Ono što vidim

- Fotografišem ono što vidim... - kaže Pajaco.

- Ono što vidiš, to i fotografišeš - odgovara mu Neko. - Nemoguće je fotografisati ono što se ne vidi.
G-din Dobronamerni dodaje:
- Nemoguće je fotografisati i kada ne poseduješ foto-aparat.
Neko:
- Da, Dobronamerni, ali za razliku od tebe i mene Pajaco poseduje foto-aparat. U to smo se već uverili. Dokaz su njegove mnogobrojne fotografije. Stalno ih postavlja po Internetu i komentariše.

Putovanja

Fotografije i sam čin fotografisanja su u uskoj vezi sa putovanjima. Kada nema putovanja, onda nema ni fotografija! Nije neka mudrost, ali je istina.
Mada su, u suštini, Pajacova putovanja skromna. Nema tu nikakvih hotela i motela, aviona, brodova ili superbrzih vozova. Uglavnom su to posete rođacima južno i severno od Beograda...

Zatišje II

Zatišje zna da bude tiho, nečujno. Ili: zatišje zna da bude jedva čujno.
Reč koja joj je bliska, koja ide u paru sa njom, jeste "negde". Jer zatišje je negde, ono nije - nigde. Dakle, postoji mesto gde je zatišje.
Obično je to morska uvala, zaliv. Tu vlada zatišje.

Zatišje I

Posle Pajacovog povratka iz Šumadije, zavladalo je zatišje. U folderu "My Pictures" nema novih podfoldera što znači da nema ni novih fotografija. A kada nema fotografija, nema ni priče o njima.
Zato Pajaco konstatuje:
- Zavladalo je zatišje u mojim foto-aktivnosti.
Neko bi rekao:
- To je zatišje pred buru.
Samo da li je Pajacu potrebna bura ili bi želeo da zatišje što duže traje?!
Neko bi opet želeo da zatišje što kraće traje.
I tako u nedogled: Pajaco želi ovo, a Neko ono... Pajaco kaže ovo, a Neko ono...
Jedino se g-din Dobronamerni ne izjašnjava. On se učaurio, pasivizirao... Nigde ga nema!

Cveće izvan svakog zla

Pored domaćih životinja u selu ima i cveća. Ono je obično u bašti iza kuće izmešano sa povrćem: paradajzom, lukom, krompirom... Kupusom... Negde u pozadini su i vitke stabljike kukuruza...
Svi su tu u skladnoj zajednici, veoma skladnoj zajednici. Zelenoj zajenici jer su biljke pretežno zelene. To je njihova omiljena boja. Neka vrsta njihove mimikrije.
Pajaco nije ubrao nijedan cvet. Tek je objektivom svog foto-aparata nežno pomilovao njihove šarene glavice i produžio dalje.
Cveće je ostalo u bašti da sačeka jesen. Surovu balkansku jesen.

Kao riba u vodi

Pored plašljivih ovaca i drčnih kokošaka u seoskom dvorištu je bilo i šareno mače.
Stajalo je na drvenoj gredi i nešto vrebalo. I pored krhkosti, mače je ostavljalo utisak lovca, surovog lovca.
Za mačke i mačiće seoski ambijent je verovatno pravo mesto. Sredina u kojoj se oni osećaju kao riba u vodi...
Eto, to je zajedničko ribama, mačkama i mačićima.