Izlozi

Umesto da fotografiše Bečej, Pajaco je fotografisao izloge bečejskih radnji. Nešto je moralo da se fotografiše.
A u nedostatku inspiracije, i šareni izlozi dobro dođu. Oni su bar uvek zanimljivi.

Korpa za snove

Korpa za snove, odbačene snove: to jeste (a ne nešto drugo) korpa za otpatke na kojoj piše "Za čistiji grad Bečej. Hvala."
Korpa deluje prilično ofucano. Kao da decenijama stoji tu gde jeste. Koliko su Bečejci revnosni i u nju ubacuju sve ono što im nije potrebno, što je suvišno, Pajaco ne zna?!
Nekada je ukrašavala grad, a sada ga ruži. Kao da je umorna od svog višedecenijskog posla, a niko da se seti da je pošalje na zasluženi odmor.
"Pretvorio sam se u neku vrstu promotera Bečeja", pomisli Pajaco.
I mada je odavno napustio taj vojvođanski grad, Kralj Pajaca i dalje ostaje zarobljen u fotografijama koje je načinio. One su njegova stvarnost.

Usamljeni bicikl

U neobaveznoj prepodnevnoj šetnji Bečejem Pajacovu pažnju je privukao bickl. Bio je parkiran ispred lokalne gimnazije.
Nekome je, ipak, pripadao, i nije tu slučajno bio. Naravno, Pajaco o tome ništa nije znao niti mogao da zna. Ni kome bicikl pripada, ni zašto je tu, a ne na nekom drugom mestu, parkiran?!
Neko bi rekao:
- Bicikl kao i svaki drugi. Ne treba trošiti vreme razmišljajući o njemu.
Ipak, iz nekog razloga, Kralj Pajaca je odlučio da ga fotografiše.
Nekoliko sedmica kasnije, gledajući fotografiju na monitoru svog računara, ništa pametno nije mogao da zaključi. Apsolutno ništa. Potpuna blokada.
Možda je stari bicikl trebalo da ga podseti na njegove nekadašnje biciklističke vožnje bečejskim ulicama u kojima je tako uživao?
Možda je trebalo prići i pomilovati bicikl kao neku staru uspomenu koja se iznenada materijalizovala pred Pajacovim očima, i onda nestala. Vratila se u prošlost.

Nebo nad Bečejem

I evo konačno Pajaca u Bečeju! Automobil je parkiran u dvorištu njegovog domaćina, i Pajaco okrepljen vegetarijanskim doručkom kreće u obilazak grada.
Pajacov domaćin je zadužen da mu pokaže znamenitosti Bečeja. A njih ima, nije da ih nema. Ipak je to grad koji već vekovima postoji na plodnoj vojvođanskoj zemlji.
Pšenica, kukuruz, šećerna repa i ostale poljoprivredne kulture rađaju svake godine, i pune ambare vrednih domaćina. I novac se sliva i gomila na bankovnim računima vrednih Bečejaca.
"E, pa, lepo!", zaključi Pajaco. "Bolje je imati posla sa bogatim nego sa siromašnim ljudima. Manje je komplikovano."
A on, Pajaco, je negde između: ni bogat, a ni siromašan. Uostalom, takvi su prosečni Beograđani. Oni koji ne stanuju i nikada nisu stanovali u krugu dvojke već, na primer, na Novom Beogradu, Voždovcu, Krnjači, Borči...
Ipak, na dnevnom redu je Bečej a ne Beograd. U tom gradu je nekada živeo Dunđerski, a i njegova kćerka Lenka. Ona koja je očarala Lazu Kostića. Toliko da je on napisao najlepšu ljubavnu pesmu na srpskom, tako da je Bečej značajan i za srpsku poeziju a ne samo za ekonomiju.
Sad kada ga je posetio Kralj Pajaca možda će Bečej imati kakav-takav značaj i u srpskoj proznoj umetnosti, a ne samo u poeziji i ekonomiji?! Možda? Pajaco voli da koristi tu reč – možda.

Na ulasku u Bečej

Osim sa stadom ovaca, Pajaco se na ulasku u Bečej suočio i sa dugom kolonom automobila. Ne ulazi se tako lako u Bečej!
"I ne treba", pomisli Pajaco. "Uostalom, meni se nigde i ne žuri... Bečej je statičan, tako da se neće pomeriti ni levo, ni desno... ni gore, ni dole... Ostaće tu gde jeste već decenijama, pa i vekovima...
Put koji se preda mnom pruža vodi u samo središte Bečeja!"
U daljini se nazirao crkveni toranj, i ništa više. To je bilo sve od Bečeja.
Ipak, Pajaco je još uvek posmatrao i razmišljao o ovcama koje su se vrzmale oko automobila, i kretale preko mosta: na drugu obalu reke. Tamo gde su pašnjaci, a ne ljudi i grad. Jer koliko su Pajaci bili potrebni ljudi, toliko (ako ne i više) ovcama su bile potrebne priroda i zelene livade.

