(E-mail, 18. april 2012. godine)
Dragi Zorane,
Sinoć sam sa velikim zadovoljstvom pročitao obe tvoje knjige koje si mi poklonio. U svim tim pričama, kao na razglednici o kojoj si pisao u prvoj prici, postoji zauvek zamrznut jedan nostalgicno-melanholicni svet, koji na zalost svih nas koji smo ziveli u tom dobu, vise ne postoji. Tu je i stara muzika Arsena Dedića, ali i Azre, tu su neuspostavljeni odnosi, neostvarene ljubavi, decacka sanjarenja. Svet tvojih priča je u isto vreme i veoma lep i veoma tužan, jer junaci tih priča uglavnom žive usamljenickim životom.
Iz zbirke Virtuelna devojka svakako bih istakao Priču koja lici na Trnovu ružicu, Crnu kosulju, Trem i Dečakov grad.
Meni je licno bliza ova forma od oko četiri strane, kao sto je u ovoj zbirci, mada tebi i forma ultrakratke price od manje od jedne strane, koju negujes u Nedovršenim pričama ne predstavlja nikakav problem. I tu se veoma dobro snalazis u slicnoj atmosferi neostvarenosti i neuklapanja u grad koji je junak davno napustio. Ovde bih istakao Pismo no 2, Lisabon, i jos nekoliko prica koje govore o Kragujevcu. Naravno tu je i nezaobilazni Telefon, divna minijatura o usamljenosti, koju sam vec citao u Iseccima.
Meni je licno bliza ova forma od oko četiri strane, kao sto je u ovoj zbirci, mada tebi i forma ultrakratke price od manje od jedne strane, koju negujes u Nedovršenim pričama ne predstavlja nikakav problem. I tu se veoma dobro snalazis u slicnoj atmosferi neostvarenosti i neuklapanja u grad koji je junak davno napustio. Ovde bih istakao Pismo no 2, Lisabon, i jos nekoliko prica koje govore o Kragujevcu. Naravno tu je i nezaobilazni Telefon, divna minijatura o usamljenosti, koju sam vec citao u Iseccima.
Jos jednom, hvala za te knjige koje si mi poklonio. Bas sam uživao.
(...)
Sa poštovanjem
Saša Pirožkov
(http://sasinikrugovi.blogspot.com/ )
(http://sasinikrugovi.blogspot.com/ )
(Sa promocije VIRTUELNE DEVOJKE - SKC, Kragujevac - 2003.g.)
