(Spremi se za) Let u Blogosferu

Na stranicama somborskog AVANGRADA objavljen je prikaz KP-ovog kratkog fragmentarnog romana ISEČCI (Alma, Bg - 2010) koji je svoju pretpremijeru imao na ovom blogu. I neke svoje junake je "pokupio" sa ovoga bloga - Amarilis, Kajzer Soze... Retka Zverka...
Autor teksta u AVANGRADU je urednik časopisa Branko Ćurčić.
Šta još?! Ništa više... Ili skoro ništa...
Kao i uvek Vaši inventivni komentari su potrebni, neophodni.. etc...
A AVANGRAD u PDF-formatu možete daunloudovati sa sledećeg --- LINKA.

(izvor --- AVANGRAD, Sombor)

I K.P. bi, sine... Majko... (k)ćerko... babo...

(trash-irana poezija)

I K.P. bi PISAO o teniseru Noletu
(onom što prebacuje lopticu
sa jedne na drugu stranu mreže,
i tako po čitav dan)
samo ne zna šta bi
tako da je bolje
da tu temu
i ne rabi.

Porno filmovi

BLOGER TRIDE mi je poželeo da još malo ostanem pri tom, svom, duhu i nastavim da gledam tinejdž filmove.

Za razliku od mene, on je "zaglavljen u pornićima".
Pornići i Nova godina nešto i ne idu zajedno!
Običnim danima može, ali kao da se porno filmovi ne uklapaju u ikonografiju Nove godine.
Sneg, hladno, a na TV-u gola, oznojena tela...
Kao da im niko nije rekao da je januar i da se bolje obuku. I da ih, možda, Deda Mraz odnekud posmatra, i neće im dati poklone za ovu godinu jer nisu - dobri.
Tako da će, verovatno, i Tride ostati bez novogodišnjeg poklona od Deda Mraza.

(odlomak iz romana ISEČCI,
izdavač- ALMA, Beograd - 2010)

Sanda Žanin

1.

Zastavin “tristać” zagrebačkih registracija, zauzeo je mesto na parkiralištu. Bio je parkiran pored drugih automobila iz svog vremena. Osim tablicama, ničim drugim od njih nije odudarao. Možda je bilo zanimljivo to što su i automobil i Sanda Žanin poticali iz istog grada: grad u kome je auto proizveden, bio je i grad njenog rođenja? Možda jeste, a možda i nije? Gradovi su odavno prestali da igraju bilo kakvu ulogu u životu Sande Žanin. To su bile samo pozornice na kojima je izlagala svoje telo.
Automobil se zaustavio, Sanda Žanin je iz njega izašla, i uputila prema obližnjoj zgradi. Šta je nju tog leta dovelo do sive petospratnice na Novom Beogradu? Verovatno loši trenuci u životu? Loši trenuci su došli u njen život da u njemu i ostanu.
Pored nje je skakutao četvorogodišnji dečačić. Čvrsto je držao majku za ruku.
Njih dvoje su se uputili prema jednom od ulaza pomenute petopspratnice.
Bila je to samo kupovina vremena, ništa drugo. Sanda Žanin je bez ikakvih iluzija ulazila u tu zgradu. Dva-tri dana koje će provesti kod rođake i njene porodice ništa bitnije neće promeniti u njenom životu. Apsolutno ništa. Karijera striptiz igračice je bila pri kraju, brak sa bubnjarom takođe, o ovom detetu treba voditi računa, biti brižna majka... Kako je to nespojivo sa profesijom striptiz-igračice!
Njih dvoje izlaze iz lifta, i stoje pred vratima stana na drugom spratu. Sanda Žanin lagano pritiska električno zvonce kao da ga miluje. Za nekoliko trenutaka ona će zakoračiti u živote ljudi koji o njoj ništa ne znaju i o kojima ona malo toga zna.
Za dva-tri dana će se istrošiti pozitivna energija zbog ponovnog susreta između nje i porodice njene sestre. To će se dogoditi za dva-tri dana. Još smo u trenutku kada ta energija nije ni počela da se troši. Kada ta energija čeka da se potroši. Energija koju će stvoriti njihove emocije, njihov smeh... nežna osećanja... Uspomene…

2.
Sanda Žanin je bilo njeno umetničko ime. Pravo ime joj je bilo Gospava. Ali sa tim arhaičnim imenom samo bi preplašila klijentelu. Ko bi želeo da vidi, tamo neku, Gospavu golu?!
Međutim devojku francuskog prezimena, to je već nešto drugo! Poželjno!

3.

Trideset godina je prošlo od tada. Na ulicama njenog i svog rodnog grada sreo sam očuha Sande Žanin. U razgovoru smo se i nje dotakli. Naravno da je bila mrtva.
Njeno telo je danima ležalo u zaključanom stanu... Od svih je bila napuštena...
Sin je otišao u Ameriku kod oca. I on je iščezao iz Sandinog života. Država se raspala, veze su se prekinule...
Njena sudbina je govorila da je čovek skoro ništa. Ili tako malo, beznačajno.

