ZAVRŠNI fragment RR-a

Ako je RR uspela da preživi dolazak decembra, očigledno da će novogodišnja noć, ili poslednji decembarski dan, označiti njen završetak. Teško je poverovati da ću sa pisanjem Romančića nastaviti i u januaru.
Pogonsko gorivo se istrošilo, Grijeova "Repriza" je pročitana, Setwah je prestao da komentariše net-odlomke RR-a...
Kraj, završetak avanture čitanja, pisanja... komentarisanja...
Još jednom ću citirati Setwaha:
"To je to. Kraj."

(odlomak iz kratkog romana REPRIZA REPRIZE,
izdavač - LIBER, Beograd - 2009)

K.P. Vam predstavlja: SLAVOLJUB MARKOVIĆ

Beogradski prozni pisac Slavoljub Marković nedavno je pokrenuo svoj veb-sajt kako bi i na takav način javnost upoznao sa svojim književnim radom. Napominjemo da je on nedavno objavio i novu knjigu priča.
Više o Slavoljubu Markoviću (takođe možete i preuzeti neke od njegovih knjiga u PDF-formatu) na sledećoj - ADRESI.
Korisni linkovi:
1. SKD [Beograd].

2. Dragana Beleslijin: IGRE ZAVOĐENJA
[Polja, Novi Sad]

Apsolutni čitalac

Kao čitalac, ja ne čitam samo Grijeov roman već i net-komentare Setwaha, MC-ija, Rošalde... Gosta...
I kada po ceo dan čitam, dobijem želju i ja nešto da napišem. Pokažem spisateljsku potenciju.
I ja imam nešto da kažem, saopštim, ovom svetu! Možda je to beznačajno, minorno, ali... Ne mogu da se uzdržim! Izgleda da je to sva filozofija pisanja: ne moći da se uzdržiš.

Inženjer Ćulibrk

MC je ponovo imao zanimljiv susret na beogradskim ulicama. Njegovo svedočenje deluje autentično. Saslušajmo ga! Uz to, i Setwah lobira da MC i njegovi zapisi postanu deo "Reprize reprize". Kada je tako, onda "Inženjer Ćulibrk"!
"Sve to sa "Reprizom reprize", njenim piscem, najnovijim dešavanjima i pretnjama od strane samozvane "beogradske umetničke elite" sigurno nije slučajno.
Juče sam sreo inženjera Ćulibrka. Taj čovek je oduvek bio biće karijere, bubant, štreber. Pamtim ga sa fakulteta: na predavanjima je sve uredno zapisivao...
I on je, kao slučajno, započeo priču o RR-piscu i njegovom romanu. Pitao je šta o svemu tome mislim. Slično kao Stanliju i Oliju, ponovio sam da sam pasivno, nezainteresovano, pratio odlomke romana publikovane na Netu. Nisam ih komentarisao, kao što su to činili Setwah i Dečko. Međutim, sve se promenilo kada sam čuo tu radio-emisiju.
Tu me je Ćulibrk prekinuo:
- Kako možeš da budeš siguran odakle je emisija emitovana?!
- Poznajem glas spikera. U pitanju je Radio-Beograd Drugi program.
- I spikerov glas je moguće imitirati...
Ćutao sam. Priznajem da mi tako nešto nije palo na pamet.
- Ali zašto?! Zašto bi neko to uradio? - upitao sam. - Zvuči suludo.
On je odgovorio pitanjem:
- Jesi li primetio promene, neobične varijacije u njegovom pisanju? Prvo je počelo kao klasično postmoderno delo: raspredanje priče, roman o romanu... anti-roman... Već viđeno toliko puta! Onda dolazi do naglog obrata, i RR-pisac u roman uvodi život.
To je potpuno ubilo formu...
- Upravo to i cenim u pomenutom delu!
Ćulibrk me podozrivo pogleda.
- Pisac "Reprize reprize" je u vlasti demona. Kako ti to nije jasno?!
- Demona? Kakvih demona?!
- Demoni mrze uzvišenost forme, oni ubijaju formu... - dok je to govorio, gestikulirao je rukama.
Odmakao sam se da me slučajno ne zakači.
- A onaj Setwah... - nastavio je inženjer Ćulibrk - on je glavni demon.
- Odakle sve to znaš?
- Eh, odakle. Krećem se i ja gradom, pratim književnost, razgovaram sa piscima, književnim kritičarima... Odlazim na promocije...
- A ja sam mislio da ne izbijaš iz crkve!
Ćulibrk se kiselo osmehnu:
- Svet koji nas okružuje i kome pripadamo možemo da tumačimo kao suptilno postmoderno tkanje. Na primer, žene pišu o svojim menstruacijama, stanjima svesti, gubljenju nevinosti... Domaćice o neshvaćenosti... Danas su svi neshvaćeni, uzneseni i, usudio bih se da kažem: "kreativni".
Tu je prstima pokazao znak koji često viđamo na TV-u i u filmovima.
- To prolazi kod čitalačke publike. Što više različitih ideja ima na tržištu, to bolje. Književnost je roba! Nešto što se prodaje i kupuje.
O tom bujanju estetike u čistoj formi, o tome govore pisci. Kao inženjer, ja, naravno, želim da pronađem egzaktno prisutvo forme, takoreći duh, samu esenciju...
- Reci mi - upao sam mu u reč - šta svi oni imaju protiv RR-pisca, i njegovog romana?
- Kako šta?! Ti se, kolega, još usuđuješ da pitaš! Umesto o sebi da piše, banalnostima dovedenim na nivo božanskog, on žive ljude uvodi u književno delo. Naravno da u tako nešto niko ne može da poveruje! Šta traže ljudi u romanu? Osim ako oni i nisu ljudska bića, nego demoni željni da unište srpsku književnost! Kod nas se piše o apstraktnim likovima, u metaforama...
Vidiš, recimo, sledeću rečenicu: "One su bile mlade, lepe i osetljive devojke koje su iz Beograda pošle u Njujork sa silnom željom da uspeju i dožive..."
Prekinuo sam ga:
- Šta sa njom?
- RR-pisac je izbacio likove iz romana! Umesto njih, figuriraju on i navodno živi ljudi. Pitam se: šta će biti sa piscima sa ovog prostora ako se ta tendencija nastavi?!
Objaviti knjigu izgubiće bilo kakvo metafizičko značenje dok će književni, pisani jezik izgubiti svoju vrednost. Posle "Reprize reprize", "Hazarski rečnik", taj veličanstveni praznik postmoderne forme više neće biti moguć!
- Mislim da je pomenuti roman najobičnije sranje - rekoh izbezumljenom Srećkoviću, i okrenuh se.
Stigavši kući, uzeo sam "Malu demonologiju" od Jaroslavskog. U njoj ni traga od veze RR-autora i nečistih sila! Setwah se pominjao kao spiritualno biće koje upotpunjuje duh zadovoljstva i rok muzike; ljubimac žena, duh slavnih i omiljenih; zaštitnik rok muzičara; javlja se na pozornicama, u blizini zalepljenih uličnih plakata; kao žrtvu, ostavljati mu cigarete.
Kutenadvaz je njegov glasnik, nešto kao inspiracija ovog mladog božanstva. Primiti Kutenadvaz u tom smislu znači pokloniti se Setwahu. Itd. itd.
Tako je pisalo u "Demonologiji". ćulibrk je lagao! Da li on misli da sam ja budala? Zašto je lagao? Kakvu tajnu krije RR-roman?
Uključio sam televizor: u gradskoj hronici se govorilo o radnicima "Gradske čistoće" koji se, slično nekakvim modernim vitezovima, bore protiv zla prljavštine. Potom su išli prilozi o mladim poslenicima mode, herojima u belim mantilima koji pomažu mališanima ometenim u razvoju; političarima koji ostavljaju po strani aktuelne stranačke sukobe zarad humanitarne akcije od šireg, društvenog značaja... O zdravoj hrani na našoj trpezi, i duhovnicima koji se, poput neustrašivih predaka, džipovima probijaju kroz vrleti...
To nije moj jezik, razmišljao sam. I zato, ako je došlo vreme da RR-pisac ubije etabliranu književnost, neka tako i bude! Ako zavladaju demoni, poput Setwaha, bar ćemo posećivati koncerte..."
I uživati u muzici...

