mora ozbiljno nositi. Svi veliki mislioci su bili svesni sebe kao takvih. Zato je Kantu bilo potrebno jedanaest godina da napiše „Kritiku čistog uma“...
Poza mislioca jeste patos ozbiljnosti. Ona je svest o nečemu veoma važnom, o čemu treba temeljno misliti jer misliocu istine nikada nije dovoljno...
Istina i njen umetnički prikaz su klizave gliste. Evo šta je Roden rekao o takvim glistama:
„Ono zašto on misli, nije samo u njegovom mozgu, zgrčenom čelu, raširenim nozdrvama i stisnutim usnama, već i u svakom mišiću njegovih ruku, leđa i nogu, u stisnutoj pesnici i zgrčenim nožnim prstima“.
Potpuno na drugoj strani, u drugom svetu, se nalaze junaci knjige „Megalomanija“ Webman i Setva Kutena: na tropskoj plaži, u hladu palmi, u polusnu...
Kasno je popodne. Sve je bezbrižno...
Ne znam kako to da objasnim?! Lenj sam da mislim, lenj za formu, mudrost i poentu. Kada bih se potrudio da mislim, izgledao bih kao ona zgrčena budala koju je izvajao Ogist Roden... Možda bi trebalo napraviti repliku „Mislioca“, ali "izlivenu" u karbon fiberu umesto u bronzi?
To sam želeo da kažem...
To sam i rekao...

Samoproglašeni administrator

Ponekad se i tako nešto dogodi: da grupa na Facebooku ostane bez administratora. Postoji grupa i nekoliko članova, ali Administrator je odlučio da odustane od dalje avanture. Da li je to kraj grupe? Da li se ona se gasi, nestaje, kao i sećanja na leto kada se gluvarilo u gradskom Parku na kraju grada... Ti tinejdžeri (slučajno?!) iz mog rodnog grada: možda su upravo te godine maturirali ili nisu imali novca da odu na letovanje, i Grad im je bio SVE! APSOLUTNO SVE... Srpski grad, i meni dobro znan... Mogu Vam reći kako se grupa zove: Sreten Mladenović Mika 1916-1942. Ispisane godine jesu godine rođenja i smrti S. M. Mike narodnog heroja. Nije ih imao previše: dvadeset i šest. Nešto je značio u jednom vremenu. Međutim, TO vreme se istrošilo, i u NEW AGE-u ON ništa nije značio. Neko je procenio da su ideali za koje se S. M. Mika borio i umro bili LAŽNI. Zato niko nije vodio računa o njegovoj bisti u Velikom gradskom parku... Kao u priči o "Tužnom princu" Oskara Vajlda... Tako sam postao administrator Mikine grupe na Facebooku... Grupe koja je isfurala svoj fazon, izgubila svrhu, i može mirno da se ugasi, nestane. Sada kada je dobila administratora i nekoliko novih članova možda će opstati još neko vreme? Možda? 

 

(fragment iz romana MEGALOMANIJA,
izdavač - ALMA - 2009.g.)

Promocija RR-a u biblioteci MILUTIN BOJIC

23. aprila K.P. je promovisao svoj kratki roman "Repriza reprize" u bilioteci "Milutin Bojic".
Evo jedne fotografije sa promocije!
K.P. u ruci drzi plasticnu casu.

Karbon-fiber roman

U ljudskoj istoriji je bilo puno primera megalomanije. Možda i previše?
Webmanov i Setwahov megalomanski projekat jeste književno delo, roman, naslovljen sa „Megalomanija“. To je građevina koju oni stvaraju...
Karbon-fiber koriste u velikim količinama. Kompletna šasija „Megalomanije“ je urađena od karbon fibera.
Zato je, u odnosu na druge romane, „Megalomanija“ izuzetno brza. Možda i najbrži roman koji je do sada napisan?!

