Kada nisi graditelj, onda si rušitelj

Neko:
- Preko Brehta i pozorišta dospesmo i do braka. A on nas ne zanima. Baš nimalo.
Pajaco:
- Slično kao ni pozorište.
Neko:
- Na našem nezanimanju za brak i pozorište, ništa konstruktivno se ne da izgraditi!
Pajaco:
- Na nas dvojicu niko ionako ne račune kao na neke graditelje. Nas dvojica smo pre rušitelji nego graditelji bilo čega.

Svadba, brak, institucija

Neko:
- Ipak: želeći jasno i glasno da svedoči o malograđanštini, Bertold Breht je 1919. godine napisao dramu "Malograđanska svadba".
Pajaco:
- Kažu da je to jedan od najizvođenijih Brehtovih komada.
Neko:
- Ako tako kažu, tvrde, ko smo ti i ja da u to sumnjamo?! Kao što znaš, retko odlazimo u pozorište... Neke druge stvari su naš život, ali ne i teatar.
Pajaco:
- U pomenutoj drami svadba je Brehtu tek povod da se obračuna sa jednom od intitucija malograđanskog društva, a to je brak!

Ugao sobe

Neko:
- Sada kada je tišina ukoračila u naše živote i tako nas jasno odvojila, distancirala, od malograđana koje se nje užasavaju, vratimo se uobičajenim razgovorima kojima želimo da potisnemo tišinu u sam ugao sobe, da je sabijemo u najudaljenije ćoše ovoga našega stana, prostora, u kome se svakodnevno sastajemo.
Pajaco:
- Hm, kao da karte koje držimo u ruci, sakrivene našim dlanovima, odjednom želimo da spustimo na sto, i otkrijemo ih jedan drugome. Nemam nikakvih skrivenih kečeva u rukavima... Ni ja u mojim, a pretpostavljam ni ti u tvojim rukavima...
To smo mi!
Neko:
- Da. Mi, ti i ja: to smo mi!

Prepustimo se tišini (ako nećemo da budemo malograđani)

Neko:
- Ono što je malograđanima strano i neprihvatljivo jeste najobičnija, svakodnevna tišina. Ona ih užasava.
Pajaco:
- Ni meni tišina često ne prija. Ne znam da li to znači da sam onda i ja malograđanin?
Neko:
- Ipak: ona te ne užasava?
Pajaco:
- Ne! Užasavaju me neke druge stvari, ali tišina ipak nije na tom spisku.

Malograđani i porno diva

Neko:
- Sibel je opravdala očekivanja reditelja i odlično odigrala svoju ulogu.
Pajaco:
- Da, jeste. Ali onda su se mediji dokopali njene prošlosti: zvezda Berlinala je bila porno diva!
Neko:
- Koji su to malograđani...

Čarobna reč kasting

Neko:
- Kada si porno glumac ili glumica onda sanjaš da se izvučeš iz tog blata, kala... i da postaneš etablirani glumac.
Pajaco:
- Kada sanjaš takav san onda ti je neophodan kasting.
Neko:
- Zamisli onda kasting na kom je prodefilovalo tri stotine glumaca... Neki od njih su i porno glumci.
Pajaco:
- Sibel! Ona je, na primer, porno glumica.

Gresi

Neko:

-Da li je greh glumiti u porno filmu?
Neko:
- Ne znam?! Ali ako jeste, onda je veći greh igrati u šest porno filmova!
Pajaco:
- Ima i takvih?
Neko:
- Ima, i svakim novim danom ih je sve više...

Sibel

Neko:
- Pored turskih reditelja u nemačkom filmu postoje i glumci turskog porekla.
Pajaco:
- Pretpostavljam da misliš na Sibel Kekili?
Neko:
- Upravo sam na nju mislio.

Glavom kroz zid

Neko:
- Ako nas je Žilnik izneverio valjda postoje i oni koji će nas obradovati?! Nije neophodno da budu sa ovih, ex-YU prostora.
Pajaco:
- Hajde da pokušamo, onda, sa Turcima! Oni mi deluju kao žilavija nacija. Ne predaju se i ne odustaju tako lako.
Neko:
- Po svemu sudeći i jesu žilavi! Sudbina mladog nemačkog reditelja turskog porekla Fatiha Akina nam govori da i autsajderi ponekad uspevaju da zasednu na filmski tron.