To je to. Kraj

Setwah se oprašta od RR-a, i ovo je njegov poslednji unos.
"Posle Nove godine dolazim u Beograd na nekoliko meseci. Jedva čekam, nestrpljiv sam!
Da mogu, sutra bih krenuo, međutim moram da ostanem. Još neke sitnice ima da obavim u Barseloni. Moram i do Praga, a to me mrzi u pičku materinu...
Da, jedva čekam da vidim Beograd, Srbiju... Mamu, tatu, sestru... Srešću se i sa RR-piscem...
To je to. Kraj!"

Sudbina i komentari

Iz svega što je MC napisao, stičem utisak da Romančić ima svoj život na beogradskim ulicama, u književnim krugovima... I da je tamo omrznut, žigosan kao izobličenje, odmak od uobičajenih književnih normi.
Priznajem da tako nešto nisam očekivao. Sve vreme sam RR doživljavao kao krajnje benigno književno štivo. Izgleda da sam nešto propustio.
Suviše sam se udubio u Grijeovu "Reprizu", pa i ne vidim šta se oko mene dešava.

Džuli i Čeda

Kako se približava kraj RR-a, i Setwah pokušava da rezimira svoje učešće u njoj. Seća se vremena kada je počeo da čita fragmente Romančića na Netu i da ih komentariše.
"Iz komentara se može videti da sam bio još oženjen. U međuvremenu, razveo sam se od žene... Idem da popijem kafu..."
Očigledno da je sećanje na bivšu ženu jako bolno za Setwaha. Nešto kasnije, osvežen crnim napitkom, on nastavlja da piše:
"Imali smo dve persijske mačke Džuli i Čedu. Sa njom su ostale. Rekla je da mogu da ih viđam, ono, kao razvedeni roditelji decu. Taj trip.
Džuli smo kupili u Pragu, a Čedu doneli iz Beograda. Tamo negde kod Autokomande smo išli da ga kupimo. Kako je samo bio sladak?! I sada je divan.
Na Čedu sam pukao oko petsto evra! Sve ukupno dok ga nismo prebacili u šengen. Da bi mačka iz Srbije ušla u šengen dva puta mora da vadi krv, i uzorak se šalje u laboratoriju u Novi Sad. Onda mora da ima čip u vratu koji svedoči o tome da je mačka prošla sva ispitivanja, i da je spremna da stupi u šengenski prostor.
Tu nije bio kraj! Išao sam u neko ministarstvo da Čedi sređujem pasoš, i još neka dokumenta... Ludnica!
Kasnije mi je bivša žena pričala da ga na granici nisu ni pogledali! Privatni veterinari ili šta već?! Otkud čovek može da zna ko te sve jebe, sa kojih strana...
Oni su otišli, a ja sam ostao još nedelju-dve u Beogradu da se temeljno oprostim sa drugarima i stricom..."

Kutenadvaz

"Spavaj Setwah, lepo te je gledati dok spavaš; tvoje ženskoliko lice, duge trepavice, usne koje mame na poljubac, koža nežna poput najfinijeg brašna...
Odmori se. Dosta si se igrao boga, onog koji stvara "ex nihilo", a taj je najteži za igru.
I zato ako se ikada ponovo probudiš, ako ikada ponovo u tvojim braon očima zasija srebro, a nadam se da hoće, igraj se nekog manjeg boga. Nekog demijurga ili poluboga. I nemoj da slušaš šta priča Anaksimandar. On je odavno u Kutenadvaziji, i sve mu izgleda lako...
A vi? Da li ste nekada videli RR ? Znam da niste, i zato ću opisati kako ona izgleda: to je dvoglavo stvorenje. Jedna glava je RR-pisca , a druga Francuza Rob-Grijea. Ispod vratova tih glava je jedno telo, isto tako podeljeno na obojicu. Po jedna ruka i noga su od RR-pisca, a drugi par je Grijeov. Čak je i jedan testis RR-rajtera, a drugi Alenov. O penisu ne bih sada govorio.
RR je čudovište! Jedno od najstrašnijih koje ste ikada videli ili zamislili. Jer Rob-Grije je mrtav oko godinu dana, i RR je podeljena na leš i živog čoveka. Ostarelo, trulo meso na Grijeovoj polovini već se ponegde smaklo sa kostiju, i kada se RR-pisac negde uputi skakutajući na svojoj, živoj nozi, Francuz zvecka.
Ponekad zvecka u ritmu skokova srpskog pisca, i prizor je tada zaista... simpatičan!
Da nije tako, odavno bih ga bacio u mikser."
Ozbiljna pretnja, i na mene se odnosi. Mikser: kao one mešalice za beton? Ma, nije važno! Funkcioniše.

Eto Mesija!

"Subota, 13. decembar: derbi Barselona-Real Madrid. Rezultat: 2-0. Strelci: Eto i Mesi.
Katalonija je za dva gola bliža nezavisnosti od Španije! Katalonija-Španski kralj dva prema nula..."
Kada bi se nezavisnost sticala davanjem golova?! Pa, još Argentinac da obavi taj posao za Katalonce...
"Na ulicama Barselone dvostruki, šizofreni haos. Na jednoj strani katalonski separatisti, na drugoj katalonski anarhisti. I jedni i drugi urlaju približno istom količinom decibela, ali "ono što je pesnik želeo da kaže između dranja" jeste bitno različito: jedni su ZA, drugi PROTIV...
Igor i ja nailazimo na kordon murije. Iz susedne ulice se čuju anarhisti, skandiranje i lomljenje nečega... Ulazimo u najbliži lokal. Ja naručujem crno vino, a Igor čaj. Konobar je doneo čaše, zapalio sam cigaretu..."
Reci mi: Igor te ne nervira što pije čaj? Ni konobar koji ga donosi? Nedoslednost, Setwah!
I, tako, dok bezbrižno pijete čaj i crno vino šta se dešava na ulicama Barselone? Jer, španski kralj je ubedljivo poražen...
"Lomljava i skandiranje su sve bliže i bliže, i u jednom trenutku se sve pretvara u ciku i vrisku, i ljudski stampedo protrčava sa druge strane stakla...
Ispijamo po gutljaj pića gledajući ljude na ulici. Igor kaže:
- Jebote, sećaš se one večeri na demonstracijama kada smo se sakrili kod Georgija na Skadarliji?
Odgovaram:
- Znam! NOĆ DUGIH PENDREKA...
Prisećamo se kako je te noći sve počelo tamo, na početku Brankovog mosta. Zapaljene gume koje se kotrljaju, suzavac i vodeni topovi na Trgu Republike, i sav taj ADRENALIN...
Pola sata kasnije smo izašli iz kafea, i vazduh je bio čist kao posle kiše.
Krenuli smo kući..."
Hm, kući?! Daleko su vaše kuće, Setwah, i mnogo bliže meni nego vama...
Uzgred, da li Georgije još stanuje u Skadarliji? Priznajem, bezvezno pitanje. Suvišno. U svemu ovome Georgije je najmanje važan... Mada sam siguran da i on luta Evropom, i da je daleko od svog doma.

