Anri Roben u izveštaju opisuje bodež od stakla. Kada se čaša šampanjca polomila, deo čaše je obrazovao duguljast predmet sličan nožu. AR ga odlaže na policu u ormanu. Ako ga neko tokom noći napadne, imaće čime da se brani. U ormanu se već nalazi balska cipela prekrivena svetlećim šljokicama...U izveštaju AR ne može precizno da se seti koliko je vremena prošlo dok u sobu nije ušla starica obučena u crninu. Slično kao i Marija, i ona nosi poslužavnik. Obrok sadrži: pileći batak, nekoliko kriški svežeg paradajza i čašu sa smeđom tečnošću. Verovatno sa koka-kolom.
Potom u sobu ulazi Žoel Kast. Ona AR-u donosi čaj u beloj porcelanskoj šolji.
- Lipov čaj za bolji san - stidljivo promrmlja.
Sledeća čega se Roben seća jeste vođenje ljubavi sa Žoel Kast. U izveštaju navodi godine, kako svoje, tako i svoje ljubavnice: ona ima trideset i dve, a on četrdeset i šest. Navodi i druge detalje, ali ja sam odlučio da zapamtim ovaj ogoljeni podatak. Mogao bih ga nazvati i: suvoparni podatak. Kao što bih ga mogao nazvati: dragoceni podatak.
Нема коментара:
Постави коментар