Reci mi nešto o žicama i kučinama (a da nije bezobrazno)

Posle nabavke bežičnog telefona, šta je Tamarin sledeći potez?!
"Moj sledeći korak", piše ona "jeste kupovina montažno-demontažne žice za sušenje veša pored radijatora!
Zato što pre moram da odem do Futoške pijace gde takve stvari prodaju."
Pominjanje Futoške pijace vuče na Novi Sad. Posle beogradskih (Kalenić, Đeram) dolazimo i do novosadskih pijaca.
Na Internetu, Pajaco nalazi sledeće:
"Oformljena početkom XX veka, Futoška pijaca je jedna od najposećenijih i najbolje snabdevenih novosadskih pijaca, kako poljoprivrednim proizvodima tako i raznovrsnom mešovitim robom."
U tu, mešoviti robu spada i Tamarina montažno-demontažna žica za sušenje veša.
I ja posedujem sličnu montažno-demontažnu skalameriju za sušenje rublja. Naravno da je nisam kupio na Futoškoj pijaci već, verovatno, na novobeogradskom Buvljaku. Nisam je ja ni kupio već moji ukućani. Oni koji peru i suše veš, i rade slične stvari. A slične stvari su: peglanje veša, odlaganje opeglanog rublja u plakar...
Ja sam bloger, i tako nešto ne radim.
Zamislite da Pajaco ide po beogradskim buvljacima i kupuje montažno-demontažne žice?! Odmah biste prestali da čitate njegove blog-zapise, tako ga surovo kaznili.

(odlomak iz romana ISEČCI
izdvač - ALMA, Beograd - 2010)