Prostitucija

Sledeće o čemu AR i komesar Lorenc razgovaraju jeste maloletnička prostitucija.
AR pominje telesno kažnjavanje kao nešto uobičajeno u toj profesiji. Komesar Lorenc se sa puno entuzijazma upušta u tu temu. U jednom trenutku, pominje trojicu nasilnih Jugoslovena...

Šolja bez čaja

Da ne bih više nervirao Setwaha i da me on ne bi poredio sa Endijem Kaufmanom, prestao sam da pijem čaj. Zamenio sam ga nes-kafom. Ipak, i tu imam odmak od uobičajenog: zaslađujem je sa kašičicom meda.

Riberi i Luka Toni

Koliko se Setwah razume i prati fudbal?! Znam da mu je rokenrol fah, ali...
Setwah: Trenirao sam fudbal, igrao desnog beka...
Ja: I ja ga trenirao. Igrao levog beka, onako bez elana... Ko još želi da bude bek?!
Setwah: Ja sa elanom. Rasturao sam desnog beka! A počeo sam kao desno krilo (FK Sloven) jer sam prethodno trenirao atletiku i bio sprinter. I kao atletičar sam bio poznat u gradu pošto sam uvek na tim uličnim, i opštinskim i školskim, krosevima bio prvi. Negde kod kuće imam te medalje. To je bio "AK Ruma".
Ali bio sam smešan na desnom krilu. Sve super: ubacim se, trčeći centriram, i gotovo! Međutim kada se nađem u šesnaestercu, tamo gde treba da se dribla i svašta radi, izgubim se kao pile u magli: nemam pojma! Glup sam za napad, ali zato, brate, čistim napadače i lopte kao hemikalija. I dobro šutiram....
Onda sam u osmom razredu počeo da slušam bend SEPULTURA, i ode mast u propast. Jebo sport...
Ja: Trenirao sam u "FK Radničkom". Nisam voleo da igram u odbrani, a trener me tamo gurao... Želeo sam ja da budem taj koji će da kreira igru, bude trenerova produžena ruka na terenu.
Setwah: Čoveče, i Piksi je odande! Iz "Radničkog"! Inače, bekovi kreiraju igru, koliko se meni čini, i sredina terena, a ti si hteo da budeš finale. Žene to vole: centarfore!
Ja: Piksi je iz Niša, a ja iz jednog drugog grada u kom postoji istoimeni klub. Za centarfore i žene: moja više voli Riberija u Bajernu, nego Luku Tonija. Kaže, da je svetska lenčuga.
Setwah: Tvoja žena zna o fudbalu bar trista puta više nego ja! Sramota! Kako sam glup! Pa, da: Piksi je iz Niša. Eto osnovne stvari, a zasrao sam!
Ja: U redu je! I ja sam digao ruke od fudbala...
Setwah: Za Luku Tonija znam, ali za Riberija ne. Jebi ga, čoveče, sramota!
Glupo je kada kao ja zakržljaš. Tvoja žena ima čak komentar za fudbalere, a ja ne znam ni ko su...
Ja: Riberi je Zidanov naslednik. Blistao je na Evropskom prvenstvu na kom se Zi-Zi oprostio od fudbala. Tad sam ga prvi put i zapazio. Zanimljiv je što ima brazgotine po licu. Želeo je da igra u Španiji, ali Real Madrid i ostali klubovi iz Primere nisu za njega bili zainteresovani, tako da je morao da ode u Nemačku.
Čudno je da igrač koji izgleda onako neugledno (još i te brazgotine na licu. Imao je saobraćajku kada je bio klinja), deluje tako superiorno na terenu! Sve vreme trči napred-nazad, izvodi kornere, slobodne udarce... uklizava... Luka Toni samo podmetne glavu, i sve je OK.
Setwah: Sada sam se setio kada sam video fotografije na Google: stvarno je zver sa onom facom!

Opušaka puna pepeljara...

"Po pepeljari prebiram pikavce, ostatke cigareta iz vremena kada sam imao sto pedest evra, i pušio "kamel". Na nekima nalazim i po pet milimetra nepopušenog duvana, i to me raduje. Skuvaću kafu, zamotati jednom već pušeni duvan u "OCB premium", izaći na terasu...
Pepeljara je puna do vrha! Potrajaće dva dana ako budem pušio taktički. Periodično..."
Kada prođu ta dva dana, šta onda, Setwah? Imaš li nekakav plan, ideju? Da li razmišljaš u tom pravcu?!

Apstinencija

"Prvi je dan odvikavanja od pušenja, i osećam se mnogo lošije nego jutros.
Nije prvi put da se odvikavam, prestajem da pušim, pa mislim da imam neko iskustvo. Međutim, varam se! Glavno iskustvo još uvek nisam stekao, a to je da ne pušim.
I na svu tu muku sad i ovaj RR-pisac, i njegove šolje! Užas... Sadista...
Ta šolje čaja samo mi nadražuju nerve i polupao bi ih, ali nisu tu.
A RR-pisac leži u krevetu, i rešava "Sudoku". Što mrzim ljude koji se zamlaćuju takvim igrama! Mrzim šah, remi, košarku, pikado i sudoku... Odvratno! Kao "ja sam inteligentan", pa rešavam sudoku u autobusu ili krevetu. Koja glupost!
Znam od koga je pokupio taj fazon monotonog, dosadnog, napornog teksta koji, u stvari, ništa ne govori nego samo nastoji da čitaoca sabije u stanje percepcije ili što bi rekao narod - "blejanja".
To je pokupio od ANDY KAUFMANA..."
Setwah, nema potrebe da od bilo koga pokupim. To je urođeno, genetski predodređeno...
Video sam Endija Kaufmana na YOUTUBE. Stvarno, izgleda kao degenerik. Vrhunski degenerik...

