Letnje računanje vremena

Znak da je mart pri kraju i da dolazi april jeste prelazak na letnje računanje vremena.
Probudiš se u nedeljno jutro, i nije 7 h koliko sat pokazuje već – osam. Prešlo se na letnje računanje vremena. Neprimetno.
Kažu da se toga setio neki Francuz pre trideset-trideset i pet godina. I još tvrde da taj potez ima veze sa raciom – umom. Kralj Pajaca opet misli da takav potez nema nikakve veze sa umom već sa bezumljem, i da je to delo jednog lakrdijaša.
Ipak, Evropa, pa i Srbija, sledi taj put. Uredno svakog poslednjeg vikenda u martu prelazi na letnje računanje vremena. Pomera kazaljke časovnika jedan sat unapred...

Granice unutar granica

Kralj Pajaca na beogradskim ulicama retko viđa vozila sa registracionom oznakom svog rodnog grada. On ne zna zašto je to tako?!
Ta dva grada su udaljena tek sto pedeset kilometara. Ipak, pravi je podvig na beogradskim ulicama ugledati automobil iz Pajačevog rodnog grada.
"Ova država je postala tako mrtva. Niko i ništa se u njoj ne kreće. Sve je statično. I na sve strane granice, i granice unutar granica...
Između je prazan prostor. Ničija zemlja."

Krv, znoj i suze

Na književnoj večeri Kralj Pajaca je upoznao S. M. U kratkom razgovoru on je rekao da je bloger, i da ima svoj blog na SEECULTU.
Pajaco će posetiti njegov blog, pogledati o čemu S. M. piše...
Zapisi idu pod zajedničkim nazivom - EGO TRIP. To i nisu tipični blog zapisi već skenirani novinski članci.
Pajaco je otvorio „Ego trip 3 ili kako sam iznenada primetio da više nisam slikar".
„Ego trip 3“ je intervju iz 2007. godine. Na pitanje novinara: „Zašto ste napustili slikarstvo“, g-din M. je odgovorio:
"Ono je mene napustilo!"
To je slično kao kada bi Kralj Pajaca na pitanje nekog virtuelnog novinara: „Zašto ste napustili književnost“, odgovorio:
"Ona je mene napustila, i otišla nekim svojim putem...
Sve ostalo su krv, znoj i suze..."
Tako da bi Pajačev odgovor bio razuđeniji i sa više detalja.
To se nije tako skoro dogodilo: pre dvadeset godina. Tada je S. M. napustio slikarstvo.
Ex-yu roker No. 2 je napustio muziku i krenuo putem slikarstva, dok je S. M. napustio to isto slikarstvo, i krenuo blogerskim putem.
Krv, znoj i suze...

S.M. je OVDE

Ex-yu roker No. 2

Kralju Pajaca je baš krenulo sa ex-Yu rokerima. Prethodne večeri je još jednog upoznao. Fin gospodin. A i odavno je svirao rokenrol. Red je da se nešto drugo u životu radi. Ali, ostao je u svetu umetnosti. Slikarstvo je sasvim dobra zamena za muziku.

Nacion

Pesnik diletant je dokazao da je pragmatična osoba. Ne treba sebi komplikovati život. I on je nekako došao do pojma - jednostavnost.
Na svom blogu je postavio jedan pesmuljak. Izmuzao ga je iz svog limitiranog mozga. U njemu nikoga ne vređa. Pesmuljak je pre svega apel da svi budemo dobri i humani, i setimo se svog naciona jer nam je on sve.
Pesnik diletant verovatno pretenduje da njegov pesmuljak postane integralni deo srpske rodoljubive poezije.
On neće reći:
- I’m only a singer in a rock’n’roll band!
Ne zna on ni šta je to "singer", ni "rock’n’roll", a ni "band". Pesnici diletanti ne uči u školi engleski ili francuski već – ruski jezik.
Pesnik diletant je možda zao, ali je, sasvim sigurno, skroman i bogobojažljiv. Samo da Bog u njega ne upre prstom jer onda je usrao motku.