Ništa mi više nije važno (video)

Pošto je opštepoznato da je VIDEO ubio mnogo toga, pa između OSTALOG i poeziju, ništa mi drugo nije preostalo nego da se i ja okrenemo JUTJUBU i video radovima.
Publika je i dalje onako skromna kao što je i ranije bila, ali kao što znate - nada poslednja umire...
Link za tekstualni deo ovog videa:

http://kraljpajaca.blogspot.com/2009/08/nista-mi-vise-nije-vazno.html

Povratak

Neko:
- Ono što nije u redu jeste da se Žilnik u jednom trenutku vraća u Jugoslaviju. Odustaje od svoje nemačke avanture. Ne uspeva da prati Fasbindera, Hanu Šigulu, Kolhasea i ostale, i ništa mu drugo ne preostaje nego da se vrati u Titovu Jugoslaviju. Možda veruje da...
Pajaco:
- Ne zanima me u šta i u koga on veruje! Jedino znam da je povratak uvek neka vrsta poraza. Vratio sam se, nisam uspeo, i radite sa mnom šta hoćete!

Bliskost

Neko:
- Pajaco, znaš šta je meni u vezi sa Žilnikom zanimljivo.
Pajaco:
- Šta, da čujem?
Neko:
- To što se on nakon problema sa cenzurom u Titovoj Jugoslaviji preseljava u Nemačku, i tamo nastavlja karijeru filmskog stvaraoca.
To je meni u vezi sa Žilnikom zanimljivo: njegova privrženost Nemačkoj, i to je ono što ga čini bliskim sa nama dvojicom.
Pajaco:
- Nikada ne bih pomislio da između Žilnika i mene postoji bilo kakva bliskost. Ali, eto, činjenice nam nude upravo takav odgovor!

Zlatni medved

Neko:
- Iste godine, dakle 1969. kada Fasbinderov prvi celovečernji film doživljava fijasko na Berlinalu, jedan Srbin, Jugosloven, osvaja Zlatnog medveda.
Pajaco:
- Želimir Žilnik momak iz Niša koji živi i radi u Novom Sadu.
Neko:
- Ja ga ne bih nazvao momkom već starcem. Dakle, starac rođen u Nišu koji živi i stvara u Novome Sadu...
Ali nas ni Niš a ni Novi Sad preterano ne zanimaju.
Mi se krećemo nemačkim gradovima, selima... prašnjavim putevima... Vozimo se podzemnom železnicom...
Tu i tamo, uđemo u Poljsku ili Češku... Krakov, Prag... Aušvic... I tu je kraj. Nema juga, Mediterana... Ne. Sudbina nas je čvrsto vezala za Nemačku, i mi tu ne možemo ništa da promenimo.

Volfgang Kolhase

Neko:
- Znaš šta ću ti, Pajaco, reći o Volfgangu Kolhaseu: on pored takvih večina kao što su Breht i Fasbinder deluje beznačajno. Deplasirano.
Skoro da se o njemu nema šta reći...
Pajaco:
- Neko, ni ti a ni ja nismo dovoljno kompetentni da prosuđujemo da li je on značajan ili beznačajan kako za nemačku tako i za svetsku filmsku umetnost.
Zato ga zaođimo, zaboravimo... Potražimo nekog drugog...

Svi moji pesnici su tužni (video)

Tekst za ovaj poetski igrokaz se nalazi na sledećem

web-LINKU

Berlinski zid

Neko:
- Kada za nečim tragaš, onda to obično i nalaziš.
Pajaco:
- Uporedo sa Zapadnom Nemačkom decenijama je postojala i Istočna Nemačka. Paralelno... Kao dve paralelne linije koje se seku u nedogledu...
Neko:
- Jedan od onih koji su godinama postojali i stvarali u komunističkoj Istočnoj Nemačkoj bio je i berlinski scenarista i reditelj Volfgang Kolhase.
Pajaco:
- A kada je pao Berlinski zid i Istočna Nemačka prestala da postoji Kolhase je nastavio da radi svoj posao. Pad Berlinskog zida ga nije dekoncentrisao. Zidovi se grade i ruše svakodnevno.

Ranjivo biće

Neko:
- Slično Fasbinderu i Hana Šigula je započela karijeru u Minhenskom akcionom teatru.