Upozorenje

MC, nisam ga ranije pominjao (njegovi komentari nisu bili dovoljno kvalitetni, inventivni), tvrdi da ima neprijatna iskustva u vezi sa "Reprizom reprize". Ili ih zaista ima, ili izmišlja: trećega nema! Evo, šta mu se dogodilo (ili "dogodilo") ovih decembarskih dana:
"Dvojica ih je bilo."
Nevažna napomena: uvek ih je dvojica. Tako deluje uverljivije i kada se zaista dogodi, i kada se izmišlja. MC, nastavi! Izvini što sam te prekinuo, ali to mi postaje manir. Volim da komuniciram sa književnim junacima, delim im savete... Setwah je na to već navikao.
"Debeli i mršavi. Kao Stanlio i Olio.
- Stanite! - povikaše obojica čim sam izašao iz stana.
- Ko ste vi, šta hoćete? Ja vas ne poznajem!
- Ni mi vas ne poznajemo, bar ne direktno. Nas su poslali, da tako kažemo: prijatelji. Mi nosimo poruku.
- Kakvu poruku? I zašto baš meni?
- Zato što vi poznajete pisca "Reprize reprize".
- Hm, poznajem?! Jednom smo se sreli, razgovarali o književnosti... Nedavno je na radiju o njemu bio jedan prilog. Koliko znam, on ovih dana piše roman... Mada ga on naziva Romančić...
- Vi, dakle, znate da on piše roman?
- Čuo sam na radiju, čitao delove na Internetu...
- Ništa neobično niste zapazili u njegovom romanu? - upita deblji, i unese mi se u lice.
Imao je neprijatan zadah. Odmakao sam se korak-dva unazad.
- Taj roman je... - povika mršavi - opasan! OPASAN!
Njegovo lice je bilo crveno i ružno. Pokajao sam se što sam ga uporedio sa Stanliom. Nije zaslužio!
- U kom smislu opasan? Kako književno delo može da bude opasno?!
Debeli podiže obrve:
- Niste vi zaduženi da o tome donosite zaključke! Naši prijatelji iz književnog serkla koji su vrlo kompetentni za književnost smatraju da je roman opasan. Vaš poznanik je komotno mogao da uskoči u aktuelne postmodernističke tokove, piše slično kao, na primer, ugledni SANU-akademik M. P...
- Ali, nije! - razdra se žgoljavi. - On je pustio dizgine, dozvolio da se roman otrgne kontroli! Sa Neta pokupio stvarne likove, roman pustio u život... Prvo se pojavio Setwah, jedva dočekao da u tako nešto uskoči, pa onda onaj Kut-Kute... Da: Kutenadvaz! Polomih jezik...
- To je veoma iznerviralo naše prijatelje - produži Debeljko. - Roman bi po definiciji trebalo da bude lep i mrtav, kao balsamovani leš Evite Peron, na primer! Da se njegovim sadržajem nadahnjuju gospođice iz boljih kuća, mlada gospoda obuzeta ljubavnim jadima...
Ovako, RR-pisac je, možda nehotice, oživeo Roman. I šta sada?
- Šta sada? - ponovio sam tupo."
MC, meni se više sviđa reč: "glupo". Dakle: "ponovio sam glupo".
"- Mi smo vam rekli šta smo imali, a Vi, gospodine, pamet u glavu! Naši prijatelji su elita ovoga grada. Uz to, znaju da budu veoma nezgodni.
Odlazili su, a ja sam gledao za njima. Mršavi se osvrte.
- Samo da znate: naši prijatelji su već preduzeli odgovarajuće mere - i pripreti mi prstom.
Ništa mi nije bilo jasno. Desni dlan me je nepodnošljivo svrbeo. Nešto nije bilo u redu sa mojom rukom. Pogledao sam: na dlanu je bio crveni pečat, i pisalo je RR."
Ko je izveo tu čaroliju?!

SETWAH: RR znak na Ireninom čelu

"I dalje sam hrana "Reprizi reprize". Međutim u našem odnosu se nešto promenilo: prestao sam da budem mesto na koje "RR" dolazi da utoli glad. Nisam nepomična lešina, a ona lešinar. Postao sam i plen i grabljivica.
Menjam se. Naša borba je postala dinamična. Počeo sam da se branim, i ona će morati da napada, a ne samo da se lenjo naslađuje...
"RR" me je sinoć ugrizla sa srce! Nisam joj dozvolio drugi zalogaj jer se tu, u mom srcu, krije nešto što nije za nju, što je protiv nje.
Izašao sam iz stana, i krenuo u pravcu mora. Ka mestu na plaži gde sam poslednji put sedeo sa Irene Santiago. Kutenadvaz je hodao pored mene što je značilo da je RITUAL započeo!
Na plaži sam se ispišao, i krenuo prema gradu da je nađem. Nisam znao gde treba da je tražim?! Ali, moje je da se krećem, a Kutendvaz će je već naći...
Posle nekoliko sati hodanja našao sam je! Pitala je pre koliko dana sam stigao u Barselonu, a ja sam odgovorio:
- Pre tri dana.
Još sam rekao sam da sa jednim čovekom iz Beograda pišem knjigu. Začudila se, i upitala:
- O čemu?
Odgovorio sam da će je već pročitati... Dok sam to izgovarao, Kutenadvaz joj je na čelo urezao RR-znak.
Irena to nije primetila, a mene je začudilo zašto je on to uradio?
To ću morati da otkrijem u danima koji dolaze..."

Leš u kanalu

AR pominje pokojnog Pjera Garena. Ima utisak da je on bio izuzetno povezan sa gospođom i gospođicom Kast.

Komesar Lorenc ga opisuje kao stožer oko koga su se okretali svi poroci u Zapadnom Berlinu. To ga je, na kraju, i uništilo.

DVE Šolje čaja

Šolja čaja br. 1:
Nedeljno novembarsko jutro još traje. Iznad hladnog, nezagrejanog radijatora, na drvenoj polici je šolja čaja. Tekućina je mlaka, i brzo je ispijam. Do dna! Šta dalje: ustati iz kreveta, i skuvati još jedan čaj? Upravo to! Ništa drugo!
Šolja čaja br. 2:
Subotnje decembarsko jutro tek je započelo. Šolja čaja je ispijena. U stvari, to nije bio čaj: u čašu mlake vode dodao sam dve kašičice "Cedevite", i kašičicu meda. To je moj jutarnji napitak.
Radijator pored kreveta i dalje je hladan. Neprijatno je dodirnuti ga. Ipak, podnošljivo je jer ostali radijatori u stanu greju.
Neću ustati iz kreveta već ću uzeti dnevne novine da ih čitam, rešavam "Sudoku"...

Alain Robbe-Grillet [1]

Setwahov poziv

Posle net-komentara, razmene imejlova, sledeći nivo komunikacije između Setwaha i mene jeste - telefonski razgovor. Suočio sam se sa svojim književnim junakom: od krvi je i mesa! Postoji! On ne sumnja u uspeh Romančića, i da će biti veoma čitan u Srbiji. Da, biće! Srbija prosto vapi za takvim literarnim delom.

Dva metka

Komesar Lorenc otkriva AR-u da je Valter fon Brike pucao na njega želeći da osveti očevu smrt.
U tom trenutku ulazi bolničarka noseći plastičnu vrećicu u kojoj su dva metka izvađena iz AR-ovog tela. Poklanja mu ih za uspomenu.

