Da li vam je neko i nekada uputio sledeću rečenicu:- Bravo, glup si!
Jeste? Nije? Verovatnije je da nije. A, eto, Kralju Pajaca jeste. Ta se rečenica dokotrljala do njegovih ušiju:
- Bravo, dečko, glup si!
Samo jednom. Ne više puta. Ali, i jednom je dovoljno. I da li je on odreagovao na tu rečenicu? Naravno da nije. Produžio je dalje, nekim svojim putem.
Danas je prošao tom ulicom. Stajao na istom onom mestu na kom je stajao i tog davnog letnjeg dana kada mu je taj dečak (njegov vršnjak ili godinu-dve straiji od njega) rekao:
- Bravo, glup si.
Čudna je to bila konstrukcija, sa tipičnim beogradskim humorom.
Tako da u doba kada je Pajaco bio tinejdžer nije sve savršeno funkcionisalo. Osim bubuljičavog lica i masne kose, bilo je još loših trenutaka u tom davnom vremenu.
4 коментара:
Ovo je tako tužno!
Svi imamo po nekog takvog demona iz detinjstva. Nema surovijih stvorenja od balavurdije.
Lepo je sto je tužno
:-)
Ma, deca su surova u PM (i Kajzer već slično napisa). Izvinjavam se roditeljima na konstataciji. Ne znam ko od nas nije imao takve doživljaje u detinjstvu. Kasnije, su ti se ti isti "suptilnije" obraćali, kad su malo porasli i ispeglali jezike.
Постави коментар