Pesnik diletant

Pesnik diletant tvrdi da je puno pajaca na ovom svetu, tako da nema nikakvih (ni posrednih, a ni neposrednih) dokaza da je on svoj pesmuljak posvetio upravo Kralju Pajaca.
Njemu je jedino, kao i svakom drugom diletantu, važno da nema dokaza: to je osnovni aksiom diletantizma.
- Imate li vi dokaza da sam ja Kralju Pajaca rekao "Bravo, glup si", ili samo pretpostavljate da jesam?! Ne, ja sam to rekao tek onako, u prolazu... Možda svom ocu, svojoj majci...
U redu: odbranio si se, pesniče diletante! Uspelo ti je.
Niko te neće razapeti na krst. Produži svojim putem...
Diletantskim putem.

Fenjer

Možda i jeste civilizacijski napredak, ali je sasvim sigurno moralni pad. Svojevrsna moralna zona sumraka.
Dvadeset i prvi vek troši i razgrađuje i mnogo veće vrednosti nego što je to moral. Kralju Pajaca je zanimljiv sledeći komentar:
"Sve autentično nosi u sebi klicu prkosa, a sve sujetno i besno to sa lakoćom primećuje."
Da nije takvih i sličnih komentara Pajaco bi komotno mogao da uzme fenjer i da slično Diogenu na beogradskim ulicama traži čoveka.

Bravo, glup si

Da li vam je neko i nekada uputio sledeću rečenicu:
- Bravo, glup si!
Jeste? Nije? Verovatnije je da nije. A, eto, Kralju Pajaca jeste. Ta se rečenica dokotrljala do njegovih ušiju:
- Bravo, dečko, glup si!
Samo jednom. Ne više puta. Ali, i jednom je dovoljno. I da li je on odreagovao na tu rečenicu? Naravno da nije. Produžio je dalje, nekim svojim putem.
Danas je prošao tom ulicom. Stajao na istom onom mestu na kom je stajao i tog davnog letnjeg dana kada mu je taj dečak (njegov vršnjak ili godinu-dve straiji od njega) rekao:
- Bravo, glup si.
Čudna je to bila konstrukcija, sa tipičnim beogradskim humorom.
Tako da u doba kada je Pajaco bio tinejdžer nije sve savršeno funkcionisalo. Osim bubuljičavog lica i masne kose, bilo je još loših trenutaka u tom davnom vremenu.

Ožiljci

Adriane, Kralj Pajaca ne gleda filmove u kojima igra Liv Ulman.
On gleda tinejdž filmove jer je u duši, srcu, i dalje tinejdžer. Kao i onog davnog majskog jutra kada se doselio u Beograd. Isto je tako ranjiv, nesiguran u sebe.
Veliki, ostareli tinejdžer. Samo više nije bubuljičav kao što je to tada bio. Bubuljice su iščezle. Ostali su samo ožiljci na licu koje pokriva već delimično prosedela brada.

Jutarnji klub
(The Breakfast Club)

link No. 2 :: POPBOKS

link no. 3 :: FOTOS

Liv Ulman

Oči koje Adrian pamti jesu oči norveške glumice Liv Ulman.
Nedavno je na TV-u gledao emisiju sa njom. Neki davni intervju.
U njenoj biografiji piše da je rođena u Japanu. Prvo što su njene oči ugledale bio je japanski krajolik.
Ipak, došla je u svoju pravu domovinu - Norvešku. I glumila je u nekoliko norveških filmova.

Kada suze najave kraj

Kakav kraj i kakve suze? Niti je kraj meseca marta, niti suze klize niz nečije obraze.
Zameniti ljubav za ne-ljubav, sreću za nesreću... Tu je prostor koji se otvara za suze. Tu one traže i nalaze svoju šansu.
Kralj Pajaca je nadavno gledao nečije oči na TV-u. Baš su bile onako, u krupnom planu. Preko celog ekrana. Neobične oči. Lepe oči.
Postoje osobe koje se zaljube u nečije oči:
- Volim tvoje oči, volim tebe... Volim tvoje telo...
- Može. Dozvoljavam ti...
A onda te oči iščeznu. Postanu male, jedva primetljive. I niko nikoga ne gleda u oči. Ne podnosi da vidi oči.

