Kairsko groblje

Prvi ko je odlučnije zakoračio na Pajacovu teritoriju jeste Mulan. Prethodni Pajacov zapis je izazvao njegovu pažnju kao što je i Mulanov komentar izazvao Kraljevu pažnju. Dakle, pažnja je obostrana ili dvosmerna.
O groblju ili, tačnije, o grobljima je reč. Mirnim slovačkim grobljima u Vojvodini i kairskom groblju na kom stanuju ljudi. Njih Mulan pominje, nešto više on o njima zna.
Za slovačka groblja tvrdi da su mirna, tiha. Ali, na kraju krajeva, sva groblja su takva, a ne samo slovačka. Možda u ovom delu sveta?
Mulan, hajde sada nam reci šta ti znaš o kairskom groblju!
On tvrdi da na kairskom groblju vri kao u košnici. Tamo ljudi žive, rađaju se, umiru...
Neko će reći:
- Tužno je što ljudi žive na groblju. Nije to za njih prirodno stanište.
Da, ali na kairskom groblju živi lokalna sirotinja. Oni tu žive zato što ne postoji drugo, prikladnije mesto gde bi mogli da žive. Ko zna da li oni svoju egzistenciju doživljavaju kao život ili kao stanje koje je između života i smrti?!
Filozofsko pitanje.
Kralj Pajaca je video mnoga prokleta mesta. Mesta koja u čoveku izazivaju drhtavicu, koja čine da čovek izgubi kontrolu nad svojim telom.
Sreća pa je Kairo tako daleko u odnosu na Pajacovu stajnu tačku tako da on nikada neće ni videti kairsko groblje.
Uzeće foto-aparat u ruke i nastaviti da fotografiše Beograd. Mada neće biti dovoljno da ga samo fotografiše. Moraće te fotografije i da opiše. Ne želi da opisuje ono što njegove oči vide već samo ono što zabeleži objektiv njegovog foto-aparata.

Groblje

U podnožju šume je groblje. Gradsko groblje. Prikriveno je zelenilom, pa na prvi pogled deluje kao da je deo šume. Ali, nije.
Ono nema nikakve veze sa šumom, sa prirodom. Groblje ima veze sa ljudskim rodom.

I još...

Šuma! I ona je u daljini, i kao da iza nje ničega više nema. A Ima! Ali tako deluje: da je na kraju grada šuma, i da se ona pruža kilometrima...

Šta je još u daljini?!

Pored katoličke crkve, i Istočna kapija Beograda je u daljini.
Neko bi rekao da je to moderna građevina, a neko da je rogobatna i neudobna za stanovanje.
Ipak, u njoj stanuju ljudi, Beograđani. I tako već decenijama...
I Pajacov kolega sa posla stanuje u toj građevini. Mada se ne izjašnjava da li mu je dobro ili loše?! Kao da je navikao i na dobro, i na loše. Istočna kapija Beograda je njegov dom. Dom nebu pod oblake!
Sa prozora svoga stana Pajaco jasno vidi tu građevinu, i svaki put mu se čini da je ona nadohvat njegovih ruku.
Ipak, on ne bi voleo u njoj da stanuje. Isuviše je to za Pajaca visoko, ekstremno. Nedoživljeno, nadiskustveno.
Kao što ne želi da se nikada popne na Mont Everest, tako ne želi da stanuje u beogradskoj Istočnoj kapiji.
Na bezbednoj distanca i od jednog, i od drugog je smešten Kralj Pajaca.

Svetionik na kraju grada

Ne baš na kraju grada, ali je tamo: u daljini. Maglovitoj daljini.
Vitka, visoka... Slična tornju, i sa belom kupolom na vrhu. Vertikala koja teži nebu. Njegovom plavetnilu.
Nekada je Kralj Pajaca stanovao pored te crkve. U vreme kada su one bile skrajnute. Dakle u komunističko, ateističko, doba.
Ali zvona su zvonila redovno, svakog jutra, i život je tekao uporedo: i za one sa... a i za one...
Mada je to beogradska crkva ipak je katolička, a ne pravoslavna bogomolja. Možda je to razlog što je drugačija: vanvremenska, vanprostorna...
Isuviše istočno. Izmeštena od svojih vernika... Možda zato svojim izgledom podseća na svetionik?

Satelitska antena

Gde? Na krovu, a gde bi drugde bila?! Ogroman, beli tanjir nad gradom.
Naravno da on ima svoju ulogu, svoju svrhu. Nije tu tek onako...
Ne. On omogućava prijem signala... Kakvih signala? Nevidljivih. O tome nešto više znaju elektroinženjeri i ljudi sličnijih profesija.
Za KP-a to je potpuno nepoznata oblast. Taj deo tehnološkog razvoja za njega je prošao - neprimećen.
Nisu to bile (niti jesu) njegove relacije.
neće ni biti u danima koji dolaze... koji prolaze...

Ograda

Ograda služi da ogradi određeni prostor. Da ga omeđi. Bilo da je gvozdena, drvena, plastična... Mada je najbolje da je gvozdena. Onda je potpuno sigurna (ili mi bar tako mislimo).
A opet postoje ograde i prostor koji one oivičavaju na kom nikada nismo bili. Koji nam je nepristupačan iz ovih ili onih razloga.

Šine

Tramvajske šine vijugaju gradom. Slede neki svoj put. Slepljene sa podlogom u koju su utisnute Neugledne.
Neko bi rekao i da nisu važne.
Kralj Pajaca ne misli tako tj. da one nisu važne. Važne su, važne... upravo takve kakve jesu - zarđale, zapuštene...

