Sanda Žanin

1.

Zastavin “tristać” zagrebačkih registracija, zauzeo je mesto na parkiralištu. Bio je parkiran pored drugih automobila iz svog vremena. Osim tablicama, ničim drugim od njih nije odudarao. Možda je bilo zanimljivo to što su i automobil i Sanda Žanin poticali iz istog grada: grad u kome je auto proizveden, bio je i grad njenog rođenja? Možda jeste, a možda i nije? Gradovi su odavno prestali da igraju bilo kakvu ulogu u životu Sande Žanin. To su bile samo pozornice na kojima je izlagala svoje telo.
Automobil se zaustavio, Sanda Žanin je iz njega izašla, i uputila prema obližnjoj zgradi. Šta je nju tog leta dovelo do sive petospratnice na Novom Beogradu? Verovatno loši trenuci u životu? Loši trenuci su došli u njen život da u njemu i ostanu.
Pored nje je skakutao četvorogodišnji dečačić. Čvrsto je držao majku za ruku.
Njih dvoje su se uputili prema jednom od ulaza pomenute petopspratnice.
Bila je to samo kupovina vremena, ništa drugo. Sanda Žanin je bez ikakvih iluzija ulazila u tu zgradu. Dva-tri dana koje će provesti kod rođake i njene porodice ništa bitnije neće promeniti u njenom životu. Apsolutno ništa. Karijera striptiz igračice je bila pri kraju, brak sa bubnjarom takođe, o ovom detetu treba voditi računa, biti brižna majka... Kako je to nespojivo sa profesijom striptiz-igračice!
Njih dvoje izlaze iz lifta, i stoje pred vratima stana na drugom spratu. Sanda Žanin lagano pritiska električno zvonce kao da ga miluje. Za nekoliko trenutaka ona će zakoračiti u živote ljudi koji o njoj ništa ne znaju i o kojima ona malo toga zna.
Za dva-tri dana će se istrošiti pozitivna energija zbog ponovnog susreta između nje i porodice njene sestre. To će se dogoditi za dva-tri dana. Još smo u trenutku kada ta energija nije ni počela da se troši. Kada ta energija čeka da se potroši. Energija koju će stvoriti njihove emocije, njihov smeh... nežna osećanja... Uspomene…

2.
Sanda Žanin je bilo njeno umetničko ime. Pravo ime joj je bilo Gospava. Ali sa tim arhaičnim imenom samo bi preplašila klijentelu. Ko bi želeo da vidi, tamo neku, Gospavu golu?!
Međutim devojku francuskog prezimena, to je već nešto drugo! Poželjno!

3.

Trideset godina je prošlo od tada. Na ulicama njenog i svog rodnog grada sreo sam očuha Sande Žanin. U razgovoru smo se i nje dotakli. Naravno da je bila mrtva.
Njeno telo je danima ležalo u zaključanom stanu... Od svih je bila napuštena...
Sin je otišao u Ameriku kod oca. I on je iščezao iz Sandinog života. Država se raspala, veze su se prekinule...
Njena sudbina je govorila da je čovek skoro ništa. Ili tako malo, beznačajno.