Pajaco:
- Fasbinder je za nju govorio da nije zvezda, već je “samo ranjivo biće kao bilo ko od nas”.
Neko:
- Od početka osamdesetih godina dvadesetog veka Hana Šigula živi u Parizu.
Pajaco:
- Dugo se već krećemo nemačkim gradovima... Ubadamo prst u Keln, Minhen, Berlin... i tamo odlazimo.
Zato, ne, hvala! Pariz nikako ne! Pojaviće se već neko ko nastavi da živi i stvara u Nemačkoj do kraja...
Takvi nas zanimaju i za njima tragamo.

Odustajanje od Fasbindera

Neko:
- U jednom trenutku umoriću se od Fasbindera i analiziranja njegovog života. Čini mi se da je taj trenutak sve bliži. Toliko je blizu da osećam njegovo prisustvo.
Gotovo je sa Fasbinderom, i zato zakotrljamo nekog drugog!
Pajaco:
- Koga na primer?
Neko:
- Nekog ko je bio blizak Fasbinderu, a opet nije Fasbinder.
Neku od njegovih omiljenih glumica... Samo je zakotrljamo... Pokrenimo je... Budimo bliski sa njom!

Ulazak u svet filma

Neko:
- Godine prolaze, i Fasbinder je sve bliži svetu filma dok pozorište za njega postaje stvar prošlosti.
Pajaco:
- Fasbinderov prvi celovečernji film doživljava fijasko na Berlinalu.
Neko:
- Kao da je malo uspešnih karijera počelo fijskom i potpunim debaklom?! Tako da ni Fasbinder nije izuzetak već pravilo.

Sajam Knjiga 2011: Tišma, Franjo Petrinović...

Zahvaljujući BG-pesniku Živku Nikoliću evo i jedne fotografije K. P-a sa ovogodišnjeg "Sajma Knjiga" u Bgd-u.
U prvom planu Pesnik Živko, a u drugom - sam KRALJ PAJACA!

Čemu služe laži (video)

Ljubav (video)

Akcijsko pozorište

Neko:

- Sve smo bliži trenutku Fasbinderovog ulaska u svet teatra. On više nije tinejdžer već dvasetodogodišnjak, i više ne živi kod oca u Kelnu već je u Minhenu, i pridružuje se tamošnjem "akcijskom pozorištu".

Pajaco:

- U pozorištu je dramski pisac?

Neko:

- Ne, već glumac.

Ljubav (audio)

Svojevremeno sam na ovom blogu objavljivao tzv. izguglanu poeziju.

Pre nekih mesec dana neke od tih pesama, pa i ova, "Ljubav" pročitane su na Trećem programu Radio Beograda.

Ja sam, naravno, sve to tj. neuhvatljivi zvuk sa radija "spakovao" u MP3, pa evo jedne od pesama!

Link za preuzimanje "Ljubavi" jeste sledeći:

LJUBAV

Osobe svakakve fele

Neko:

- Kada posećuješ homoseksualne barove i klubove tamo srećeš osobe svakakve fele.

Pajaco:

- Kao na primer?

Neko:

- Transvestite, svodnike, prostitutke, biseksualce, homoerote...

Pajaco:

- Mogu samo da pretpostavim kako takva sredina utiče na razvoj petanestogodišnjeg Fasbindera.

Keln, na primer

Neko:

- Sledeći nemački grad koji bi trebalo da posetimo i detaljnije upoznamo jeste Keln.

Pajaco:

- Zašto Keln a ne, na primer, Bon ili Minhen?

Neko:

- Zato što se sa petnaest godina Fasbinder seli u Keln, i pridružuje ocu. Godina je, dakle, hiljadu devetsto šezdeseta. Okrugla.

Pajaco:

- Neko, kao da si propustio da mi saopštiš da su se njegovi roditelji razveli?

Neko:

- Jesam, propustio sam. Posle razvoda petogodišnji Fasbinder ostaje kod majke koja opet boluje od tuberkoloze i često boravi u sanatorijumu.

Pajaco:

- Šta bi dečaka, tinejdžera, petnaestogodišnjaka moglo da zanima u Kelnu? Možda tako bliže upoznamo ne samo Fasbindera već i Keln?

Neko:

- Homoseksualni barovi ga zanimaju, na primer.

Pajaco:

- Takvoga tipa nikada ranije nismo upoznali.

Neko:

- I nećemo, po svemu sudeći!

Ko je ovde genije?!