Promocija REPRIZE REPRIZE

Beograd -U četvrtak 23. aprila sa početkom u 19 h u Biblioteci "Milutin Bojić" održaće se promocija romana "Repriza reprize".

Prošlost

Zaronimo u prošlost. Tamo pokušajmo da pronađemo primer za megalomaniju. Internet i XXI vek ostavimo po strani.
Znam gde ću se zaustaviti kako u vremenu, tako i prostoru!
Sredina je XIV veka...
Priča se dešava u današnjoj Albaniji. Tamo gde Hrvati i Albanci planiraju da izgrade nuklearnu elektranu. O Skadru je reč!
Trojica srpskih velikaša su odlučili tu da sagrade grad iz kog će upravljati celom oblašću.
Gradnja počinje...
Okupljeni su majstori, zidari, dovučen je materijal: kamen iskopan iz okolnih majdana... Šume oko jezera su posečene...
Podanici srpskih feudalaca, kmetovi, surove rade najteže fizičke poslove. Žene donose hranu majstorima...
Nešto čudno se dešava sa gradom! Sve što se preko dana sagradi, tokom noći, neka sila sruši. I to se ponavlja danima, nedeljama, mesecima...
Velikaši, braća, se sastaju. Treba doneti odluku: kako umiriti nečastivu silu? Ljudskom žrtvom: kako drugačije?! Odluka je doneta: žena onog velikaša koja sledećeg dana bude donela ručak neimarima će biti uzidana u temelje grada!
Jedni drugom su se zakleli, dali reč... Braća, srpske velmože...
Datu reč nisu održali! Samo najmlađi, najnaivniji od braće je održao reč: on svojoj ženi ništa nije rekao.
Tako je mlada Gojkovica bila osuđena na smrt.
Uzidali su je u temelje grada, i građevina se održala! Svakim danom Skadar je rastao, težio konačnom obliku...
Moćni, megalomanski grad. Tamo gde reka Bojana ističe iz Skadarskog jezera.
Da li je nazvan Skadar zato što je okolno stanovništvo podsećao na taj skaredni čin? Na smrt mlade i nevine supruge srpskog velikaša?!

MC

Kako se ljudi koji su iščezli, nestali, ponovo pojavljuju sasvim iznenada i na najmanje očekivanom mestu.
O MC-u se radi. Kada smo se Setwah i ja pronašli na Internetu, MC je bio u blizini. Neprimetan, u svom svetu... Čak su on i Setwah imali sukob. Beznačajan. MC je napisao „Hvala, gospodine“, i Setwah je poludeo. Kakav gospodin, kakve trice i kučine! Šta me tu zajebavaš?! Nemoj sa mnom da se kačiš!
Međutim, MC je mislio tako kako je i napisao. Nije tu bilo nikakvog cinizma, želje za provokacijom.
Za Setwaha, MC je bio potpuno nepoznat. Za razliku od mene, o njemu ništa nije znao.
MC i ja smo se godinama sretali na Net-u, web-putevi su nam se ukrštali i respektovali smo jedan drugog.
I onda je u „Megalomaniji“ iskrsla tema – Palmotićeva broj 37! Setwah se setio septembra 1993. godine i svog boravka na toj adresi.
Ispostavilo se da je MC jedno vreme radio u ustanovi koja se nalazi na toj adresi. Njegove radne prostorije su bile u podrumu. Ispalo je da je to nabezbedniji deo Palmotićeve broj 37.
Ako bih ikada kročio u tu zgradu, odmah bih otrčao u podrum. Jedino tamo bih se osećao sigurno.
Koliko je samo hrabrosti bilo potrebno odlaziti svaki dan na posao u tu zgradu? MC, moj naklon!

Waiting for a... Webman

Nepojavnost je sve više u modi.

