Zavesa je spuštena

Pajaco će nastaviti povremeno i neredovno da beleži sve ono što se njemu i oko njega dešava. Neće da iskorači iz Blogosfere. Bar ne sasvim. Možda delimično?
Njegovi virtuelni putevi i dalje će se ukrštati sa putevima Neurodžez, Adriana... Kajzera Sozea... Amarilis...
Jedni drugima će komentarisati postavljene zapise, sa više ili manje entuzijazma oni će održavati svoje blogove. Međutim ovaj isečak iz Blogosfere je okončan. Isečen je, izdvojen. Serviran nevirtuelnoj publici.
Označio ga je graciozni pokret Pajačeve desne ruke kao i reči koje je u tom trenutku izgovorio:
- Kraj je!
Virtuelna zavesa je spuštena, i potpuno prekrila, od radoznalih pogleda sakrila, pozornicu na kojoj je bloger Kralj Pajaca izvodio predstavu.
Zavladali su neprozirna tama, i ledena tišina.

Krug je zatvoren

Kafanski susret sa momkom iz jugozapadnih krajeva bivše države kao da je zatvorio krug i okončao Pajačevu potragu.
Takvi susreti znaju da budu otrežnjujući. Ništa ružno se prilikom takvih susreta ne dogodi, čak budu i ugodni, ali kao da podvuku neku nevidljivu crtu ispod višemesečnih aktivnosti.
Toliku snagu poseduju.

Ista država

Ma koliko Pajačev sagovornik iz kafane indikativnog naziva bio zapadnije i južnije od Beograda, njihovi gradovi su nekada pripadali istoj državi. Mogućnost da se to ponovi u budućnosti dogodi je ništavna. Raspad te države je bio isuviše surov, sa toliko ubijenih i ranjenih, sa razrušenim i spaljenim gradovima, da se niko ne bi usudio da o njoj ponovo govori.
Kada se o nečemu ne govori, onda se o tome ćuti. Priča se o kutiji šibica, pušenju... I sličnim nevažnim sitnicama. Takvi, neutralni razgovori ne ugrožavaju postojeće državne granice. Ne dovode ih u pitanje.
A to je najvažnije.

Provincija

Kada se Pajaco konačno osvrnuo levo i desno video je da nikoga nema. Dok se on zamajavao sa Pesnikom Diletantom, iščezli su i Neurodžez, i Adrian... Kajzer i Amarilis... Diletant je ostvario cilj. Osamio je Pajaca, učinio ga smešnim, a onda i on nestao.
Vratio se u provinciju iz koje je i došao.
Tako to rade ružni, prljavi i zli.

Dan za odgovore

Pajačev sagovornik iz kafane „Balkan“ je došao izdaleka. Njegovo prebivalište je mnogo zapadnije i južnije od Pajačevog grada.
Pred njim su stajali šoljica obične, turske kafe i kutija cigareta.
- Imaš li šibice? – upitao je Pajaca.
- Ne, ne pušim. I nikada nisam pušio... – odgovorio je Kralj Pajaca.
Njih dvojica se nikada ranije nisu sreli. Međutim Pajaco je neumoran: uvek spreman da ode korak dalje, pruži priliku nekom novom, nepoznatom, da u njegov život ukorači.
Da li je Pajaco tom momku iz jugozapadnih krajeva postavio neka pitanja? Nije! To nije bio dan za pitanja već za odgovore.

Kafana „Balkan“

Kralj Pajaca se i dalje udaljava od globalne Mreže. I sedenje po zadimljenim beogradskim kafanama deluje uzbudljivije od Interneta.
Možda i jeste uzbudljivije, ali je u svakom slučaju manje kreativno. Samo što Kralja Pajaca nikakva kreativnost više ne zanima.
Njegov sagovornik je upitao:
- Ko je pesnik diletant?
Eh, ko je?! Jedno zgrčeno stvorenje tamne boje kože. Možda će, za razliku od Majkla Džeksona, pod starost još i crnac postati?! Toliko će njegov ten da potamni. Uostalom, zar ga Pajaco u jednom od ranijih zapisa nije nazvao Princom Tame?!

Druga grupa

I druga grupa je bila trio. Samo što je u njoj frontmen bila žena, a pratili su je muškarci. Količina buke koju su isporučivali bila je dovoljna da ispuni kako čula prisutnih tako i uzan, dugački prostor.

Uzbudljivo veče

Zar je moguće da uzbudljivo veče Kralja Pajaca nije inspirisalo da o njemu nešto više napiše.

Zašto je tako sveden? Kao da je premoren. I jeste. Tačna konstatacija.
Dve grupe su nastupile. Krenimo od prve. Dugokosi mladić i dve devojke. Jedna za bubnjevima, a druga sa bas gitarom u rukama. Mladić je svirao solo gitaru i pevao. Povremeno bi mu se basistkinja priključila kao prateći vokal.
Muzika izmiče opisu. Dok traje, ona je nešto izuzetno. Samo dok traje.