Neko:

- I Fasbinder, slično Brehtu, svoj kreativni put započinje kao dramski pisac.

Sa nepunih devet godina piše pozorišni komad "Kraj tužnog razdoblja".

I ovde imamo posla sa genijem, a ne običnim čovekom.

Kakav je bio Fasbinder?!

Neko:

- Slično Brehtu, i Fasbinder je Nemac.

Pajaco:

- Pored toga što je bio Nemac, Fasbinder je bio i čovek suprotnosti. Sa jedne strane veoma osetljivog i istančanog duha, a sa druge grubih manira.

Takav je bio Fasbinder!

Politički teatar

Neko:
- Svoje pozorišne predstave Breht je opisivao kao „kolektivne političke sastanke“.
Pajaco:
- Zanimljivo je to naše kotrljanje Brehta. Da se nešto naučiti.
Neko:
- Ako bih mogao da poentiram na kraju onda bih rekao: Breht je naš savremenik, i njegov uticaj je vidljiv u filmovima Larsa fon Trira, Rajnera Vernera Fasbindera i Žan-Lika Godara. Navedeni režiseri su u svojim filmovima koristili Brehtovu teoriju distanciranja.

Infarkt u avgustu

Pajaco:
- Smrt je sve bliža... Bar za Brehta.
Neko:
- Godina je 1956. Za nas dvojicu nepoznato, nedoživljeno vreme.
Pajaco:
- Četrnaestog avgusta pomenute godine Bertolt Breht umire od infarkta.
Neko:
- Umire, nestaje sa ovoga sveta.. Ali pre svog konačnog odlaska stvara politički teatar.

Aleksandar Pirožkov: O ISEČCIMA

Poštovani K.P.

Iako ne pripadam blog zaljubljenicima, sa velikim sam interesovanjem prošitao sinoć Vašu knjigu Isečci
Ideja da se napravi priča (roman) od komentara na blogu nije nova i kod nas ju je prvi pokrenuo Milivoje Anđelković (Savrsen zlocin, Osmeh Vizantije) .

Međutim, Vasa knjiga pleni iskrenoscu, britkim, duhovitim komentarima i jednom, rekao bih, skoro decijom zapitanošću nad zlobom drugih ljudi. Nažalost, takvih kao sto je Vaš Pesnik Diletant ima i na Mreži i u stvarnom životu veliki broj.

Kroz ceo tekst se provlaci jedna nostalgicna crta "za onim vremenom", ali i izvesna seta, koja zadire u Vas intimni osecaj usamljenosti.

Mislim, da mi je upravo ta Vasa crta veoma bliska, te cu rado napisati prikaz ove Vase, po meni bas uspele knjige. Otprilike 1,5-2 strane u Savremeniku, koji ima veoma sitan font, mislim da ce biti sasvim pristojna informacija za radoznale citaoce, koji su iz blog generacije, ali i one, u koje sebe ubrajam, koji nisu mnogo skloni ovom nacinu komunikacije.

Ako želite, možete ovaj moj kratki komentar da postavite na svoj blog.

Sa poštovanjem

Aleksandar Pirožkov

Novo putovanje

Pajaco:
- Slično kao i u Hitlerovoj Nemačkoj, ni u SAD-u marksisti nisu preterano popularni.
Neko:
- Novo putovanje za Brehta i za nas?
Pajaco:
- Za Brehta je to putovanje započelo 1947. godine, i trebalo mu je dve godine da stigne u Berlin.
U grad koji je njegova sudbina...
Neko:
- I naša, izgleda.

Kalifornija

Neko:
- Bertolt Breht se u Berlinu i oženio glumicom Helenom Vajgl.
Pajaco:
- U Berlinu je postao i marksista.
Neko:
- On postaje marksista, a Nemačka klizi u nacizam.
Pajaco:
- Dakle, čeka ga putovanje, napuštanje Nemačke... Ali gde?!
Neko:
- Tamo gde je i Holivud. U Kaliforniju.

Kotrljanje Bertolta Brehta

Neko:
- Pa, zakotrljajmo, onda, Bertolta Brehta!
Pajaco:
- Zakotrljamo ga! On je rođen u buržoaskoj porodici. Studirao je filozofiju i medicinu.
Neko:
- Godina 1924. Breht se pridružuje Nemačkom teatru u Berlinu.
Pajaco:
- Nadam se da iz Augzburga nećemo produžiti za Berlin?
Neko:
- I ja se nadam. Malo sam umoran od svih tih putovanja po nemačkim i poljskim gradovima.