Reč u prostoru

BEOGRAD, SKC - U okviru projekta Reč u prostoru obajvljujemo konkurs za deset pesama i deset priča kratke forme (do 12oo karaktera).
Pod nazivom, Uramljena reč, radovi će biti dizajnirani i postavljeni u izložbenom prostoru SKC-a na Aprilskim susretima 2009. godine.
Molimo učesnike da šalju najviše po tri rada.
Radovi mogu biti već objavljivani.
Rok 25. januar 2009.
Radove slati na adresu skctribine@gmail.com
Knjiga odabranih radova sa prethodnih konkursa objavljena je ove godine, a projekat je predstavljen u Mariboru, Skoplju i Banjaluci.
Kontakt tel. 3602036
Autor projekta: Vesna Kapor

Klošar u Beogradu

Nije Setwah prvi put u egzistencijalno-novčanim problemima. Sličnu situaciju je iskusio jedne zime u Beogradu.
"Jednom se dogodilo, dok sam živeo u Beogradu, da sam postao beskućnik. Zašto i kako je do toga došlo, nije važno! Dovoljno je ako kažem da se beskućnik krije u svakom od nas, i čeka svoju šansu.
Ja to ovako tumačim: postao sam isuviše težak za bilo koji socijalni sloj, i propao sve do dole, do samog dna! Među teškaše, u super-tešku kategoriju društva.
Sudbina je htela da se to dogodi u najgorem mesecu u godini za borbu u super-teškoj kategoriji: u januaru.
Zima u januaru jeste neudobno i veoma dekintirano godišnje doba. Verovali ili ne, preko noći je u Beogradu sve što valja zaključano! A sve olupine ispod Brankovog mosta koje nečemu vrede su prebukirane...
Dno je čudna životinja, čudna stvar ili situacija: ne znam?! U svakom slučaju, dno jeste mesto sa koga se najlepše vidi život u celoj svojoj dužini i obliku. U celom svom PAKOVANJU!
U njemu je sve zapakovano: roditelji, prijatelji, ljubavi... Prošlost, sećanja, predmeti koji su možda još uvek negde tvoja svojina... Sve je tamo, osim budućnosti koja te pita: "Biraj, da li hoćeš ovo spakovano ili sve ostalo raspakovano?"
Još uvek ne znam šta jeste bolje? I šta ako mi budućnost ponovo postavi isto pitanje?"
Ovaj zapis nosi određenu metafizičnost. Moje uši su veoma osteljive na reč: budućnost! Ona je nešto što mrzim, a ne od čega se plašim.

SETWAH: Iskušenje Svetog Antuna

Katalonija je halucinacija. To se jasno može pročitati iz Dalijeve slike "Iskušenje Svetog Antuna": Sahara proždire Hrista i logiku. Ovaj grad je priviđenje, a ne stvarnost.

Aigua de ribes

Voda kou pije Setwah u Barseloni. Tamo nema česmovače, niti će ikada više biti!
I zato u Barseloni (i okolini, dakle - u Kataloniji) vlada - AIGUA DE RIBES. Pakovanje od osam (8) litara! Zgodno za poneti, i kuci (iz najblizeg supermarketa) doneti!
Sta jos? Pa, ne znam... Mozda u nekom sledecem nastavku neke nove cinjenice, novi raspored stvar...

Žudnja za česmovačom

"Kao i svaka droga, i Barselona je dehidrant. Psihotično-dehidrirana arhitektura, psihotično-dehidrirani Gaudi i Salvador Dali, crno-žuta taksi vozila, psihotično-dehidrirani ljudi.
Katalonija je halucinacija. To se jasno može pročitati iz Dalijeve slike "Iskušenje Svetog Antuna": Sahara proždire Hrista i logiku. Ovaj grad je priviđenje, a ne stvarnost.
Ispred sebe imam pakovanje vode za piće od osam litara. Marka je AIGUA DE RIBES. Kao u davna vremena kada se po vodu išlo na izvor, tako i ovde, u Barsi, ide se do supermarketa i voda se tegli kući...
Česmovača ne postoji, niti će je ikad više biti!"
Šta dodati Setwahovom tekstu? Apsolutno ništa! Spreman je da uđe, postane deo "Reprize reprize" ovakav kakav jeste. Neizmenjen.

Kralj Pajaca na poljskom

K.P.- prozaik z Belgradu. Obecny w periodykach z byłej Jugosławii i Serbii od 1989 roku. Był redaktorem „Književnej reči” i gościnnym redaktorem w sarajewskim „ Albumie”. Przez pewien okres był zastępcą redaktora naczelnego czasopisma Bałkański Književni Glasnik online.
Obecnie redaguje literacką Web-stronę poświęconą autorom z obszarów byłej Jugosławii (Prozaonline). Na międzynarodowym festiwalu teatralnym w Zagrzebiu przedstawił uliczny performance wykorzystując motywy z jednego ze swoich opowiadań.
Współpracownik i aktywni uczestnik wielu stron internetowych poświęconych literaturze: „Bundolo” (Nowy Sad), „CIP/Pisaća Mašina (Zagrzeb), Seecult (Belgrad) etc.
Opublikował następujące zbiory krótkich opowiadań:
Jednostavna i druge priče, Pegaz-KOS, Belgrad 1997
Virtuelna devojka, KOS/Književno društvo „Sveti Sava”, Belgrad 2003
Nedovršene priče, Književno društvo „Sveti Sava”, Belgrad 2005
Trči zeko trči, “Alma”, Belgrad 2008

Strah od života

Šta je strah od decembra u poređenju sa strahom od života?! Kao što je neobjašnjiv moj strah od decembra, slično tako je neobjašnjiv Setwahov strah od života, mada se on trudi da ga objasni, učini razumljivijim. Svoju rečenicu počinje identično kao i ja: "neobjašnjiv je moj strah od..."
I nastavlja:
"... života!"
Druge su to koordinate. Plašiti se od života jeste nešto sasvim drugo nego želeti da decembar što pre prođe i da dođe sledeći mesec - januar.
"Taj strah je najjači baš u decembru. Moram da prihvatim sledeće činjenice: u decembru sam..."
Odgovaram mu: naravno da jesi! Svi smo u decembru!
"... u Barseloni, ne znam španski, još manje "katalan", još sto pedeset evra imam u džepu (kutija "kamela" košta 2.85 evra). Moram da nađem negde novac! Dolazeći ovamo, za sobom sam porušio sve mostove! Budućnost mi je potpuno neizvesna...
Sa druge strane iste realnosti, pisac "Reprize reprize" (zabranio mi je da pominjem njegov nick-name) još uvek nije pročitao Grijea, i trenutno je u devetom krugu decembarskog pakla koji se završava sa početkom nove kalendarske godine."
Komentar: onda ću biti u prvom krugu januarskog pakla. Setwah nastavlja:
"Romančić napreduje kao crv u kamenu. Dobro je, lepo, kada se literatura, život i strah spoje u jedno.
Kada se sutra probudim ponovo ću prebrojati evre u jednom i "Reprizu reprize" u drugom džepu: to je trenutno sve što posedujem..."

Sunce

Čega u Barseloni ima čak i previše? Sunca! Tako tvrdi Setwah:
"Sahara je napravila doskok i polako puzi prema Madridu. Nema vode... Predivno je gledati umiranje kada je tako lepo..."

Barselona

Setwah je dospeo u Barselonu! To je njegova nova životna destinacija. Koliko vidim, tamo ima Internet, tako da će i dalje biti prisutan u Romančiću.
Za razliku od mene koji želim da se "Repriza reprize" što pre okonča, Setwah želi da ona još potraje, i da prati njegove dogodovštine.

