U zemlji Srbiji Neko i čita...

Ispod jednog od svojih zapisa na Netu Pajaco je našao sledeći komentar:
"Pročitao sam knjigu koju sam našao na ormanu jedne drugarice u Arilju sa leve strane kada se izađe iz glavne ulice dok si leđima okrenut prema crkvi."
Autor komentara je, naravno, Neko. On je taj koji u zermlji Srbiji čita knjige, a ne radi nešto drugo ili treće.
Ali njegov opis je tako poetičan: on pominje i crkvu, i drugaricu, i orman. I knjigu!
Tako se Neko u velikom stilu vratio i ponovo uspostavio neki vid komunikacije sa Pajacom.

O.t.k.a.z.a.n.o.

Ako čitate "Politiku" onda ste u subotnjem Kulturnom dodatku mogli da vidite malu, jedva primetnu najavu moje književne večeri.
Sticajem raznoraznih okolnosti promocija je otkazana, pa da ne kažete da Vas nisam obavestio.

Vaš i svoj
Kralj
Pajaca

Pesnikinja + Pripovedač + PAJACO

(1)

Nedavno, na Sajmu knjiga Pajaco upoznao Pesnikinju.
Pružila mu je ruku i rekla:
- Znam, ti si Pajaco.
- Da, jesam - odgovorio je on.
I to je bio kraj njihovog razgovora, susreta... Mimoilaženja u vremenu i prostoru.
Mada nije bio i kraj dana. Dan je još uvek trajao, razvijao se u svim mogućim smerovima. Divergirao je.
- Hm, - pomisli Pajaco - mogao sam komotno posle tog susreta da zaplačem, i da plačem, lijem suze do kraja dana... Do ponoći... Posle ne: ne treba novi dan započinjati suzama...

(2)

I kao što se Pesnikinja seća Pajaca tako se i Pripovedač seća Pesnikinje.

Baš je se dobro seća. Nekada su njih dvoje delili isti krevet: toliko su bili intimni i bliski. Ali, to je bilo nekada.
Sada ništa ne dele. Čak ni zajedničke uspomene. Svako je otišao na svoju stranu. Jedino je PAJACO između. Ma, nije ovde važan PAJACO, on je najmanje važan. Dakle, on je nevažan.
Kada se deli isti krevet onda je, verovatno, i trpeza zajednička. Ono što se nađe na stolu je zajedničko.
Pesnikinja je poznati, deklarisani, vegetarijanac. Meso ne postoji u njenom životu. Možda su joj zato ruke i hladne jer meso daje energiju: ono sagoreva.
Zanimljivo: i PAJACO je vegetarijanac ali mu ruke nisu hladne. A ni noge mu nisu hladne. Kod njega ništa nije hladno. Šta li to njega greje?!
Opet smo se udaljili od pesnikinje: previše... Možda zbog njene hladnoće? Svi mi bežimo od hladnih predmeta i osoba.
Tako da joj PAJACO poručuje:
- Ti samo budi dovoljno daleko...

Ši-ši-ši helou

Da li Pajaco ima profil na Fejsbuku? Naravno da ima! Kakav bi on to bio zavisnik od Interneta, a da ne nema profil na Fejsu! I tamo ima petso i jednog prijatelja. Dovoljno. Većina su lažni, suvišni, ali tako funkcioniše Fejsbuk!

Ne može se drugačije već samo tako - lažno i suvišno...
Tako da kombinacija Pajaco i Fejsbuk nije baš najsrećnija kombinacija, ali drži vodu.
Slično kao u onoj pesmi:
"Ši-ši-ši helou..."

Plavo je moja omiljena boja...

Dvadesetšestogodišnja beogradska glumica Marijana Q svojom pojavom dokazuju da se može biti uzbudljiv i privlačan i ako nosiš plavu haljinu.
- Ja se ne plašim godina, a ni bora - hrabro kaže Marijana. - Plašim se nekih drugih stvari, ali ne bih o tome u ovom intervjuu...
Po njoj je strah od starenja holivudski fazon, a ona je, slično Pajacu, tako daleko i od Holivuda i od Njujorka... Bruklina...
I tu je kraj: Marijana Q više ništa i ni o čemu nema šta da kaže već ćuti, pozire fotoreporteru u svojoj plavoj haljini i napućenih usana.
Za razliku od pedesetogodišnjeg Pajaca ona je verovatno sa dvadeset i šest godina optimista a ne pesimista.
Ona veruje u budućnost. Ali da li budućnost veruje u nju, u dvadesetšestogodišnju beogradsku glumicu?!

Zagrljaj

Ono što ljudsko telo voli, što mu prija, jeste i zagrljaj, a ne samo hrana, crvene i crveno-crne haljine... Skupoceni parfemi i kreme...

Pa, kada je još tu i foto-aparat da to zabeleži, sačuva za budućnost... Za Večnost što bi neko (pogrešno) rekao.
Na fotografiji koja je dospela do Pajacovih očiju su popularna beogradska kantautorka Leontina Y i njen suprug.
Na njihovim licima su osmesi koji odražavaju njihovo unutrašnje stanje, a ono može da se opiše sledećim rečima:
"Mi smo mladi, lepi i srećni. I volimo se..."
Njihova nasmejana lica odmah podižu i Pajacovo raspoloženje. Toliko da ne uspeva da se uzdrži već glasno izgovara:

- Hej, zaktorljaj se moja sudbino... Zakotrljaj se kao kamen koji se kotrlja niz strmi breg... Spusti me u dolinu punu sočne, zelene trave, potočića koji žubori...
Punu dece koja se igraju, letpira koji lete, žaba koje krekeću...
Samo se zakotrljaj moja sudbino...

Crvena haljina

Nije samo bivša Pajacova školska drugarica u crvenoj haljini. U crvenoj haljini je i beogradska TV-voditeljka Dragana X.
I ona voli da nosi, a i lepo joj stoje, crvene haljine. I njeno telo kao da se raduje jednoj takvoj haljini.
Pa, i Pajacove oči iskazuju radost kada se susretnu sa fotografijom Dragane X.

Šta jeste, a šta nije konstantno?!

Prethodne noći je tresnuo zemljotres, i zemlju Srbiju prodrmao uzduž i popreko. Tako da je i Pajaca probudio iz sna. Sedi on na krevetu i razmišlja... U stvari, ne razmišlja već samo sedi.
Ko bi i o čemu razmišljao kada tresne zemljotres, tako da ni Pajaco nije izuzetak.
A onda je trebalo ponovo otići na spavanje jer zemljotres je nešto prolazno, a ne stalno, konstantno...
Konstantne su neke druge stvari, a ne zemljotresi.