Kako se približava kraj RR-a, i Setwah pokušava da rezimira svoje učešće u njoj. Seća se vremena kada je počeo da čita fragmente Romančića na Netu i da ih komentariše."Iz komentara se može videti da sam bio još oženjen. U međuvremenu, razveo sam se od žene... Idem da popijem kafu..."
Očigledno da je sećanje na bivšu ženu jako bolno za Setwaha. Nešto kasnije, osvežen crnim napitkom, on nastavlja da piše:
"Imali smo dve persijske mačke Džuli i Čedu. Sa njom su ostale. Rekla je da mogu da ih viđam, ono, kao razvedeni roditelji decu. Taj trip.
Džuli smo kupili u Pragu, a Čedu doneli iz Beograda. Tamo negde kod Autokomande smo išli da ga kupimo. Kako je samo bio sladak?! I sada je divan.
Na Čedu sam pukao oko petsto evra! Sve ukupno dok ga nismo prebacili u šengen. Da bi mačka iz Srbije ušla u šengen dva puta mora da vadi krv, i uzorak se šalje u laboratoriju u Novi Sad. Onda mora da ima čip u vratu koji svedoči o tome da je mačka prošla sva ispitivanja, i da je spremna da stupi u šengenski prostor.
Tu nije bio kraj! Išao sam u neko ministarstvo da Čedi sređujem pasoš, i još neka dokumenta... Ludnica!
Kasnije mi je bivša žena pričala da ga na granici nisu ni pogledali! Privatni veterinari ili šta već?! Otkud čovek može da zna ko te sve jebe, sa kojih strana...
Oni su otišli, a ja sam ostao još nedelju-dve u Beogradu da se temeljno oprostim sa drugarima i stricom..."
Нема коментара:
Постави коментар