Strah od decembra

Neobjašnjiv je moj strah od decembra: da ne želim da pišem Romančić tokom decembra. Moram da prihvatim sledeće činjenice (nabrojaću ih): u decembru sam, Grijeov roman još nije pročitan, moje beleške o procesu čitanja naslovljene sa "Repriza reprize" su, takođe, nedovršene...

Brisani prostor

Izgled prostorije u kojoj boravim, spavam, pišem Romančić... bitno je izmenjen. Jedino je ležaj ostao na istom mestu. Stolica na kojoj je počivala "Repriza" sada je pored kreveta. Na njoj su: ilustrovani časopisi, dnevne novine, geografski atlas... Ispod stolice, dva tega za vežbanje. Zgodno, idealno, mesto za njih!

Nestrpljivost

Moje nestrpljenje, kao pisca, i želja da Romančić što pre završim je preterana. I detinjasta! Započeti posao mora da se okonča na odgovarajući način, i ne pomaže nikakvo paničenje. Samo na čitaoce ostavlja utisak da sam neozbiljan autor, i da je "Repriza reprize" čista slučajnost, a ne promišljen i dobro isplaniran čin.
Ti čitaoci uvek sve pokvare. I uvek mora da bude po njihovom.

Romančić još traje

Romančić još traje, piše se, "Repriza" se čita... Setwah, tu i tamo, ostavi komentar ispod delova "Reprize reprize" koje publikujem na Internetu. Stokton kako se pojavio, tako je i iščezao... Verovatno sprema pravosudni ispit?!
Svestan sam da je moj posao pri kraju...

Antropodizajner

To što sam uradio, Stokton naziva: antropodizajnom. Ko je Stokton, i otkuda on? Izronio je iz virtuelnog beskraja, i tvrdi da je Setwahov drug iz detinjstva. Da bi to potvrdio, navodi ime i prezime, datum rođenja (1. septembar 1976. godine), da upravo polaže pavosudni ispit...
Zaista je stvaran! Zaključak je: kada je Setwah mogao da uđe u Romančić zašto ne bi mogao i Stokton?! Ako sam kreirao Setwaha, zašto ne bih i Stoktona?! Čarolija se ne računa ako se ne izvede bar dvaputa!
A ja, kao veliki majstor, žrec novog vremena, od Stoktona dobijam titulu: Antropodizajner.

Setwah: Setwah, moja kreacija

Sedeo sam sa Banetom Milinovim ispred Doma sindikata, i pričali smo o ratovima zvezda i o artudituu i tripiou.
I kaže: "Aj smisli isto tako nekog robota na tu foru."
Rekoh: Tekutenadvaz (TQT NA DVA Z).
E sad to "na dva" je glupost, jer je to u stvari na kvadrat, a ne na dva, ali svidelo mi se i izbacio sam T ispred i ostalo je - KUTENADVAZ.
Paralelno s tim u Rumi sam pričao sa Jungom i rekao mu da sam promenio ime i da se sad zovem Setvan Teorumin (zovem se stevan teodorovic rodjen u Rumi), znači neka rokada.
On se odmah počeo smejati i jedno vreme me je zvao SEKTAN. od kutenadvaza sam isfantazirao neko stvorenje koji je istovremeno moj master i partner,ali pre mislim da sam našao put do njega nego da sam ga izmislio!!! i postao sam na neki način religiozan počeo sam da verujem u kutenadvaza i u i moju novu veru pod imenom KUTENADVAZIJA.pošto sam iz ravnice ono setvan sam skratio u setva (setva žetva) a i setva zvuči onako "mongolski" i pridodao sam u prezimenu naznaku na versko ubedjenje i tako je došlo SETVA KUTENA. posle sam na guglu našao da je kutena oblast u iranu i da te reči ima u sanskritu i da znači nešto kao"kiša strela" coool!pitao sam igora kako se piše setva na engleskom on kaže SETWAH....
Da, zaboravio sam to: kada sam se rodio u krštenici su napravili grešku, pa je moje prvo ime ustvari STAVAN TEODOROVIC.... heheheee.... eto, nemam mira.... "Visim s tavana"...

Gymnastics (+ SETWAH) - Straight Ahead

Setwah, moja kreacija

Ponosan sam što sam od Setwaha načinio konzistentan književni lik. Odavno nisam kreirao tako uspešnog papirnog junaka. Tako delatnog! Ostali su manje uspeli: Dečko, Gost, Rošalde. Neazaokruženi, fragmentarni. One koji su preuzeti iz "Reprize" ne računam: njih je Rob-Grije kreirao, a ne ja.
Neko može da tvrdi: Setwah je preuzet sa Interneta, nisi ga ti stvorio! Možda nisam, ali, u svakom slučaju, ponosan sam na Setwaha! Тrebalo ga je pronaći u tom, virtuelnoм prostoru i čvrsto zgrabiti. Ne dozvoliti mu da nestane, i postane junak nekog drugog književnog dela.

Sporedna ulica

Romančić kao da je skrenuo u sporednu ulicu: prestao da prati Grijeovu "Reprizu", i posvetio se Setwahu i njegovim sećanjima na rokerske dane.
Međutim, to funkcioniše na nivou osnovne ideje "novog romana": nelinearno pisanje.

"Fabula rasa" samo za Vas!

Dragi prijatelji, kolege, moji bliski,
Želim samo da vas obavestim (sasvim neobavezno!) da sam posle raznih avantura sa izdavačima rešila da je najjednostavnije da sama na neki način objavim svoju knjigu prica 'Fabula rasa'. Posto nisam imala novaca za 'stamparski samizdat', jedina moguca varijanta je fotokopir-izdanje. Uzgred, mogu vam reci da izgleda mnogo bolje nego sto sam ocekivala, buduci da sam 10 knjiga vec 'objavila' na ovaj nacin i 5 primeraka se nalaze u biblioteci sponozora za rad na ovoj knjizi, a to je becki KulturKontakt.
U čemu je /moguca/ mana ovog samizdata? U ceni. Cena izrade je visoka, a jedini nacin na koji ja mogu da umnozavam ovu knjigu jeste da najpre sakupim pretplatu /uz adrese, razume se/, pa da za nekoliko dana ispostavim knjigu naruciocu.
Cena jednog primerka za Srbiju je 10 EU /ne smem da se zapetljavam sa dinarima zbog akutne dinamike oko famoznog kursa/, a za inostranstvo 15 zbog troskova postarine.
Molila bih vas da mi malo pomognete u distribuciji ove informacije tako sto cete moj mejl proslediti onima za koje mislite da bi ih knjiga zanimala, ili ih vec obavestiti na neki drugi nacin.
Knjiga se moze naruciti putem ovog mejla
elmar@sezampro.yu
ili na telefon 064 26 36 242, tj. moj telefon.
Kvantitet je tu, 220 strana, a o kvalitetu cete, nadam se, prosuditi vi :))
Hvala svima i izvinjavam se ako sam zaboravila da spomenem neki bitan podatak u vezi sa knjigom.
Naj!
Marija Knežević

TRAŽIMO NAŠU REČ ZA ENGLESKI TERMIN "BLOG"

U petak, samo na PROZAONLINE.COM!
TRAŽIMO srpsku REČ ZA ENGLESKI TERMIN "BLOG"! PRVI PUT KOD NAS... A verovatno i šire... Pogledajte! Učestvujte! Predložite reč!!!
www.prozaonline.com
POZIVAMO SARADNIKE, ČITAOCE, BLOGERE I OSTALE AUTORE E-DNEVNIKA SVIH VRSTA DA SE UKLJUČE U DISKUSIJU, POLEMIKU, PREDLAGANJE, GLASANJE...
ili šta već bude...

