Sav taj džez

Ovo je ono što u svom pisanju i analiziranju Grijeovog romana nazivam digresijom. Iskorakom.
Vreme je da se "Repriza" ostavi po strani, i izgradi nov kvalitet, nova vrednost.
Verovatno da je u vreme kada se dešava "Repriza", džez bio popularna muzika. Možda je, čak, bio na svom vrhuncu? Uglađen, perfektan džez kakav je izvodio Glen Miler, na primer.
I Berlin je mogao da se prepusti takvoj muzici. Na vlasti više nisu bili Hitlerovi nacional-socijalisti koji su takvu muziku smatrali izopačenom.
Dakle, džez: to je trebalo da bude, i bio je, soundtrack tog vremena.
Film koji gledam na TV-u mogao bi u sve to da se uklopi. Bar što se tiče džeza, načina oblačenja... U katoličkim zemljama (film se dešava u Latinskoj Americi, Argentina) tri dana pred Veliki post se održavaju karnevali. Nemačka je, ipak, protestanska država i običaji su drugačiji. Nema karnevala!

Savet

Prezentujući delove romančića na Netu dobijam određene savete od čitalaca. Jedan od njih koji koristi nick-name Dečko savetuje mi da uspostavim saradnju sa nekim lokalnim filozofom ili književnikom-specijalistom i putem face-to-face debate pokušam da razrešim nedoumice koje imam, i koje se javljaju tokom pisanja romančića. Njemu se čini da za moje povezivanje Kjerkegora i Rob-Grijea nema previše argumenata. Da je to isuviše proizvoljno sa moje strane. Tako on misli.
Ja mislim upravo suprotno! Nisam nešto raspoložen ni za "face to face" druženja po beogradskim kafićima i sličnim mestima.
Ništa pogubnije od kafanske atmosfere za istinski stvaralački čin.

Da sam ja neko...

Neko će se ipak zapitati: o čemu je romančić?! Neko dobronameran će se zapitati. Stalno se menja, pomera, ugao gledanja. Ima li pisac plan o čemu i šta piše? Njegovo delo deluje konfuzno, nepovezano: čemu služi? Da li pisac želi nešto da nam ispriča, saopšti, ili ne želi ništa da nam ispriča? Nikakav sadržaj! Ima i takvih pisaca. Njihov broj nije upošte zanemarljiv.
Podsetimo se: pisac je krenuo od srpskog prevoda "Reprize", počeo da ga prepričava, analizira... Tu i tamo napravi digresiju: umeće priču o Internetu, Alenu, i onom drugom pesniku iz piščevog rodnog grada (mada ne navodi ime svog rodnog grada. Možda ga treba potražiti u piščevoj bio-bibliografskoj belešci na kraju knjige? Možda.)
Da rezimiramo: ako me zanima "Repriza", uzeću Rob-Grijeov roman (original je uvek bolji od kopije), ako me zanima Rob-Grije, potražiću njegove intervjue i relevantne tekstove o njemu i francuskom "novom romanu". I šta meni, kao čitaocu, donosi taj srpski pisac: šta?! Tako malo, skoro ništa... Ali, ko pametan i očekuje nešto više od srpskih pisaca?!

Nedogađanje

Ako bih ponovo, još jednom, napomenuo da čitanje "Reprize" (p)ostaje zamorno, rekli biste da se ponavljam, da sam to već rekao, napisao. Složio bih se sa vama: jeste, rekao sam, napisao sam... I sâm sam svestan da se repriziram, ponavljam. Upuštam se u takvu avanturu: citiranja samoga sebe, što i nije neka naročita avantura. Pre odražava neku vrstu nedogađanja. Težnju da se ništa ne dešava.