Augzburg

Neko:

- Pajaco, krenuli smo iz Krakova, i srećno stigli u Augzburg. Međutim Holivud je još uvek daleko. Sa one strane Atlantskog okeana.
Pajaco:
- Holivud je daleko, a Augzburg blizu.
Augzburg je grad Mitekove smrti, ali istovremeno i grad u kome je Bertolt Breht rođen.

Mitekova lista

Neko:
- Lista se samo zove Šindlerova dok je njen pravi sastavljač Mitek.
Pajaco:
- Mitek koji je doživeo duboku starost.
Neko:
- Život koji je započeo u poljskom gradu Krakovu okončao je u bavarskom gradiću Augzburgu, i to baš 2011. godine
Pajaco
- U njegovu čast gradske vlasti su proglasile dan žalosti, i nacionalnu zastavu spustili na pola koplja.

Šindlerova lista

Neko:

- Opet nas čeka virtuelni put do Holivuda?
Pajaco:
- Možda da, a možda i ne. Zato krenimo prvo do Krakova!
Neko:
- Možemo. Ionako je Krakov Beogradu znatno bliži od Holivuda. A ono što ne volim jesu duga i zamorna putovanja.
Pajaco:
- Izgleda da je i Oskar Šindler slično rezonovao. I on je krenuo u Krakov, a ne u Holivid.
Šindler se odmah po nacističkom osvajanju Poljske seli u Krakov kako bi pokušao da iskoristi novonastalu situaciju i obogati se. Tako razmišljaju industrijalci.
Neko:
- U tome mu je, naravno, neophodna pomoć Jevreja.
Pajaco:
- Da, i tako dolazimo do Mječeslava Pempera zvanog Mitek.

Oskar Šindler

Neko:
- I Oskar Šindler je bio nemački industrijalac.
Pajaco:
- Koliko znam on nije bio ljubitelj nauke kao pomenuti Paul Volfsker, ali je tokom Drugog svetskog rata spašavao Jevreje. Čak je poznat i tačan broj spašenih Jevreja: hiljadu i dvesta.
Neko:
- Snimljen je i film "Šindlerova lista". Naravno u Holivudu, a gde bi drugde?!

Nemački industrijalac Paul Volfsker

Neko:

- Za nagradu koju je dobio, nelepi britanski matematičar može da zahvali nemačkom industrijalcu Paulu Volfskeru.
Pajaco:
- I industrijalci ponekad znaju da budu plemeniti. Nisu baš uvek bezdušni... Nažalost njihova plemenitost i dobrota se otkriju tek posle njihove smrti.

Endru Vajls

Pajaco:
- Endru Vajls: baš me ne zanima taj tip.
Neko:
- Ni mene. A i ružan je.
Pajaco:
- On je ipak 1995. godine postao slavan dokazavši Veliku Fermaovu teoremu.
Neko:
- Pored toga što je postao slavan, Endru Džon Vajls je zaradio i šezdeset hiljada dolara.
Bavljenje naukom se ponekad i isplati.

Hipoteza

Neko:
- Ono što naučno nije dokazano je tek najobičnija hipoteza i ništa više!
Pajaco:
- Da, ništa više, ali i ništa manje, dragi moj Neko!
Neko:
- Donedavno je čuvena hipoteza bila Velika Fermaova teorema. Vekovima je dokazivanje ove teoreme mučilo matematičare.
Pajaco:
- Više ih ne muči?
Neko:
- Ne. Krajem XX veka Endru Vajls je pronašao dokaz.

Ne postoji dobra zemlja za blogere

Neko bi rekao:
- I blogeri su ljudi.
A Pajaco odgovorio:
- Jesu, mada naučno nije dokazano.

Generacija Z

Neko:
- Pored generacije Y čiji je predvodnik i rodonačelnik kubanska blogerka Joani Sančes, postoji i Generacija Z.
Pajaco:
- Pa, ko su oni?!
Neko:
- Oni su budući stručnjaci za klimatske promjene i kirurzi za pamćenje. Djecu rođenu između 1995. i 2009. godine zovu Generacija Z, i ona čine osamnaest posto svjetske populacije a za dva desetljeća voditi će ovaj svijet.
Pajaco:
- Dakle, Generacija Z su deca?
Neko:
- Tako je! Radi se o djeci. O običnoj djeci koja se igraju ispred tvoje zgrade... Odlaze u vrtiće, osnovne škole...
To su djeca... Djeca koju srećemo svaki dan...