Gde je sve Setwah svirao

U sportskim halama u Kragujevcu i Jagodini, klub Akademija u Rajićevoj, plato u "Industriji", novosadski Spens... I sam priznaje da je bilo i megalomanskih trenutaka: autogrami, žene...
Ili: jednog jutra dok je išao na fakultet na predavanja, na oglasnim stubovima duž cele Knez-Mihailove bili su samo crveno-crni plakati Setwahove grupe, i nije pisalo ništa drugo osim: "Gymnastics uskoro!"
To je bio vrhunac!

Bahova "Fuga u gis-molu"

Pored Setwahovog, i Rozaldin komentar je upotrebljiv. Ne bi bilo dobro da ga ignorišem, ne uvrstim u Romančić. Slično Setwahu, i ona ima muzičkih iskustava. Samo, za razliku od njega, Rozalda svira ozbiljnu muziku. U komentaru, opisuje prijemni ispit na Muzičkoj akademiji...
"Prijemni ispit na Akademiji umetnosti, pre tri godine. Usviravam se u sobi broj sedamnaest na klaviru koji je skroz raštimovan. Melodije se samo naziru... Ali, važno je zagrejati prste. Fancy asistent koji je u onim poznatim akademskim klanovima, dolazi po mene sa veštačkim osmehom na licu, i kaže da moram da uđem ranije. Sat vremena ranije, psihički nepripremljena...
Počinje frka! Ceo svet je ogroman vakuum. Sedam za klavir. Čuje se šaputanje, zloslutno. Osećam ih, sve: veštac, ruska veštica, vilenjak, vila, neznalica... Pričaju, puše, jedu... Sve do dvadesepetog takta "Bahove fuge u gis molu". Tada su umukli, slušaju. Vidim Petrovaradinsku tvrđavu i ostvarenu želju. Prvi put u životu znam kako treba da zvuči svaki ton, svaka alikvota, svaki šum..."

Šinobus

Kako se stiže do Loznice?! Šinobusom. Krene se iz Rume u kasnopopodnevnim satima. U kupeu, društvo ti prave brkata baba sa unukom i cigarom koju sve vreme ne vadi iz usta, i sredovečni muškarac koji tegli neke kokoške ko zna gde i zašto?! Ko zna gde zato što on ne ide do Loznice već silazi na jednoj od usputnih stanica.
Povratak je isto šinobusom u pet ujutru, samo je društvo drugačije: neispavani radnici.
Šta ću ja u Rumi?! Moj dolazak u taj sremski grad nije povratak nikome i ničemu! Nikakva posla tamo nemam! Za razliku od Setwaha koga čega topli roditeljski dom. Jedino o čemu razmišljam jeste: kako što pre da napustim Rumu?! I zato ostajem na železničkoj stanici dok Setwah i njegovi momci nestaju u pravcu grada...

Koncert u Loznici

"Tamo gde se nalazila publika, bio je mrak. Samo sam video grube obrise mase koja se za sve vreme trajanja koncerta nije nijednom oglasila. Jedino što je bilo pokretno u tami bili su vrhovi zapaljenih cigareta. To se dešavalo u nekom "slepom tunelu". Prisutnih je bilo oko dvesta.
Bile su dve svetiljke: jedna ka nama usmerena, i druga na šanku. U tom svetlosnom sendviču publika je bila potpuno nevidljiva, mada udaljena dva-tri metra od nas.
Bine nije bilo. Pola metra iza mene je bio bubanj, a bas levo na dva-tri metra. Završili smo prvu pesmu, a ono potpuna tišina! Svi ćute, cigarete blinkaju u mraku... I mi ćutimo jer je reakcija publike neobična! Neočekivana.
Odsviramo drugu pesmu, opet isto: potpuna tišina, i upaljene cigarete... Posle treće kompozicije - ista reakcija Bubnjar se iznervira, obrati mi se poluglasno, a to se čulo po celom "slepom tunelu":
- Pitaj da li hoće još da sviramo?!
Nisam ih pitao. Kabl mikrofona sam razvukao do kraja, legao iza bubnjeva, i tamo ležeći otpevao koncert do kraja. Bubnjar je svirao i, s vremena na vreme, govorio mi:
- Ustani... Molim te, ustani..."
I ovo je bio Setwah. Ko bi drugi bio?! Od svih nas iz Romančića, on jedini ima rokerskih iskustava.

TRI PROZNA PISCA

Tri prozna pisca kao tri revolveraša negde na Divljem Zapadu krajem XIX veka...
Spremni za akciju... Bilo koje vrste...
Pretpostavljam da je foto-aparat bio u pesničkim rukama Živka Nikolića.
(SkC, Bgd, februar 2006. god.)
Ako ih niste prepoznali, onda: K.P. Slavoljub Marković i Nemanja Mitrović.

To sam ja, Kralj Pajaca!

IMAGINE

Zamislite da sa Setwahovom ekipom odem u Loznicu. U isti prostor u kome su oni imali koncert. A publika ćuti! Nema je, ne konstatuje nas. Ne razume šta želimo, čemu služimo?! Samo bi da nas odradi. Izviždi i, ako je moguće, malo propusti kroz šake. Podeli nekoliko ćuški, onako, u prolazu. Da nas najuri iz svog grada.
Loznica je naša sudbina. Ako nismo dobri Loznici, nikome nećemo biti dovoljno dobri.
Loznice, dolazimo!

setwah: sttigs

Tridesetog novembra se selim u Barselonu... Slavica je jednom rekla: "Bog, to je tako malo!"
Kada sam imao sedamnaest godina prodao sam dušu djavolu. Pitao me je šta hocu za uzvrat, a ja sam rekao: "ništa."
Postao sam prvi čovek koji je poklonio dušu djavolu (dao je za džabe). od tada smo prijatelji. Svako prijateljstvo je zasnovano na instituciji "poklona" i zato se prijatelju ne govori "hvala", jer je "hvala" prvobitni novac, iz vremena veoma prošlog kada se sve placalo dušom.
Moj bend se zove sttigs. Dva "s" su dve zmije. prva je moja, druga je igorova. predhodnica i odstupnica. početak i kraj... jer nije sve u muzici,ima nešto i u politici - veštini iluzije.

WERSALKA 3.3.

Czasami,
w nie tym samym odstępstwie
czasowym,
od swojego brata,
trenera piłki nożnej
i byłego bramkarza
londyńskiego Tottenhamu,
Pol otrzymywał kartki.
Uważnie je czytał,
a potem przybijał szpilką
do ściany atelier.
Przez pewien czas
potrzebował tego afrykańskiego pejzażu.

Zapatrzony w drapacze chmur San Francisco
wspominał wspólne dzieciństwo
spędzone w pracowitym Birminghamie,
u ojca w warsztacie automechanicznym.

