Na kraju snežnog dana dolazi noć. Uobičajena. Ispred televizora.Srbija... Srbija... dopire sa TV-a. I šta su daleka i bliska budućnost?!
I ponovo reč – Srbija! Bez nje se ne može.
Vreme je da se prebaci na neki muzički kanal. Dosta sa Srbijom! Ne zavisi mi život od nje. Gotivniji je ovaj frajer sa minđišom u nosu. Ma, i on je dosadan!
Ničega zanimljivog ove večeri...
2 коментара:
I meni je muka od Srbije.
eto, kajzere u necemu smo istomisljenici...
Постави коментар