Tata kupi mi auto

Pre godinu-dve ili možda tri pisao sam o najpoznatijoj kubanskoj blogerki Joani Sančes. Što bi se reklo, iz mog je domena - koleginica-blogerka.
U jučerašnjoj "Politici", opet ona, Kuba i generacija ipsilon.
Ali tema je nova - KUBA I AUTOMOBILI.
Dakle, blogerka Joani S. je zaradila neku kinticu od prljavog ali demokratski nastorojenog Zapada pa bi htela da kupi auto. Makar to bio i "moskvič".
Međutim problem je što ona ne spada u odabrane. A odabrani u Kubi su - revolucionarna elita. Tako da je za razliku od KP-a Joani Sančes ljubitelj/ljubiteljka kapitalizma, a prezire komunizam.
"Imati svoj moskvič ili ladu to na Kubi znači da si u svakom trenutku ostao lojalan", piše g-đica Sančes na svom blogu.
Šta reći na kraju?! Beogradski bloger K.P. potpuno razume Joani Sančes, ali ne zna da li ona njega razume?!
To je sve... Nije previše, ali je dovoljno za ovodanašnji post. A i fotografija zabrinute Joani Sančes je tu...

(Spremi se za) Let u Blogosferu

Na stranicama somborskog AVANGRADA objavljen je prikaz KP-ovog kratkog fragmentarnog romana ISEČCI (Alma, Bg - 2010) koji je svoju pretpremijeru imao na ovom blogu. I neke svoje junake je "pokupio" sa ovoga bloga - Amarilis, Kajzer Soze... Retka Zverka...
Autor teksta u AVANGRADU je urednik časopisa Branko Ćurčić.
Šta još?! Ništa više... Ili skoro ništa...
Kao i uvek Vaši inventivni komentari su potrebni, neophodni.. etc...
A AVANGRAD u PDF-formatu možete daunloudovati sa sledećeg --- LINKA.

(izvor --- AVANGRAD, Sombor)

I K.P. bi, sine... Majko... (k)ćerko... babo...

(trash-irana poezija)

I K.P. bi PISAO o teniseru Noletu
(onom što prebacuje lopticu
sa jedne na drugu stranu mreže,
i tako po čitav dan)
samo ne zna šta bi
tako da je bolje
da tu temu
i ne rabi.

Porno filmovi

BLOGER TRIDE mi je poželeo da još malo ostanem pri tom, svom, duhu i nastavim da gledam tinejdž filmove.

Za razliku od mene, on je "zaglavljen u pornićima".
Pornići i Nova godina nešto i ne idu zajedno!
Običnim danima može, ali kao da se porno filmovi ne uklapaju u ikonografiju Nove godine.
Sneg, hladno, a na TV-u gola, oznojena tela...
Kao da im niko nije rekao da je januar i da se bolje obuku. I da ih, možda, Deda Mraz odnekud posmatra, i neće im dati poklone za ovu godinu jer nisu - dobri.
Tako da će, verovatno, i Tride ostati bez novogodišnjeg poklona od Deda Mraza.

(odlomak iz romana ISEČCI,
izdavač- ALMA, Beograd - 2010)

Sanda Žanin

1.