Potem podszedł do telefonu
i zadzwonił do swojej żony Lindy.

Prevela: Olga Lalić-Krowicka

Jedna Zemlja, a dve gospodara

Ko sam ja?! Po Setwahu, ništa manje nego gospodar Južne Zemljine polulopte! Ko je on? Gospodar Severne Zemljine polulopte. Dve moćne face, to smo nas dvojica! Naravno, to podrazumeva i da smo izuzetno bogati. Nema moći bez novca.

Šta rade bogati i uticajni ljudi? Na primer, piju kafu. Setwahovo i moje kafenisanje traje oko godinu dana jer uz kaficu rešavamo globalne probleme. To je velika muka jer je ovaj svet bremenit problemima. Baš je bremenit, i svakim novim danom postaje sve bremenitiji.
Naši susreti se dešavaju svake pete godine. Nema potrebe da se češće družimo, a i veoma smo zauzeti sticanjem i gomilanjem bogatstva. Teška je to robija! Možda bi se kinte i odrekli, ali moći - nikako! Mnogo volimo da budemo moćni. I lepo smo podelili planetu Zemlju: po ekvatoru.
Naravno da prilikom naših susreta razmenimo poklone. Setwah meni više se i ne sećam šta ono beše pokloni, a ja njemu latinoameričku lepoticu. Gologuzu lepoticu. Znam da je Setwah slab na njih. I jedva čeka da padne noć da bi mogao da krene sa konzumiranjem svog poklona...
Šta bih ja bez tih naših druženja?! To mi je svo zadovoljstvo na ovom svetu.

Budapest

Iskrzan od svakodnevne upotrebe
kameni ivičnjak jednog od mostova
Budimpešte
neumitno razdvaja od saobraćaja
koja teče u oba smera.

Poza nekoga ko je prvi put u tom gradu.

Opori mehanički zvuk
okidača na foto-aparatu:
kraj trenutka,
sasvim slučajno,
i nimalo paradoksalno,
zabeleženog
na filmskoj traci.

Reke vozila,
ni u jednom,
pa ni u tom,
odavno prošlom trenu,
nisu prestale da teku.

Kokice u šerpi

"Prvo zadovoljiti publiku, pa tek onda sebe! Obe strane su tu da sebe zadovolje ili je možda moguće zadovoljiti publiku tako što bi se zamenila mesta: onaj koji nastupa sišao bi dole, a publika bi se popela na stejdž?
Gore je super! Udobno, neuporedivo drugačije nego biti u masi! Ali ako preteraš, kada si gore, sa "ja fazonom", u publici to izaziva efekat sličan kokicama u šerpi: ja, ja, ja, ja, ja..."
Nadam se da ste shvatili da su ovo Setwahova, a ne moja razmišljanja. Gde bih se ja setio kokica i šerpe?!

WERSALKA 3.2. (prevod:Olga Lalić-Krowicka)

Znam da Poljaci ne zalaze na ovaj blog, ali eto svidja mi se da moje pesme prevedene na poljski budu ovde.
Zato ih i postavljam ovih dana.
Hvala Olgi Lalic-Krowicki na prevodu...

WERSALKA 3.2.

Siedząc na podłodze atelier
z przerzuconymi nogami
i obojętnie wpatrzony na obraz na sztaludze
którą wczoraj w nocy długo i żmudnie malował,
pomyślał:
Te ciepłe, wilgotne wnętrzności
nigdy mi nie podarują syna.

Chwilę później o niczym nie rozmyślał.
Leżał na podłodze z wyprostowanymi nogami i rękami
i wpatrywał się w jeden punkt na suficie.
Kto mieszka nad nim?
Prawie że usnął.
Kto mieszka nad jego atelier?
Tak są cisi, bezszumni, jakby nie istnieli.

Jego żona miała na imię Linda
i była Żydówką,
on nazywał się Pol
i jego ojciec był Serbem.
W myślach nazywałem go John- Pol Johns
i wyobrażałem jak, czasem,
kiedy słońce zachodzi
znad zatoki San Francisco
melancholijnie uderza dłońmi
po zaciąganym skórami tam-tam bębnów
i niewyraźnie mamrocze:
Ową cywilizację trzeba zniszczyć,
Ową cywilizację trzeba zniszczyć,
Ową cywilizację trzeba zniszczyć…

Preuzeto sa: POEZIJA.COM.PL

O prevodiocu:

Olga Lalić-Krowicka, rođena je 1980. u Šibeniku (Hrvatska). Poljsko-srpskog porijekla. Apsolventkinja slavistike na Univerzitetu Jagjelonjskom u Krakovu (Poljska). Stipendistkinja Poljskog Ministarstva Kulture za 2007. godinu. Objavljivala je u poljskim časopisima, između ostalih: "Akant", "Cogito", "Dziś", "Fraza", „Gazeta Kulturalna”, "Kwartalnik Artystyczyny", „Lamelli", „Latarnia Morska“, „Obrzeża“, „Polskie Kulturalne Podziemie“, "Pro Arte online", "Protokół Kulturalny", „Tygiel Kultury”, „Ulotna przestrzeń” „Zeszyty Poetyckie“; u srpskim časopisima „Akt”, „Balkanski Književni Glasnik”, „Cvet šljive“, "Etna”, "Gradina", „Ruj”, „Savremenik“, "Stremljenja", „Treći Trg”; u hrvatskom časopisu za književnost "Knjigomat"; u bosanskom časopisu „Riječ“ ; u bugarskom almanahu „Irin Pirin“ i u makedonskom časopsiu „Sovremenost“. Objavljivala je u petnaestak antologija i almanahah objavljenih u Beoradu i Krosnu (Poljska); u alamanahu "Stopama Crnjanskog" Frankfurt, 2005.; u zborniku „POBRATIMSTVO lica u nemiru” (PJESNICI Tinu Ujeviću 2), Split – Sarajevo, 2005

Piše pjesme, kratke priče, haiku i drame. Prevođena na engleski, bugarski, litvanski i makedonski jezik. Laureatkinja nekoliko književnih nagrada u Poljskoj i na Balkanu. Surađuje sa poljskim časopisima: „Szafa”, „Horyzonty etc., i sa srpskim časopisima: „Etna” i „Akt”.

Bavi se prevođenjem poezije. Prevela je na srpski jezik poetski triptih „Tri dana kasnije”, (Beofeniks, Beograd 2007.), poljskog pjesnika Vladimira Gasiewskog-koautor Vesna Denčić. Prevodila je takođe na poljski jezik i kratke priče za zbirku kratkih priča i aforizama srpske pisateljke Vesne Denčić „Horizonti”/”Horizonti”, (Beofeniks, Beograd 2006.). Prevela je zbirku pjesama na poljski jezik „Człowiek na moście” srpskog pjesnika Dejana Bogojevića. Osnivač i urednica web-stranice www.poezija.com.pl za prevode na slavenske jezike.

Objavila je zbirku pjesama "Dzisiaj przyjdzie w brązowym" 2006. (reizdanje 2007.) na poljskom jeziku; zbirku drama „Debiut pana Chwastowskiego” (2007.) i zbirku pjesama na srpskom jeziku „Iza oblaka”, Valjevo, 2008.

Živi i stvara u Dukli (Poljska).