Četvrti dan

JUTRO u hotelu "Saveznici", soba broj tri. Hotel je u neposrednoj blizini aerodroma Tempelhof.
Anri Roben sedi na ivici kreveta, i pomalo je nesvestan cele situacije.
Sledeće što će on ugledati biće Marija sa poslužavnikom i jedan od braće Maler koji mu se obraća:
- Vaš doručak, gospodine Val!
Anri Roben je i dalje smušen: nije mu jasno kada se vratio u hotel?!
Od trenutka kada je razgovarao sa Žiži, pa do trenutka kada ga je probudilo brundanje američkog četvoromotoca, ničega se ne seća.
Upitao je Žiži:
- Da li govoriš nemački?
Ona je odgovrila:
- Da! I nemački, i engleski...
Tu njegovo sećanje prestaje. I sada doručak na stolu koji je servirala Marija.
Anri Roben pita konobaricu otkuda nadimak Val kojim ga oslovljavaju ona i gospodin Maler.
- Jedan prijateljski deminutiv Vašeg imena, gospodine Valter!
Potpuna paranoja?! Zašto njih dvoje misle da je on Valter kada je on Anri Roben?! Naravno da AR od toga neće praviti scenu već će mirno ćutati, primirite se...

(Fragment iz romana "Repriza reprize"
izdavač - LIBER, Beograd - 2009)

Džejms Din: smrt, rođenje... etc...

1.

Neko:
- Jednoga dana snimiće se film koji će se zvati "Dinova smrt", i govoriće o poslednjem danu u životu Džejmsa Dina.
Pajaco:
- Slažem se, Neko, da će neki američki, holivudski režiser pre ili kasnije snimiti film sa pomenutim naslovom.
Međutim takvi filmovi nisu od onih koji osvajaju Oskare već prođu nekako neprimećeno. Jedva da vrate novčana sredstva koja su u njih uložena.
Možda će jedinu pravu publiku imati na prostorima bivše Jugoslavije.

2.

Film koji bi govorio o Dinovom rođenju nikada i nigde neće biti snimljen. Kada se uporedi sa Dinovom smrću njegovo rođenje nema nikakve šanse.
Dok je Dinovo rođenje bilo obično, svakidašnje, njegova smrt je bila spektakularna i pamtljiva.
Na mestu gde je poginuo postavljeno je spomen obeležje. Džejms Din i njegovo mesto pogibije ostaće zauvek povezani... bliski...
Iz slupanog automibila izvučeno je njegovo slomljeno telo. To što je imao samo dvadeset i četiri godine nikome ništa nije značilo.
Ne može se živeti tako kako je živeo Džejms Din. Tako može da se umre, ali da se živi - nikako!
Kada bi sa jedne strane bio život, a sa druge smrt, i da Džejms Din može da bira, pitanje je šta bi izabrao. Verovatno smrt.
- Biram smrt. Neka bude... Počnimo sa njom.
Neko:
- Gospodine Din, smrt je moguće izabrati u bilo kom trentutku. Ona nam je neprestano dostupna. Zato, razmislite...

3.

Ipak do marta 2011. godine se dokotrljalo nešto što je u vezi sa Džejmsom Dinom. Njegova partnerka iz filma "Div" Elizabet Tejlor je preminula krajem navedenog meseca jedanaeste godine dvadeset i prvog veka na pragu osamdesete godine. Tek godinu dana je bila mlađa od Dina, ali je imala dug život.
Neko bi rekao:
- I ispunjen. Osam brakova iza sebe, i ko zna koliko vanbračnih partnera, ljubavnih romansi...
Njenim krvotokom kao da je neprestano kolala samo jedna reč: seks. Kao što je Dinovo srce pumpalo reč - brzina.
Ali seks i brzina ne idu zajedno. Nisu kompatibilni.

Reci mi nešto o žicama i kučinama (a da nije bezobrazno)

Posle nabavke bežičnog telefona, šta je Tamarin sledeći potez?!
"Moj sledeći korak", piše ona "jeste kupovina montažno-demontažne žice za sušenje veša pored radijatora!
Zato što pre moram da odem do Futoške pijace gde takve stvari prodaju."
Pominjanje Futoške pijace vuče na Novi Sad. Posle beogradskih (Kalenić, Đeram) dolazimo i do novosadskih pijaca.
Na Internetu, Pajaco nalazi sledeće:
"Oformljena početkom XX veka, Futoška pijaca je jedna od najposećenijih i najbolje snabdevenih novosadskih pijaca, kako poljoprivrednim proizvodima tako i raznovrsnom mešovitim robom."
U tu, mešoviti robu spada i Tamarina montažno-demontažna žica za sušenje veša.
I ja posedujem sličnu montažno-demontažnu skalameriju za sušenje rublja. Naravno da je nisam kupio na Futoškoj pijaci već, verovatno, na novobeogradskom Buvljaku. Nisam je ja ni kupio već moji ukućani. Oni koji peru i suše veš, i rade slične stvari. A slične stvari su: peglanje veša, odlaganje opeglanog rublja u plakar...
Ja sam bloger, i tako nešto ne radim.
Zamislite da Pajaco ide po beogradskim buvljacima i kupuje montažno-demontažne žice?! Odmah biste prestali da čitate njegove blog-zapise, tako ga surovo kaznili.

(odlomak iz romana ISEČCI
izdvač - ALMA, Beograd - 2010)

Cijanovodonična kiselina

Sve se dogodilo u noćnom lokalu nedaleko od "Sfinge". Tu je Valter često odlazio da bi popio koktel od sveže krvi.

Doktor Huan je Žiži pustio krv. Ona je u toaletu u čašu dodala veliku dozu cijanovodonične kiseline.

U jednom dugom gutljaju Valter je ispio napitak, i umro za nekoliko sekundi.

Dijagnoza doktora Huana je bila - srčani udar.

(fragment iz romana REPRIZA REPRIZE
izdavač - LIBER, Beograd - 2009)