Bol u levom kolenu

Povodom tragične smrti dvoje mladih u online izdanjima beogradskih dnevnih novina moguće je pročitati razne komentare. Pa, i sledeći:
"Jutros sam se probudio sa bolom u levom kolenu.
Mislio sam da će se nešto ružno dogoditi. Nisam mogao ni da pretpostavim da će to biti nešto ovako strašno.
Počivaj u miru draga K."
Reakcija na njegov komentar je sledeća:
„Daj, čoveče, sredi to koleno...“
Na prvi komentar Kralju Pajaca je pažnju skrenuo Adrian:
„O ovom sam ti pričao kada sam pominjao komentare u crnoj hronici.“
I:
„Toliko od mene za ovo naizgled sunčano martovsko jutro i ludilo...“
Dovoljno je, Adriane. Ti i Pajaco ste se razumeli. Potpuno, savršeno...
Neko treći (četvri, peti...) misli da će „ovoga biti sve više.“
A onda se razvija diskusija o R.I.P. skraćenici. Da li je treba koristiti i šta znači?! Na latinskom se kaže „Requiescet in pace“, a na engleskom: „rest in peace“.
Sad: nismo ni Englezi, a ni Rimljani već – Srbi. Dakle:
„Neka počivaju u miru.“

Odabrani

Naravno da je i dalje mart.
Svaki mesec, pa tako i mart, ima određenu dužinu trajanja izraženu u danima.
Kralj Pajaca kao da se pretvorio u nekoga ko broji dane u mesecu: danas je sedamnaesti dan u martu, sutra će biti osamnaesti... Juče je bio šesnaesti.
Dan koji je obeležilo surovo ubistvo i samoubistvo dvoje mladih. Teško je to preboleti, shvatiti. Činilo se da imaju sve od života, a oni su iskoračili iz njega, i tako naneli bol svima nama koji smo ostali, nastavili da živimo...
Zašto su nam to uradili?! I mi smo, kao i oni, tako ranjivi, lako povredivi...

Racio

Neki od blogera (Kajzer, na primer) smatraju da su najnoviji Pajačevi zapisi prilično nejasni. Da ih je teško razumeti. Šta Kralj Pajaca želi da kaže?!
Što je želeo da kaže, on je to i rekao. Ne mora baš svako da razume.

Zar i ti sine, Brute!

Slično Brutu, i Kralj Pajaca je republikanac, a ne neko ko je sklon monarhiji. Zbog svoje ljubavi prema demokratiji Brut je izvršio ubistvo. Ubio je poočima Julija Cezara.
Kralj Pajaca ipak nije otišao tako daleko. Srećom, nikoga nije ubio. Naročito ne svog oca. On je ionako odavno mrtav. Mnogo pre nego što se Internet i pojavio.
I želeo je da Blogosfera bude republika, a ne kraljevina. Jedini je problem sa virtuelnim tvorevinama što je blogerima svejedno da li su one republike ili monarhije.
Pajaco će se truditi da ubuduće ne koristi reč „blogosfera“. Ignorisaće sve ono što na nju upućuje, što ka njoj vodi.
Samo tako će naći svoj mir.

Zatočeništvo

Opet je jutro, ali nedeljno. Nije jutro u kom treba otići na posao već je potpuno nedefinisano jutro.
Kralj Pajaca je odvojen od svog kraljevstva, Blogosfere. Pristupačni su mu samo olovka i papir. Dakle, on je offline.
U srednjem veku ili ranije, u doba kralja Artura i vitezova Okruglog stola, to bi bilo uporedivo sa zatočeništvom.
Ipak, Pajacu su dostupni olovka i papir. Oni nisu deo Blogosfere, ali mogu da je predstave: opišu.
Slično kao u onom stihu "sećanje na san", Pajaco svojim pisanjem može samo da dočara "sećanje na Blogosferu".
Potpuno je zanemario svoje kraljevstvo! Kao svaki nemaran vladar. A imao je prilike da ga ispuni sadržajem, nije da ih nije imao.
Što bi rekao Martin Luter King:
"I have a dream."
Nažalost, Kralj Pajaca nije imao san, viziju. Ostao je na površini. Zato je sada njegovo virtuelno kraljevstvo u dronjcima. A on menja sudbinu virtuelnog monarha za prozaičnu ulogu građanina Republike Srbije na početku XXI veka.
Mada je svestan da su obe uloge jednako smislene tj. besmislene.