ŽUTI pravougaonik

ŽUTI pravougaonik je tu da razbije monotoniju. Da nam bude zanimljivije dok hodamo ulicom...
Priznajem da me nešto vuče ka reči - monotonija. Ona mi je, odjednom, veoma važna. Mnogo važnija od žutog pravougaonika. Možda zato što monotonija nema boju? Ona je bezbojna.
Monotonija - čak može i da se izgovori kao dve reči: "mono" i "tonija". Prvo kažeš "mono", pa napraviš pauzu. Dramsku pauzu.
I onda dodaš - "tonija", i reč je izgovorena.
Ili:
- Pravougaonici znaju da budu monotoni, naročito ako su žuti.
Ili:
- Pravougaonici za razliku od kvadrata nisu monotoni čak i onda kada su žuti.
Ili:
- I oči ti odaju čudesan sjaj...

Rešetke

Gvozdene rešetke sprečavaju ulazak u podrum.
Očigledno ima onih koji bi želeli u te prostorije da uđu, i zato je neophodno da im se to onemogući. Njihove namere nisu časne. Oni bi hteli nešto da ukradu, naprave neku štetu, i zato ih treba sprečiti u njihovoj zloj nameri.
Tako razmišljaju oni koji su naredili da se gvozdena rešetka postavi, i kao da ne greše. Dobro poznaju svoj narod i njegove sklonosti.
A život teče dalje... Sa ove ili one strane resetaka.

Prozori

Lepša, poetičnija reč za prozore jeste okna. Tako ih i Poljaci zovu, pa je na jednom njihovom sajtu moguće pročitati da su "prozori važan deo našeg svakodnevnog života." Kao i da "svi prozori nisu isti".
To je neka krakovska firma (da, bio sam u tom gradu) koja prodaje - prozore. Okna.
Verovatno ih i proizvodi, a ne samo prodaje?!
Lako je prodavati prozore, ali teže je prodavati ono što se kroz njih vidi. To nije za prodaju.
Prozori na fotografiji su baš bezvezni. Staromodni. A eto - nekom svakodnevno omogućuju pogled na svet. Oni su nečija svakodnevica.

Stablo

Stablo i automobil. Svedenost, ogoljenost... I sve je to u gradu: ta (neprirodna) zajednica automobila i drveta.
Krošnja je nevidljiva. Njen oblik možemo da naslutimo iz senke na kolovozu.
Oko drveta je kvadratni metar ogoljene zemlje. Po njoj, tu i tamo, kržljava trava.
I kao da je sunce u zenitu. Na najvišoj tački svoje putanje...

Senka

Ponekad i negde zapazim senku. Ne promakne mi: detektujem je. A senke znaju da budu tajnovite. Kao ono: play mystical for me.
Dakle, zagonetne. Ali obično nisu.
I sad ulična svetiljka ima svoju senku, a automobil kao da je nema. Kao da je za senku važan oblik predmeta. Ako si dovoljno visok, onda imaš senku. Sasvim lepu i upotrebljivu senku.

Koga i gde AUTOMOBILI voze?!

Ma, nemam pojma?! Ne mogu ja sve da znam. Tako da ne znam ni gde, a ni koga automobili na fotografiji voze?!
Šta još? Momak koji je ovo fotografisao baš je visoko smešten. Tako je! Ko je to primetio, dobro primećuje. Ima oštro oko, i zna nešto o fotografiji. Nije da ne zna. A dobro je znati. Bolje nego ne znati. To je ono: od dva zla, izabrati manje.
Ako ništa ne pišeš, ništa neće ni biti napisano. Isto tako: ako ništa ne fotografišeš, ništa neće biti fotografisano. Zato Kralj Pajaca fotografiše. Ne zabušava.
Foto-aparat u šake, pa u akciju. Kreni! I ne zaustavljaj se...
Ceo Beograd je pred tobom! Kao na dlanu.

SSP? Ne hvala!!!

Da KP nije (sasvim nenamerno, dakle slučajno) 'ufotkao' grafit na beogradskim ulicama, nikada ne bih ni znao šta skraćenica SSP znači?! Ovako... Znam. Ne mogu reći da ne znam. I Kralj Pajaca je saznao šta je to SSP!
Dakle, skraćenica "SSP" znači - Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju.
Postoji tu i član 72. spomenutog Sporazuma. KP i to (sada) zna. I on govori o tome da je "Srbija u obavezi da u dogovoru sa Evropskom komisijom, pripremi poseban Program za sprovođenje obaveza iz SSP, čiju će realizaciju pratiti Evropska unija."
Dalje, neću. Zamara me...
Baš ga zamara... Evo, zeva od dosade...

link ::: http://www.seio.gov.rs/code/navigate.asp?Id=415

I'm so alone... ( Crnokosa devojka na tvojoj fotografiji)

I'm so alone, kao da kaže nepoznata devojka na fotografiji. Ali, ne kaže. Ona samo ćuti, kulira, i čeka da se na semaforu upali zeleno, pa da krene tamo gde se uputila. Dug je njen put. A možda i nije? O njenom putu Pajaco ništa ne zna (niti će ikad saznati)?!

To je njen grad, Beograd, i ona pripada tom gradu. Njegov je deo.

I to je samo još jedan majski dan u njenom životu. Potošiće ga, zaboraviti...

K.P. ovih zimskih dana

GMAIL komentar Berislava Blagojevića

"Zorane, ako su pored tastature papirnate maramice, onda to znaci da ti je nos procurio, a ako ti je nos procurio, to bi moglo da znaci da si lagano gripozan, sto, opet, objasnjava smanjene aktivnosti KP ovih dana... Ako sam u pravu, onda ti zelim brz oporavak!"
Pa, za ovako lep komentar Berislav zasluzuje da svoje čitaoce uputim da procitaju DVE njegove PRIČE u "KORACIMA".