Poslati svoju manifestaciju u ovaj svet u kom su milijarde i mlijarde konzumenata tvoje emanacije jeste COOL...
Za primer uzmimo GORILLAZ! Već treći album imaju potpuno isti interfejs: animirane likove koji umesto njih nastupaju. Urbana treš atmosfera je dovedena do megalomanske savršenosti...
Treš je u odnosu na prošla vremena izgubio samo svoju lošu reputaciju, ali to je i danas POGONSKO GORIVO onoga što se zove COOL!
Uđi u nagual, postani cool! Pridruži se svojoj prirodnoj ekipi: Supermanu, Batmanu, Megamanu, Bannanamanu...
Svi oni dolaze iz "nečeg trećeg".
Hajde, pojavi se!

Sedamnaesti Setwahov zapis

"Kad se misli smire i sama vatra je hladna i osvežavajuca" rekao je budistički sveštenik svojim mladim učenicima, dok su zaključani sedeli u zgradi koja je gorela.
njemu je bilo lako, oni su morali u tom momentu brzo da uče.
- Znao sam da cu danas jesti! - rekao sam u novembru 2003. godine u stanu Biljane i jJlene na Novom beogradu kada sam dobio kroasan na tanjiru oko devet sati uveče.
- živim blizu, ali idem daleko - odgovorio je Pixi u kafe "pub" u rumi, na pitanje gde ide.
- Vrati mi moju kurvu! - proderao se Milic na žurci u trenutku kada su svi neplanirano u jednom trenutku prestali da govore.
- Suze su joj curile niz ledja - je bio lapsus Milice na času srpskohrvatskog jezika.
- U životu ima više mašte nego u snu - reči su potomka čoveka koji je otkrio Ameriku, kao komentar na pitanje šta misli o svom slavnom pretku.
"Too much is not enough"- refren pesme "oh no! bruno!" od grupe Nomeansno.
I još jednom: TOO MUCH IS NOT ENOUGH...
I još jednom: TOO MUCH IS NOT ENOUGH...

Odgovor je bio „da“

Kratko je odgovorila „da“, i auto se udaljio velikom brzinom.
Staklo je bilo spušteno. Nisam čuo njen glas, ali sam video da se njene usne pomeraju kao da izgovaraju reč „da“.
Onda je auto otišao, a ja sam ostao da stojim na ulici.
Kada je trebalo da odgovori, zažmurio sam. Nepodnošljivo mi je bilo da gledam njen lik, poznati lik. Dragi lik koji me je podsećao na Palmotićevu broj 37, na septembar 1993. godine. Na mojih sedamnaest godina.
Ne znam šta je odgovorila, ni da li je nešto odgovorila.
Kada sam otvorio oči, automobila više nije bilo.
Kao da je to bio samo san: dve devojke na ulici, i automobil koji se zaustavlja uz škripu guma... I ja kao da sam bio samo san.
San nekog ludaka iz Palmotićeve broj 37.

Nagual

NEŠTO TREĆE se u Kastanedinim knjigama zove NAGUAL. Osoba koja obitava u nagualu naziva se "brujo", i ona ima sposobnost transformacije u životinje. I, kao što rekoh u slučaju ljubičastog kokaina, i u druge oblike, i mesta i stanja...

Nagual prožima TONAL. To je mesto na kom se ti sada nalaziš! Osećaj umora i zasićenosti, oćecaj boravka u ovom pojavnom svetu. Uđi u nagual i izađi iz kancelarije, posle radnog vremena, hodajući po plafonu.
Uđi u lift u svojoj zgradi na Medaku, i levitiraj u njemu dok se on penje do tvog sprata.
Kada stigneš kući, nemoj da uključuješ računar. Konektuj se u Internet mrežu direktno, putem naguala, putem "nečeg trećeg"...

Odsutnost

Do sada sam koliko-toliko obradio dve teme: megalomaniju i treš.
Nešto treće za čim bih posegnuo se ne pojavljuje.
Jedina dva osećanja koja me drže jesu umor i zasićenost, tako da je moja trenutna odsutnost, kao autora, iz Megalomanije verovatno primećena od pažljivijih čitalaca.

