Pesnikinja + Pripovedač + PAJACO

(1)

Nedavno, na Sajmu knjiga Pajaco upoznao Pesnikinju.
Pružila mu je ruku i rekla:
- Znam, ti si Pajaco.
- Da, jesam - odgovorio je on.
I to je bio kraj njihovog razgovora, susreta... Mimoilaženja u vremenu i prostoru.
Mada nije bio i kraj dana. Dan je još uvek trajao, razvijao se u svim mogućim smerovima. Divergirao je.
- Hm, - pomisli Pajaco - mogao sam komotno posle tog susreta da zaplačem, i da plačem, lijem suze do kraja dana... Do ponoći... Posle ne: ne treba novi dan započinjati suzama...

(2)

I kao što se Pesnikinja seća Pajaca tako se i Pripovedač seća Pesnikinje.

Baš je se dobro seća. Nekada su njih dvoje delili isti krevet: toliko su bili intimni i bliski. Ali, to je bilo nekada.
Sada ništa ne dele. Čak ni zajedničke uspomene. Svako je otišao na svoju stranu. Jedino je PAJACO između. Ma, nije ovde važan PAJACO, on je najmanje važan. Dakle, on je nevažan.
Kada se deli isti krevet onda je, verovatno, i trpeza zajednička. Ono što se nađe na stolu je zajedničko.
Pesnikinja je poznati, deklarisani, vegetarijanac. Meso ne postoji u njenom životu. Možda su joj zato ruke i hladne jer meso daje energiju: ono sagoreva.
Zanimljivo: i PAJACO je vegetarijanac ali mu ruke nisu hladne. A ni noge mu nisu hladne. Kod njega ništa nije hladno. Šta li to njega greje?!
Opet smo se udaljili od pesnikinje: previše... Možda zbog njene hladnoće? Svi mi bežimo od hladnih predmeta i osoba.
Tako da joj PAJACO poručuje:
- Ti samo budi dovoljno daleko...