Komplikovan mesec

Kralj Pajaca je konačno odlučio da pogleda kroz prozor: ima li još snega?
Začudo, ima ga. Beli se. A on bi tako želeo da se konačno dokopa proleća. Voleo bi da vidi zelenilo na sve strane!
Međutim, rano je za to. Nikada mu nije palo na pamet da je mart komplikovan mesec. Da je surova borba između zime i proleća.

Spušta se noć

Na kraju snežnog dana dolazi noć. Uobičajena. Ispred televizora.
Srbija... Srbija... dopire sa TV-a. I šta su daleka i bliska budućnost?!
I ponovo reč – Srbija! Bez nje se ne može.
Vreme je da se prebaci na neki muzički kanal. Dosta sa Srbijom! Ne zavisi mi život od nje. Gotivniji je ovaj frajer sa minđišom u nosu. Ma, i on je dosadan!
Ničega zanimljivog ove večeri...

Sneg u martu

Umesto da prolazi, zima kao da tek dolazi.
Na ulicama su snežni nanosi, i automobili se jedva kreću. Prosto mile.
Jutro je i Pajaco je u krevetu. Dugo, sporo buđenje. Za sat vremena bi trebalo da napusti stan i uputi se na posao. To je neminovno.
Verovatno na sličan način jutro počinje za Adriana i Neurodžez.
Sve troje čekaju zavejane beogradske ulice, i vetar koji će im duvati u lice. A oni će biti tihi, mirni... Staloženi...
„Hm“, pomisli Pajaco. „To su moji virtuelni prijatelji. Postoje, a opet kao da ne postoje.“
Svoje zapise i komentare kao da razmenjuje sa mašinama, a ne sa ljudima.
Tri dvonožne mašine koje se kreću beogradskim snežnim ulicama. Slično automobilima koji pored njih prolaze.
Brrr... Baš je hladno! Ali ne po telu već u glavi, mozgu, Kralja Pajaca.
Tamo vlada opaka hladnoća.

Nebo nad gradom

Da li je Kralj Pajaca završio sa analizom fotografija ili bi još nešto imao da kaže na tu temu? Nema! Dakle, završio je? Tako je. Fotografije će ostati u nekom folderu koji će on sve ređe otvarati.
Slično Kralju Pajaca, ni Adrian ne voli kišobrane, ali zato voli oblake i kišu.
Ako je tako, nad Beogradom je tmurno. Kiša ne pada, ali zato duva vetar.

Kišobrani i cveće

Kralj Pajaca je poznat po tome što voli da analizira fotografije. To mu je hobi.
Na fotografijama koje je dobio najuočljiviji su kišobrani i cveće.
Cveće je na sve strane razbacano! Žalosno ga je i pogledati. Svelo, pokislo... Plastične vaze je oborio vetar...
Što se kišobrana tiče, dva su bila: crni i plavi.
Kišobrani rašireni nad grobom Zorana Miščevića štite trojicu ex-yu rokera koji su mu došli u posetu. Zoranu MIščeviću ne treba nikakva zaštita.
Nad svima njima je tmurno beogradsko nebo.

Satisfaction

Konačno su do Kralja Pajaca stigle fotografije! Nekim zaobilaznim putem: preko Šapca... (Dobro je da nisu preko Male Krsne i Lapova!)
Ukupno, četiri fotografije. Tri su snimljene na Novom groblju. Na beloj mermernoj ploči je ispisano ime Zorana Miščevića, pevača popularnih „Silueta“. Ispod imena je notni zapis čuvene pesme „Rolingstounsa“ – Satisfaction.

Septembar 1970.

Sledeći datum koji izranja iz priče ex-yu Rokera jeste septembar 1970. godine.
Postoje dve frakcije benda: jedna vežba u Domu Omladine, a druga u Studentskom Gradu. Obe imaju isti cilj: da od oktobra budu angažovane u Domu Omladine i da sviraju čuvene igranke. Od toga može da se živi.
Zanimljivo je da upravo ona grupa koja nije angažovana postaje poznata i popularna širom ex-Yu dok druga tone u zaborav.