MP 3 KNJIŽEVNOST

ZAGREB - Evo napokon snimaka čitanja na radiju SC-a. U mp3 formatu mozete ih preuzeti sa Sendspace.
Zahvaljujemo Ireni Čurik na poslatim linkovima. Evo neophodnih linkova:
(1) datum: 4. februar, autor: Dario Bukowski: 'Konjan'.
Koncept i interpretacija: Siniša Bahun.
(2) datum: 11. februar, autor: Dario Bukowski: 'Konjan'.
Koncept i interpretacija: Siniša Bahun
(3) datum: 2. mart, autor: Violeta Vučetić: 'Zaglavljene bube'.
Koncept i interpretacija: Adrijana Šnajder
(4) datum: 9. mart, autor: Marina Vidas: 'Dalmatinske poslanice'.
Koncept i interpretacija: Adrijana Šnajder.
(5) datum: 11. mart, autori: Josip Vujčić: 'Sasvim neozbiljna biografija jednog sasvim ozbiljnog genijalca' i Tina: 'Riverman'
Koncept i interpretacija: Adrijana Šnajder
(6) datum: 23. februar, autor: Miloš K. Ilić: 'Umoran, više'; i Maja Kakša: 'Mitološki triptih'
Koncept i interpretacija: Adrijana Šnajder

Ephemeral

Sad kada su Setwahova i moja smrt posmatrane i analizirane iz više uglova, kao da nam jedino preostaje da tu temu ostavimo po strani. Možda za kasnije?
I zato, vratimo se neutralnijim temama! Nečemu efemernom.

Mega lo Mania

Postoji više oprečnih teorija o nastanku svemira i planeta. Jedna od najzanimljivijih jeste ona koju su postavili momci iz „Sensible Softwarea “ u svom hitu Mega lo Mania (1991).

Po njihovim rečima, na vrhu univerzuma se nalazi ogromna staklena kugla u kojoj se „rađaju” planete, nakon čega sledi bespoštedna borba između četiri božanstva za potpunu kontrolu nad njima.
U ulozi jednog od tih božanstava, upravljaćete životima svojih sledbenika kroz sve epohe razvoja civilizacije: od kamenog doba sa pećinskim ljudima naoružanim drvljem i kamenjem, do današnjice i nuklearnih projektila.
Mega lo Mania je strategija u realnom vremenu u kojoj nemate direktnu kontrolu nad podanicima. Svaka epoha sastoji iz tri nivoa, odnosno ostrva, koja morate osvojiti da biste prešli na sledeći nivo.
Vaš osnovni resurs jesu ljudi, i oni služe za popunjavanje armije, istraživanje novih tehnologija i prikupljanje sirovina za izradu oružja.
Prisutan je i bazični oblik diplomatije, tako da se privremeno možete udružiti sa nekim od kompjuterski vođenih igrača. Igra je veoma dinamična, i često se dešava da sekunde odlučuju o pobedniku.
Postoji opcija za kontrolu brzine protoka vremena...

Zavod za zaštitu patenata

U redu je, Setwah. Imaš pravo na sopstvenu verziju moje smrti. Možeš je, kao patent, prijaviti najbližem Zavodu za zaštitu patenata. Valjda u Pragu, u kom trenutno boraviš, postoje takvi zavodi?!
Ja o tvojoj smrti neću maštati. Možda zvuči patetično, ali za mene je to suviše bolno.
Verovatno će te droga ubiti pre nego što doživiš četrdesetu. Verovatno. Ne znam, ne želim da znam...

Kupite... knjigu!

Blog KUPITE! pokrenut je za sve one koji su raspolozeni za online kupovinu knjiga.

Takođe možete i svoje knjige, stripove, književne časopise... da ponudite na prodaju.
Dakle, posetite sledeću web-adresu.
Možda pronađete nešto zanimljivo(?!)
Buy the Book!

