Završen treći KIKINDA SHORT

KIKINDA SHORT – verzija 3.0 uspešno je završena. Za četiri večeri pred oko pet stotina ljudi u Beogradu i Kikindi, dvadeset i dvoje autora iz devet evropskih zemalja čitalo je svoje priče. Organizatori su nekoliko sati pre početka manifestacije saznali da je gost iznenađenja ponovo NIN-ovac, veteran kratke priče, Danilo Nikolić koji se, bez obzira na razliku u godinama, odlično uklopio u društvo ostalih pisaca. Pored samog čitanja, neki od autora su se predstavili i kao muzičari pa je publika imala priliku da čuje Gorana Bogunovića i njegovu grupu Radost, dok je Slovenka Polona Glavan sa svojim prijateljima na samom festivalu sastavila šaljivu pesmu inspirisanu putovanjem kroz sve zemlje bivše Jugoslavije. Najzanimljiviji after party je ipak usledio u subotu veče kada su Britanci odvedeni u bife blizu kikindske autobuske stanice gde im je uslišena želja da čuju “horrible Serbian folk music”.
Da se na festivalu nije samo odlično zabavljalo govori i podatak da su uspostavljeni različiti kontakti i da su određeni vidovi saradnje već ugovoreni. Tako će u narednom broju hrvatskog časopisa Zarez izaći blok sa tekstovima ovogodišnjih učesnika festivala. Autori su takođe podelili primerke svojih knjiga urednicima, prevodiocima i organizatorima književnih događaja, pa su i na taj način uspostavljeni prvi koraci ka različitim vidovima buduće saradnje. Nakon samog festivala autori su dužni da u svojim zemljama objave putopis o utiscima iz Srbije što je dodatan način da se promoviše naša zemlja i gradovi koji su ih ugostili.
A da će ti putopisi biti veoma pohvalni ne treba uopšte sumnjati pošto je većina autora izrazila želju da se pojavi i sledeće godine, iako im je predočeno da festival nije u mogućnosti da snosi troškove njihovog boravka niti da imaju pravo da ponovo čitaju svoje priče. “Looking forward to coming back to Serbia”, bilo je ono što su čuli organizatori.
I više su nego dobrodošli.

PROMOCIJA KNJIGE VIKTORA LAZICA "TUMARANJE ZEMLJOM OSMEHA"

BEOGRAD - "Treci Trg" i "Casa Garcia"pozivaju Vas na promociju knjige

VIKTORA LAZICA "TUMARANJE ZEMLJOM OSMEHA" (putopis po Tajlandu),prve knjige putopisa novopokrenute biblioteke itd...

u petak 27. juna, od 20h, za sankom spanskog bara Casa Garcia, (ulica Kraljevica Marka 19)

Ucestvuju: Nevena Budimir, Dejan Matic, Milan Dobricic, Vikror Lazic i Svetlana Gradinac

O autoru: Viktor Lazic (1985, Beograd), student, poliglota, turisticki vodic, instruktor ronjenja, numizmaticar i filatelista, bibliofil, putnik, pisac, itd...

O knjizi:

Pred nama je zivahna, povremeno egzaltirana, a nadasve od energije penusava mozaicka knjiga, najcesce putopis, povremeno roman, cesto ispovedna proza, mestimicno esej, ali joj sva ova metodoloska zbrka daje poseban sarm i dinamiku.

Rukopis se sastoji iz dva osnovna dela, putopisa Viktora Lazica o putovanju po Tajlandu i nesto sazetijeg osvrta Ruskinje Julije na istovrsno iskustvo. Izmedju ta dva dela, oko njih, kroz njih i posle njih, kao neocekivane pritoke ili grane, razigravaju se citati iz bedekera istorije umetnosti, filozofije, religije ili gastronomskih enciklopedija dalekog istoka. (Ljubomir Prelic)

Krenite na put sa Viktorom! Otvorite svoja cula i dusu, probijajte se kroz dzunglu sa autorom, uzivajte u toplini prizora, drevnih gradova i egzoticnih zena. (Arci Milosavljevic)

Prijatelji knjige: Kafe knjizara Biblioteka, Terazije 27, i spanski bar Casa Garcia, Kraljevica Marka 19

www.trgnise.blogspot.com

Stakleni bodež

Anri Roben u izveštaju opisuje bodež od stakla. Kada se čaša šampanjca polomila, deo čaše je obrazovao duguljast predmet sličan nožu. AR ga odlaže na policu u ormanu. Ako ga neko tokom noći napadne, imaće čime da se brani. U ormanu se već nalazi balska cipela prekrivena svetlećim šljokicama...
U izveštaju AR ne može precizno da se seti koliko je vremena prošlo dok u sobu nije ušla starica obučena u crninu. Slično kao i Marija, i ona nosi poslužavnik. Obrok sadrži: pileći batak, nekoliko kriški svežeg paradajza i čašu sa smeđom tečnošću. Verovatno sa koka-kolom.
Potom u sobu ulazi Žoel Kast. Ona AR-u donosi čaj u beloj porcelanskoj šolji.
- Lipov čaj za bolji san - stidljivo promrmlja.
Sledeća čega se Roben seća jeste vođenje ljubavi sa Žoel Kast. U izveštaju navodi godine, kako svoje, tako i svoje ljubavnice: ona ima trideset i dve, a on četrdeset i šest. Navodi i druge detalje, ali ja sam odlučio da zapamtim ovaj ogoljeni podatak. Mogao bih ga nazvati i: suvoparni podatak. Kao što bih ga mogao nazvati: dragoceni podatak.