Bubnjar

U tom davnom vremenu nije samo zubotehničarka Bojana dobila šamar. I ex-yu Rokerov bubnjar ga je dobio. To se nije odigralo na palubi broda već na obali Jadranskog mora.
Po kazivanju ex-yu Rokera, to nije bio šamar već - šamarčina. Onaj od kog se padne sa stolice i leti nekoliko metara. A obraz danima bridi...
Kralj Pajaca postavlja scenu za davno odigrani događaj. Razvlači kulise... Čak i preuzima ulogu konobara. On je taj koji donosi pića Bubnjaru i ex-yu Rokeru. Onda seda za susedni sto i pali cigaretu. Nišku „drinu“ bez filtera. Do njega dopiru delovi koji vode dvojica beogradskih muzičara.
Bubnjar započinje razgovor:
- Rokeru, basista i solo gitarista su mi rekli da ti saopštim da oni napuštaju grupu...
- Ma, neka idu! Ostajemo ti, saksofonista i ja... - dramska pauza. - Zar nije tako?!
- Ne baš... - nesigurno odgovara Bubnjar. - I mene su pozvali da im se pridružim...
Tu je ex-yu Rokeru pukao film. Četrdeset dana dele istu hotelsku sobu, druže se po čitav dan, a on mu radi iza leđa...
Šamar!
Konobar (u ovom slučaju Kralj Pajaca) ostaje na distanci. Ne bi da bude svedok tog nemilog događaja.

(odlomak iz romana ISEČCI)

Dama

"Da li je na putešestviju po kišnom Beogradu bilo i osoba ženskog pola", znatiželjan je Adrian.
Jeste! Konobarica u kafani. Ona koja je ex-Yu rokeru donela koka-kolu, a Kralju Pajaca čaj od nane sa medom i kriškom limuna.
Došetala je do stola, primila porudžbinu, onda odšetala...
- Hoćete li čaj sa medom? - upitala je Kralja Pajaca mlada i lepuškasta konobarica.
I on je odgovorio:
- Da....

Golicanje mašte

Adriana i Neurodžez zanima o kom se ex-yu muzičaru radi.
„Kralj Pajaca nam golica maštu...“, konstatuje Adrian.
„Bolj maštu nego tabane“, odgovara mu Pajaco. „Manje je neprijatno.“
Nisu oni navikli da je Kralj Pajaca tajnovit već: što na um, on to i na drum! Zašto je promenio književno-blogerski postupak?! Šta se iza brda valja?
Iza rogobatnog naziva „ex-yu roker“ krije se simpatični čikica.
Vozi se gradskim prevozom, sedi u beogradskim kafanama... Veoma je žustar i kočoperan kada priča o prošlim danima... Kralj Pajaca je samo sagovornik. Neko ko postavlja pitanja i čeka odgovor.
Nad Beogradom pada kiša, i Pajaco nije poneo kišobran. Za razliku od ex-Yu rokera. On ne pravi takve greške.
I veran je piću svoje mladosti: koka-koli. Imperijalističkoj koka-koli.

Ex-Yu roker

Kralja Pajaca čeka veliki susret. Radi se o osobi iz ex-YU vremena. I on je svirao i pevao u vreme čuvene audicije iz filma „Kad budem mrtav i beo“ tako da je lako moglo da se dogodi da Džimija Barku i ostale učesnike prati njegov rokenrol bend.
O jednoj od pesma čiji je on autor i koja je bila veliki hit Kralj Pajaca je napisao priču. To je veza između njih dvojice: ex-yu rokera i blogera Kralja Pajaca.

Adrianov ritam

Adrian svakog meseca objavi po jedan post, i on je zadovoljan. Ispunio je normu. Slično kao i Neurodžez, Adrian piše uglavnom o muzici, i postavlja video-spotove sa Jutjuba.
On kaže da ne želi da piše o aktuelnim temama: platanima, oktanima, tulipanima... Zato što ga one ne dotiču. Njega dotiče muzika, pa blogere podseća na tri nepravedno zaboravljene/zapostavljene pesme.
Prva: Braća Left - Zaboravljaš.
Druga: Kristali - Sunce.
I treća: Darkwood Dub - U nedogled.
U post skriptumu pominje Kralja Pajaca, i najavljuje da će do kraja mesec postaviti još jedan zapis.