Svanulo je iznad crkve Megaboga

Čistači obučeni u narandžasto su prali ulice: bulevar kralja Aleksandra, Takovsku, ulicu Miloša Velikog... Svojom preciznošću i jednoobraznošću više su podsećali na robote nego na ljude.
Setwah i Webman su dremali u polupraznom metrou. Prethodne noći, svako od njih je pisao svoj deo MEGALOMANIJE. To se dešavalo u najbližoj kafani: “Poslednjoj šansi”.
Metro su napustili kod Sava centra: Setwah je otišao na voz za Inđiju, a Webman na osamnaesticu.
Jer njegov dom je Medak 3!

Vaclav Spala Gallery - Open Call for exhibition projects 2010

Call for exhibition projects 2010
Vaclav Spala Gallery
Narodni 30
110 00 Prague 1
Czech Republic
Phone: +420 602 675 362
Contact: Mariana Judova (judova@spalovka.cz)
www.spalovka.cz
Application deadline: June 10th, 2009
Semma, the operator of Vaclav Spala Gallery, invites artists and curators to submit their exhibition projects to a grant programme; selected projects will be supported financially and presented in Vaclav Spala Gallery in 2010.
The grant programme is open to projects using all visual arts media. Applications may be submitted by natural as well as legal persons engaged in the contemporary visual arts. The objective of the grant programme is to support quality group and solo exhibition projects.
Our aim is to present the best of visual arts reflecting the current social atmosphere to the general public.

Deseti Setwahov zapis: Suzuki hayabusa

Danas je 4. april 2009. godine. Američki predsednik Barak Obama dolazi popodne na aerodrom Ruzinje. U gradu je opšta panika: tiha i precizna.

Na metro stanici Višegrad primecujem policajce koji legitimišu. Izlazim iz metroa na stanici Muzeum, i stupam na Vaclavske namjesti...
Pretopao aprilski dan. Gužva! Španci, Nemci, Bugari, Rusi, Česi, Englezi, Francuzi, crnci, Vijetnamci... kurve, dileri, gospoda, bednici i Amerikanci...
Trebalo je da ostanem kod kuće, i čekam da se neko pojavi na "Bundolu" sa komentarom ili novim tekstom.
Pored Facebooka, Gmaila i Youtube-a, pored Hodovske šume, buhte i gulaša sa kledlikama, šta je tu je,moja svest sada traži neki izlaz, neki fokus, beg...
Okrecem glavu ulevo ka svetu superiornijih bica, ka višoj dimenziji postojanja, raju i realnosti. Tamo sam ugledao nju: hayabusu, crnu, besnu, predivnu. Kretala se bez zvuka, levitirala je. Suzuki hayabusa.
I onda sam ugazio u pseće govno! To je onaj osecaj kad vam korak naglo i za nekoliko santimetara izmakne u stranu. Odmah sam pomislio na Webmana, i opsovao na srpskom. TREŠ! Ponovo sam primetio spermatičnu gužvu globalizacije, pikavce, papire i razna sranja po trotoaru. Sedamdeset posto automobila na ulici koji su krševi, kurve, dilere, klošare i Amerikance. Trash!
Ja sam vodolija u horoskopu. Megaloman. Vesnik buducnosti, početak. Moja vrsta je na samom začatku. Kako ste samo odvratni vi, množina!
Moj drug svaki dan nosi nove patike.

(autor teksta --- SETWAH, a ne Kralj Pajaca)

Dobro jutro, trešeri

Dobro jutro, trešeri… Dobro jutro, megalomani! Dobro jutro, čaršijo na sve četiri strane!
Šta bi rekao Setwah? On bi oponirao, čak i negirao postojanje treša.
- Megalomanija do kraja! - to bi Setwah rekao.
Šta bi Webman rekao? Neko ko je posvećen i veruje u treš jedva se usuđuje nešto da kaže. Uglavnom, ćuti.
Treš je takva margina da jedino ćutanje ostaje.