Konkurs za antologije svetske poezije o zivotinjama

U cilju razvijanja svesti o negovanju ljubavi prema zivotinjama Novosadski humanitarni centar (NSHC) raspisuje konkurs za antologiju pesama o zivotinjama koju sastavlja knjizevnik Stojan Simic Krpica i koja ce biti objavljena u izdanju NSHC.Konkurs za antologiju svetske poezije o zivotinjuama: Pravo ucesca imaju svi stanovnci planete Zemlje svih godina i godista.
Salju se do 3 pesme u 3 primerka do 21.9.2008, na srpskom, hrvatskom, bosanskom ili engleskom jeziku, uz kratku biografiju autora, objavljene knjige (ako ih ima), fotografiju, adresu, email adresu (ako ima), telefon (ako ima).
Radove slati na adresu:
Stojan Simic Krpica
(za antologiju svetske poezije o zivotinjama)
Marka Miljanova 18
21000 Novi Sad, Republika Srbija
-----------
ili na email: stojan.simic.krpica@gmail.com
381 63 550 681 -- Stojan Simic Krpica

Die Sphinx

U nepoznatoj sobi se ne budi Boris Valon već Anri Roben. Pisac je odlučio da se ponovo vrati junaku sa početka romana - Anri Robenu, inženjeru iz Bresta. Tu je i četrnaestogodišnja kćerka Žoel Kast - Žiži.

Pravo ime devojčice jeste Ženevjev. Rođena je 12. marta 1935. godine u Berlinu. Nadimke koje koristi jesu Žinet i Žiži. Nosi majčino prezime: Kast. Otac: nepoznat.


Četrnaestogodišnja Žiži je zabavljačica u kabareu Die Sphinx u Šenebergu. Napustila je školu, i voli da laže.
Prisustvujemo nekom čudnom saslušanju: preliminarnom saslušanju. Da li se ono zaista i dešava ili je plod piščeve mašte, ne znam?! Radije bih da se ne događa. Ne želim da se događa, i ne želim da ga opisujem, prepričavam. Zanemariću ga.
Anri Roben i Žiži razgovaraju o lokalu u kojem ona radi, o "Sfingi".
Roben je pita da li je Sfinga zloglasno mesto ili...
- Sva meste u Berlinu su zloglasna, pa tako i "Sfinga" - ravnodušnim glasom odgovara Žiži.
- Ko su klijenti?
- Ratni zločinci, špijuni, makroi...
Saznali smo nešto o Sfingi. Ili o klijentima koji je posećuju.

THINK TANK u punom koloru

Novi broj časopisa za Balkan – THINK TANK 21/22 već se nalazi u prodaji, u potpuno novom dizajnu i na povećanom broju strana.

Zahvaljujući razumevanju naše najveće izdavačke kuće , SLUŽBENOG GLASNIKA, koja je postala suizdavač ovog magazina, THINK TANK sada izlazi na celih 100 strana, u punom koloru.
Pored već poznatih rubrika - Blood & Honey, Mindfield, Phenomenon, Columnae Vertebralis - koje su postale zaštitni znak ovog magazina za kulturu Balkana, novi broj je obogaćen i odeljkom za književnu polemiku – Polemos - i prostorom za predstavljanje mladih i manje afirmisanih autora – Proudly presents. Rubriku Interview krasi razgovor sa hrvatskim rediteljem Brankom Šmitom.
Glavne teme ovog broja jesu kultni filmovi rađeni po kultnim romanima, elektronska književnost - popularno nazvana „književnost na struju“ i fenomen Alan Mur.
Za THINK TANK pišu Vladimir Kopicl, Milan Vlajčić, Nermin Sarajlić, Ljubomir Živkov, Saša Stojanović i mnogi drugi.
Dobro došli u novi THINK TANK!!!

ŽOEL KAST

Veoma mi znači da ispišem ovo ime, kao referencu, kao putokaz. Uostalom, to ime je ispisano na graviranoj pločici, i ne sme da se zanemari. Pretpostavljam da je pločica mesingana.
Boris Valon je taj koji stoji pred vratima na kojima je ispisano navedeno ime. Vrata otvara starica odevena u crno. Ona nije Žoel Kast. Žoel Kast je mlada žena koja se na francuskom obraća Valu. Čak mu kaže:
- Možete me zvati Žo...

Val

Nadimak Borisa Valona je Val. Tako ga oslovljava gazda hotela u kom je odseo:

- Dobar dan, gospodine Val!
I pripovedač ga tako oslovljava. Želi čitaocima da nametne taj nadimak: "junak mog romana se zove Val, i treba što češće pominjati tu reč."
Kada je tako, evo i ja ću reći, napisati: Val.

Intelektualna igra

Ovo što radim: seciranje (Rob-Grijeove) "Reprize" jeste nešto najmučnije što sam u životu, ili bar u književnosti, radio. U uobičajenim okolnostima, roman bih prestao da čitam ako mi se ne sviđa ili bih ga čitao površnije. Tim pre što on i nije jednostavan za čitaoca. Ne trudi se da čitaocu pruži zadovoljstvo čitanja već ga stalno drži u nekoj igri (eto, otkud A. Mančić reč "igra"): intelektualnoj igri.