Princ Tame

Kralj Pajaca se konačno dokopao Interneta. Posle višednevne pauze na svom blogu je postavio novi zapis: jedan od onih o pesniku diletantu. Servirao ga onlajn publici.
Njegovi zapisi o pesniku diletantu nisu previše popularni kod ostalih blogera, tako da ih oni ignorišu. Ne komentarišu ih.
Takav je život! Ne događaju nam se samo lepe već i ružne stvari. Pesnik dilatent je neka vrsta princa tame. On je tu da nas podseti da i zlo postoji. I ono je deo naših života.
Dok ore po papiru pesnik diletant je u sukobu samo sa estetikom. Zamislite da, slično Marku Kraljeviću, počne da preorava drumove?! Tada bi ugrozio srpsku ekonomiju.
Dobro bi bilo da do kraja svoje tužne egzistencije ostane pesnik diletant. Onog trenutka kada mu poezija postane nezanimljiva, ova država bi mogla da se nađe u problemu.

Surovo, ali istinito

Šta jesu čitaoci? Šta se o njima može reći? To što se o njima može reći je veoma surovo. Ali i istinito.
Oni su retardirane drkadžije. Nema tačnije definicije. To se savršeno uklapa. To su oni! Potpuno, bez ostatka.
Da bi do te definicije došao Kralj Pajaca je čitav dana sebe morao da bombarduje muzikom. Velike komade muzike da šalje svom mozgu. Što snažnije muzike. Trebalo je pokrenuti sopstveni mozak, probuditi ga, učiniti agresivnim. Možda i zlim?
Dobar mozak ničemu ne služi. Ni o čemu nije u stanju da donese sud.

Bezbrižna pesmica

Šta ti radiš?
„Ti piješ vino ispod slamnatog šešira...“
Upravo to radiš: konzumiraš rashlađeno vino ispod oboda slamnatog šešira. I tačno znaš u kom se prostoru i vremenu to dešava. Sve je tako davno, prošlo...
Pa, čak ni ti ne ispijaš vino već tvoja majka, na primer. Ti si isuviše mlad da bi ga ispijao. Ali tvoje oči upijaju tu scenu. Prisutan si. Pamtiš...
Bezbrižna pesmica. Najbezbrižnija na svetu. Trebalo je otkriti tu formulu. Ali u jednom trenutku ona će se završiti, nestaće... Iza nje će ostati pustoš. Ostaće tmurni dan.
Zašto je Kralj Pajaca uplovio u te vode? Zašto je povezao audio slušalice i radio-kasetofon? Zašto je u tu priču ušao?
Na sterilni Internet se već navikao: on ne može da ga povredi. To je najobičnija rutina. Sa Netom je odavno „na ti“.
Međutim muzika može, i uspeva, da ga povredi, uruši.
I dalje je lako ranjiv, a on to ne želi da bude.

Diletantova lukavost

Da bi zavarao trag, Diletant na Pajačevom blogu ostavlja komentare kao Anonim. Ne može da odoli, a da ne prokomentariše Pajačeve zapise.
Teško je znati zašto u njegovom životu reči ništa ne znače. Ili je njegova mržnja prema Pajacu toliko velika da mu mozak blokira? Ne: Diletant i na svom blogu sve same gluposti piše! Problem je, ipak, dublje prirode.
Ni Internet nije svemoguć. Još ne postoji softver koji bi umesto nas pisao tekstove, sastavljao rečenice. To je još u našoj vlasti. Izgleda da se Diletant prerano rodio.
Njegova jedina šansa je bila daleka budućnost koja, opet, prema njemu nije milostiva.
„To što je on naš savremenik jeste velika greška. Kako za Diletanta, tako i za nas“, pomisli Kralj Pajaca.

Vrh nosa

Šta pesnik diletant o sebi misli? Da je on budućnost srpskog pesništva?
Diletant ne vidi dalje od vrha svoga nosa, ali je ubeđen da sve vidi. Da čak i kroz predmete vidi. Da je njegov pogled toliko moćan. Sveobuhvatan.

Praznina

Pesnik diletant je ponovo napisao pesmuljak o Pajacu. U njemu ničega nema. Samo praznina! Kada reči ničemu ne služe...
I zamislite da neko odluči da tu prazninu prevede na engleski, francuski... ruski... Ne uspevate to čak ni da zamislite! Niste baš toliko maštoviti?!
Ovoga puta Diletantov pesmuljak nije povredio Pajaca. Osim ravnodušnosti, on ništa drugo nije osetio.
Kao i svaki pesnik diletant i ovaj je na malom prostoru napravio gomilu gramatičkih grešaka. Srpski jezik će za njega zauvek ostati velika tajna. Nedokučiva.

Šta se Kigmenu sviđa?!

"Sviđa mi se tvoje nonšalantno pominjanje imena, kao da podrazumevaš da mi znamo ko je to. To tako sugestivno radiš da bih mogao da se zakunem da ja, zapravo, znam ko je Adrian."
To se izvesnom Kigmenu dopada u Pajačevim zapisima.
Da li bi se i Adrianu svideo Kigmenov komentar, o tome bi on, a ne Kralj Pajaca, morao da se izjasni.