Zastavin “tristać” zagrebačkih registracija, zauzeo je mesto na parkiralištu. Bio je parkiran pored drugih automobila iz svog vremena. Osim tablicama, ničim drugim od njih nije odudarao. Možda je bilo zanimljivo to što su i automobil i Sanda Žanin poticali iz istog grada: grad u kome je auto proizveden, bio je i grad njenog rođenja? Možda jeste, a možda i nije? Gradovi su odavno prestali da igraju bilo kakvu ulogu u životu Sande Žanin. To su bile samo pozornice na kojima je izlagala svoje telo.
Automobil se zaustavio, Sanda Žanin je iz njega izašla, i uputila prema obližnjoj zgradi. Šta je nju tog leta dovelo do sive petospratnice na Novom Beogradu? Verovatno loši trenuci u životu? Loši trenuci su došli u njen život da u njemu i ostanu.
Pored nje je skakutao četvorogodišnji dečačić. Čvrsto je držao majku za ruku.
Njih dvoje su se uputili prema jednom od ulaza pomenute petopspratnice.
Bila je to samo kupovina vremena, ništa drugo. Sanda Žanin je bez ikakvih iluzija ulazila u tu zgradu. Dva-tri dana koje će provesti kod rođake i njene porodice ništa bitnije neće promeniti u njenom životu. Apsolutno ništa. Karijera striptiz igračice je bila pri kraju, brak sa bubnjarom takođe, o ovom detetu treba voditi računa, biti brižna majka... Kako je to nespojivo sa profesijom striptiz-igračice!
Njih dvoje izlaze iz lifta, i stoje pred vratima stana na drugom spratu. Sanda Žanin lagano pritiska električno zvonce kao da ga miluje. Za nekoliko trenutaka ona će zakoračiti u živote ljudi koji o njoj ništa ne znaju i o kojima ona malo toga zna.
Za dva-tri dana će se istrošiti pozitivna energija zbog ponovnog susreta između nje i porodice njene sestre. To će se dogoditi za dva-tri dana. Još smo u trenutku kada ta energija nije ni počela da se troši. Kada ta energija čeka da se potroši. Energija koju će stvoriti njihove emocije, njihov smeh... nežna osećanja... Uspomene…

2.
Sanda Žanin je bilo njeno umetničko ime. Pravo ime joj je bilo Gospava. Ali sa tim arhaičnim imenom samo bi preplašila klijentelu. Ko bi želeo da vidi, tamo neku, Gospavu golu?!
Međutim devojku francuskog prezimena, to je već nešto drugo! Poželjno!

3.

Trideset godina je prošlo od tada. Na ulicama njenog i svog rodnog grada sreo sam očuha Sande Žanin. U razgovoru smo se i nje dotakli. Naravno da je bila mrtva.
Njeno telo je danima ležalo u zaključanom stanu... Od svih je bila napuštena...
Sin je otišao u Ameriku kod oca. I on je iščezao iz Sandinog života. Država se raspala, veze su se prekinule...
Njena sudbina je govorila da je čovek skoro ništa. Ili tako malo, beznačajno.

Četvrti dan

JUTRO u hotelu "Saveznici", soba broj tri. Hotel je u neposrednoj blizini aerodroma Tempelhof.
Anri Roben sedi na ivici kreveta, i pomalo je nesvestan cele situacije.
Sledeće što će on ugledati biće Marija sa poslužavnikom i jedan od braće Maler koji mu se obraća:
- Vaš doručak, gospodine Val!
Anri Roben je i dalje smušen: nije mu jasno kada se vratio u hotel?!
Od trenutka kada je razgovarao sa Žiži, pa do trenutka kada ga je probudilo brundanje američkog četvoromotoca, ničega se ne seća.
Upitao je Žiži:
- Da li govoriš nemački?
Ona je odgovrila:
- Da! I nemački, i engleski...
Tu njegovo sećanje prestaje. I sada doručak na stolu koji je servirala Marija.
Anri Roben pita konobaricu otkuda nadimak Val kojim ga oslovljavaju ona i gospodin Maler.
- Jedan prijateljski deminutiv Vašeg imena, gospodine Valter!
Potpuna paranoja?! Zašto njih dvoje misle da je on Valter kada je on Anri Roben?! Naravno da AR od toga neće praviti scenu već će mirno ćutati, primirite se...

(Fragment iz romana "Repriza reprize"
izdavač - LIBER, Beograd - 2009)

Džejms Din: smrt, rođenje... etc...

1.

Neko:
- Jednoga dana snimiće se film koji će se zvati "Dinova smrt", i govoriće o poslednjem danu u životu Džejmsa Dina.
Pajaco:
- Slažem se, Neko, da će neki američki, holivudski režiser pre ili kasnije snimiti film sa pomenutim naslovom.
Međutim takvi filmovi nisu od onih koji osvajaju Oskare već prođu nekako neprimećeno. Jedva da vrate novčana sredstva koja su u njih uložena.
Možda će jedinu pravu publiku imati na prostorima bivše Jugoslavije.

2.