Ovce su i dalje prisutne

Naravno da Kralj Pajaca nije napravio tek jednu fotografiju stada ovaca koje je sreo na mostu.
Takva prilika se ne propušta. Upravo zato što je nesvakidašnja, neuobičajena.
Na ulicama Beograda nećete sresti ovce. Za stada ovaca beogradske ulice su nepristupačne. One su prognane sa tih ulica.
Beograd je metropola, zar ne, a ovce bi se mogle označiti kao zaštitni znak ruralne sredine.
Jeste da se urbano i ruralno povremeno dodiruje, ukršta, prepliće... To jeste, ali očekivati da će stado ovaca proći Terazijama ipak je previše.
"Hm", pomisli Pajaco "baš mi nedostaju povremeni odlasci iz Beograda. Što dalje ako je moguće. Tamo bih voleo da odem i da fotografišem, fotografišem..."

Ovce, čobani, stado...

Prvo što je Kralj Pajaca fotografisao na samom ulasku u Bečej bile su ovce! Stado ovaca koje je prelazilo preko mosta i za trenutak zaustavilo saobraćaj.
Sa strane su išli čobani. Nosili su duge drvene štapove.
A kiša je padala, rominjala... Rosila gusta ovčja krzna.
"Baš lepo da se još neko u Srbiji bavi uzgojem ovaca", pomislio je Pajaco. "Od tolikih ružnih i odvratnih zanimanja koji svakim novim danom nastaju, dolaze sa Zapada ili Istoka... Juga ili Severa, svejedno... da čobani i ovce još uvek opstaju kao i u vreme Isusa Hrista. Kao i u vremenima koja su prethodila dolasku Božjeg sina na planetu Zemlju."
To pomisli Pajaco i iskoristi priliku da napravi još nekoliko fotografija prolazećeg stada.

Viva emptiness

Dakle, ni Zrenjanin a ni Kikinda nisu bili cilj Pajacovog putovanja. Nijedan od ta dva grada već treći grad koji je između dva navedena: nešto između.
A to između jeste - Bečej! U to vojvođansko mesto je dospeo Pajaco, i naravno poneo je fotoaparat da bi fotografisao Bečej i njegove stanovnike.
A Bečej kao da još uvek nosi patinu stare K und K monarhije. Bar najuži centar grada. Centralni trg sa pravoslavnom i katoličkom crkvom na obodu.
Mada sve što su videle Pajacove oči i što je doživeo u tom vojvođanskom gradu najbolje, najtačnije, opisuje engleska reč emptiness.

Put

Put koji od Zrenjanina vodi dalje na sever, nije više zrenjaninski. I pošto vodi za Kikindu verovatno se zove kikindski put.
Međutim Pajaco ne putuje u Kikindu. Zašto bi on putovao u Kikindu?! Apsolutno nema nikakvih veza sa tim gradom.

Zrenjanin

Ako krenete zrenjaninskim putem u jednom trenutku ćete dospeti u Zrenjanin. Verovatno vam to ništa neće značiti (kao što nije značilo ni Kralj Pajaca) jer niste ni želeli da dospete u tak grad. Vaš put je mnogo duži. Tačka kojoj težite je mnogo dalja.
I to je sve o Zrenjaninu, ali nije sve o putu i putovanju.

Fotografije: zrenjaninski put

Jedan od puteva koji vodi iz Beograda jeste zrenjaninski. On se nalazi sa one strane Dunava: tamo gde su Krnjača, Borča, Ovča... Beogradski Ča-ča-ča...
Zrenjaninski put vijuga između navedenih beogradskih predgrađa i grabi prema severu.
Bila je to cesta kojom se jednog kišnog, junskog prepodneva uputio Pajaco, i grad Zrenjanin je tek bio na tom putu. Grad kroz koji se moralo proći i produžiti dalje. Do jednog drugog vojvođanskog grada.
I, naravno, kasno uveče istim putem se vratiti u Beograd.

(fragment iz duže prozne celine)

Devojka sa početka

Možda bi trebalo da se Pajaco vrati devojci sa početka? Nepoznatoj devojci. Jer više nije maj već jun, i ona i dalje hoda gradom, prelazi ulice... Stoji pred semaforima...

I možda više nije sama?! To bi baš bio dragocen podatak kada bi do njega moglo da se dođe: da li je još sama ili nije?! Ali do njega se neće doći. Do njega je nemoguće doći.

Fusnota

Jednom je Setva Kutena napisao da je on moćan pripovedač. Tako je on napisao. Ali ako je neko zaista moćan pripovedač na ovim prostorima onda je to Kralj Pajaca. Tek da se zna!

Ko je Mulan?!

Mulan je niko. Njegovo drugo ili pravo ime jeste Niko.
To je Mulan. Jer da nije Niko, on bi se pridružio Kralju Pajaca u njegovoj avanturi, i onda bi to bila njihova zajednička avantura.
Ovako, odustao je odmah na početku.
I, to je sve o Mulanu, ali naravno nije sve o Kralju Pajaca! Kralj Pajaca ostaje, on je i dalje prisutan.
Pajaco je neko ko drži foto-aparat u rukama i fotografiše Beograd.
A Beograd postoji dok ga ima na Pajacovim fotografijama. Postojao bi on i bez Pajacovih fotografija mađutim Pajaco mu svojom delatnošću daje jedno dublje, trajnije značenje.
Kako u prostoru, tako i u vremenu...