Deseti Setwahov zapis: Suzuki hayabusa

Danas je 4. april 2009. godine. Američki predsednik Barak Obama dolazi popodne na aerodrom Ruzinje. U gradu je opšta panika: tiha i precizna.

Na metro stanici Višegrad primecujem policajce koji legitimišu. Izlazim iz metroa na stanici Muzeum, i stupam na Vaclavske namjesti...
Pretopao aprilski dan. Gužva! Španci, Nemci, Bugari, Rusi, Česi, Englezi, Francuzi, crnci, Vijetnamci... kurve, dileri, gospoda, bednici i Amerikanci...
Trebalo je da ostanem kod kuće, i čekam da se neko pojavi na "Bundolu" sa komentarom ili novim tekstom.
Pored Facebooka, Gmaila i Youtube-a, pored Hodovske šume, buhte i gulaša sa kledlikama, šta je tu je,moja svest sada traži neki izlaz, neki fokus, beg...
Okrecem glavu ulevo ka svetu superiornijih bica, ka višoj dimenziji postojanja, raju i realnosti. Tamo sam ugledao nju: hayabusu, crnu, besnu, predivnu. Kretala se bez zvuka, levitirala je. Suzuki hayabusa.
I onda sam ugazio u pseće govno! To je onaj osecaj kad vam korak naglo i za nekoliko santimetara izmakne u stranu. Odmah sam pomislio na Webmana, i opsovao na srpskom. TREŠ! Ponovo sam primetio spermatičnu gužvu globalizacije, pikavce, papire i razna sranja po trotoaru. Sedamdeset posto automobila na ulici koji su krševi, kurve, dilere, klošare i Amerikance. Trash!
Ja sam vodolija u horoskopu. Megaloman. Vesnik buducnosti, početak. Moja vrsta je na samom začatku. Kako ste samo odvratni vi, množina!
Moj drug svaki dan nosi nove patike.

(autor teksta --- SETWAH, a ne Kralj Pajaca)