Prošlost

Zaronimo u prošlost. Tamo pokušajmo da pronađemo primer za megalomaniju. Internet i XXI vek ostavimo po strani.
Znam gde ću se zaustaviti kako u vremenu, tako i prostoru!
Sredina je XIV veka...
Priča se dešava u današnjoj Albaniji. Tamo gde Hrvati i Albanci planiraju da izgrade nuklearnu elektranu. O Skadru je reč!
Trojica srpskih velikaša su odlučili tu da sagrade grad iz kog će upravljati celom oblašću.
Gradnja počinje...
Okupljeni su majstori, zidari, dovučen je materijal: kamen iskopan iz okolnih majdana... Šume oko jezera su posečene...
Podanici srpskih feudalaca, kmetovi, surove rade najteže fizičke poslove. Žene donose hranu majstorima...
Nešto čudno se dešava sa gradom! Sve što se preko dana sagradi, tokom noći, neka sila sruši. I to se ponavlja danima, nedeljama, mesecima...
Velikaši, braća, se sastaju. Treba doneti odluku: kako umiriti nečastivu silu? Ljudskom žrtvom: kako drugačije?! Odluka je doneta: žena onog velikaša koja sledećeg dana bude donela ručak neimarima će biti uzidana u temelje grada!
Jedni drugom su se zakleli, dali reč... Braća, srpske velmože...
Datu reč nisu održali! Samo najmlađi, najnaivniji od braće je održao reč: on svojoj ženi ništa nije rekao.
Tako je mlada Gojkovica bila osuđena na smrt.
Uzidali su je u temelje grada, i građevina se održala! Svakim danom Skadar je rastao, težio konačnom obliku...
Moćni, megalomanski grad. Tamo gde reka Bojana ističe iz Skadarskog jezera.
Da li je nazvan Skadar zato što je okolno stanovništvo podsećao na taj skaredni čin? Na smrt mlade i nevine supruge srpskog velikaša?!