Deveti Setwahov zapis

"Živeo treš, a sve ostalo je…"
Tada bi odjeknuo plotun, i reči bi se izgubile, nestale u maglovito jutro.
Reč koju Webman ne bi stigao da izgovri bi bila: "ništavilo".
To je megalomanija. Maštati o slavnoj i spektakularnoj smrti." (Webman)

Biti nabijen na vrh Empire state bilding-a, umreti prirodnom smrću u dvesta trideset i sedmoj godini života, umreti kao "prvi čovek na Marsu", stajati u centru fudbalskog igrališta i biti streljan iz pedeset hiljada pušaka.
Mark Sandman pevač i basista grupe Morphine umro je u toku nastupa.
Izvršiti samoubistvo u toku svoje inauguracije za predsednika Amerike, umreti kao milijarder u krevetu u toku grupnog seksa sa hiljadu žena (ogroman krevet); kao sin božiji biti razapet na krst i tako spasiti svet (šta god, važno je da funkcioniše); pokoravajući se zakonima Atine (poput Sokrata), aktivirajući atomsku bombu na kometi koja je pretila da uništi planetu zemlju: Brus Vilis.
Moj predlog za Webmanovu smrt jeste sledeći: Z.I. treba ti supenom kašikom izvaditi oči, testerom odseći stopala i dugom burgijom (desetkom) napraviti uzdužne rupe sve do kolena koja treba, potom, staviti u pneumatsku presu i zdrobiti.
Odseći uši, jezik, šake, testise i penis. Kleštima počupati mišićnu masu sa listova nogu, butina i grudi.
Ubaciti pacova u debelo crevo, zašiti analni otvor i čekati da životinja sama nađe izlaz napolje.
I da ceo čin dobije na smislu slave i nezaborava trebalo bi to sve snimiti kao LOW-FI VIDEO.
I onda bi Z.I. umro kao trešer: jeftino i imbecilno!

Plotun

Jedan dan života da ostane meni, i njega bih, Setwah, posvetio pisanju treša. A kada zora svane, glasno bih uzviknuo pred streljačkim strojem:

- Živeo treš, a sve ostalo je…
Tada bi odjeknuo plotun (koji ja, naravno, ne bih čuo), i moje reči bi se izgubile, nestale u maglovito jutro.
Reč koju Webman ne bi stigao da izgovri bi bila: ništavilo.
P.S. Setwah, to je megalomanija. Maštati o slavnoj i spektakularnoj smrti.

Stealth-trash roman

“Vrhunski treš i jeste da nemaš blage veze sa trešom na teorijskom nivou. Nego, utripuješ da si treš pisac jer si potpuni anonimus...
San svakog treš pisca i jeste da ima NULA čitalaca.
Vrhunski treš pisci sami sebe čitaju, i jedina literatura koju čitaju jeste - sopstvena.
TREŠ do daske (i to trule)!"
Ovo su reči pisca Z.I. iz Beograda tvorca STEALTH-TRASH romana.
Niko nikada nije pročitao neku njegovu knjigu, ali se pouzdano zna da ih je napisao stotinak.
Postoji video zapis gde se može videti nastanak (i istovremeni nestanak) jednog od tih romana pisanih stealth-trash tehnikom.
Radi se o sledećem: Z.I. zapisuje reči slovo po slovo, što se podrazumeva (da li ih zapisuje analogno ili digitalno, nije važno), i odmah u sledećem trenutku napisano slovo (koje tvori neku reč) – briše, i na mesto nestalog stavlja sledeće slovo. Opisani postupak se ponavlja do kraja književnog dela.
U bliskoj budućnosti, Z.I. najavljuje pojavu (ili preciznije rečeno: “pojavu”) MEGA STEALTH TRASH romana. Odbacuje se svaka fizikalna manifestacija dela, i ceo događaj će biti inteligibilan ili kako Z.I. voli da kaže: autosubjektivan.