Film koji bi govorio o Dinovom rođenju nikada i nigde neće biti snimljen. Kada se uporedi sa Dinovom smrću njegovo rođenje nema nikakve šanse.
Dok je Dinovo rođenje bilo obično, svakidašnje, njegova smrt je bila spektakularna i pamtljiva.
Na mestu gde je poginuo postavljeno je spomen obeležje. Džejms Din i njegovo mesto pogibije ostaće zauvek povezani... bliski...
Iz slupanog automibila izvučeno je njegovo slomljeno telo. To što je imao samo dvadeset i četiri godine nikome ništa nije značilo.
Ne može se živeti tako kako je živeo Džejms Din. Tako može da se umre, ali da se živi - nikako!
Kada bi sa jedne strane bio život, a sa druge smrt, i da Džejms Din može da bira, pitanje je šta bi izabrao. Verovatno smrt.
- Biram smrt. Neka bude... Počnimo sa njom.
Neko:
- Gospodine Din, smrt je moguće izabrati u bilo kom trentutku. Ona nam je neprestano dostupna. Zato, razmislite...

3.

Ipak do marta 2011. godine se dokotrljalo nešto što je u vezi sa Džejmsom Dinom. Njegova partnerka iz filma "Div" Elizabet Tejlor je preminula krajem navedenog meseca jedanaeste godine dvadeset i prvog veka na pragu osamdesete godine. Tek godinu dana je bila mlađa od Dina, ali je imala dug život.
Neko bi rekao:
- I ispunjen. Osam brakova iza sebe, i ko zna koliko vanbračnih partnera, ljubavnih romansi...
Njenim krvotokom kao da je neprestano kolala samo jedna reč: seks. Kao što je Dinovo srce pumpalo reč - brzina.
Ali seks i brzina ne idu zajedno. Nisu kompatibilni.

Reci mi nešto o žicama i kučinama (a da nije bezobrazno)

Posle nabavke bežičnog telefona, šta je Tamarin sledeći potez?!
"Moj sledeći korak", piše ona "jeste kupovina montažno-demontažne žice za sušenje veša pored radijatora!
Zato što pre moram da odem do Futoške pijace gde takve stvari prodaju."
Pominjanje Futoške pijace vuče na Novi Sad. Posle beogradskih (Kalenić, Đeram) dolazimo i do novosadskih pijaca.
Na Internetu, Pajaco nalazi sledeće:
"Oformljena početkom XX veka, Futoška pijaca je jedna od najposećenijih i najbolje snabdevenih novosadskih pijaca, kako poljoprivrednim proizvodima tako i raznovrsnom mešovitim robom."
U tu, mešoviti robu spada i Tamarina montažno-demontažna žica za sušenje veša.
I ja posedujem sličnu montažno-demontažnu skalameriju za sušenje rublja. Naravno da je nisam kupio na Futoškoj pijaci već, verovatno, na novobeogradskom Buvljaku. Nisam je ja ni kupio već moji ukućani. Oni koji peru i suše veš, i rade slične stvari. A slične stvari su: peglanje veša, odlaganje opeglanog rublja u plakar...
Ja sam bloger, i tako nešto ne radim.
Zamislite da Pajaco ide po beogradskim buvljacima i kupuje montažno-demontažne žice?! Odmah biste prestali da čitate njegove blog-zapise, tako ga surovo kaznili.

(odlomak iz romana ISEČCI
izdvač - ALMA, Beograd - 2010)

Cijanovodonična kiselina

Sve se dogodilo u noćnom lokalu nedaleko od "Sfinge". Tu je Valter često odlazio da bi popio koktel od sveže krvi.

Doktor Huan je Žiži pustio krv. Ona je u toaletu u čašu dodala veliku dozu cijanovodonične kiseline.

U jednom dugom gutljaju Valter je ispio napitak, i umro za nekoliko sekundi.

Dijagnoza doktora Huana je bila - srčani udar.

(fragment iz romana REPRIZA REPRIZE
izdavač - LIBER, Beograd - 2009)

Srećniji dani

AKO NISTE ZNALI,
brojevi za loto
SU USKO POVEZANI
SA srećnim danima.

Astrologija uvek nastoji
da na svaki MOGUĆI način
pomogne
i ukaže na eventualne
loše
i dobre periode u životu.

SAMO
da Se Vrate
Srećni Dani!

I pitam se sad:
gde odoše srećni dani
kao i ona žena
što moje srce rani?!

Srećni dani nisu
NITI MOGU DA BUDU
dugi
dok su  srećne noći jos kraće.