Upozorenje

MC, nisam ga ranije pominjao (njegovi komentari nisu bili dovoljno kvalitetni, inventivni), tvrdi da ima neprijatna iskustva u vezi sa "Reprizom reprize". Ili ih zaista ima, ili izmišlja: trećega nema! Evo, šta mu se dogodilo (ili "dogodilo") ovih decembarskih dana:
"Dvojica ih je bilo."
Nevažna napomena: uvek ih je dvojica. Tako deluje uverljivije i kada se zaista dogodi, i kada se izmišlja. MC, nastavi! Izvini što sam te prekinuo, ali to mi postaje manir. Volim da komuniciram sa književnim junacima, delim im savete... Setwah je na to već navikao.
"Debeli i mršavi. Kao Stanlio i Olio.
- Stanite! - povikaše obojica čim sam izašao iz stana.
- Ko ste vi, šta hoćete? Ja vas ne poznajem!
- Ni mi vas ne poznajemo, bar ne direktno. Nas su poslali, da tako kažemo: prijatelji. Mi nosimo poruku.
- Kakvu poruku? I zašto baš meni?
- Zato što vi poznajete pisca "Reprize reprize".
- Hm, poznajem?! Jednom smo se sreli, razgovarali o književnosti... Nedavno je na radiju o njemu bio jedan prilog. Koliko znam, on ovih dana piše roman... Mada ga on naziva Romančić...
- Vi, dakle, znate da on piše roman?
- Čuo sam na radiju, čitao delove na Internetu...
- Ništa neobično niste zapazili u njegovom romanu? - upita deblji, i unese mi se u lice.
Imao je neprijatan zadah. Odmakao sam se korak-dva unazad.
- Taj roman je... - povika mršavi - opasan! OPASAN!
Njegovo lice je bilo crveno i ružno. Pokajao sam se što sam ga uporedio sa Stanliom. Nije zaslužio!
- U kom smislu opasan? Kako književno delo može da bude opasno?!
Debeli podiže obrve:
- Niste vi zaduženi da o tome donosite zaključke! Naši prijatelji iz književnog serkla koji su vrlo kompetentni za književnost smatraju da je roman opasan. Vaš poznanik je komotno mogao da uskoči u aktuelne postmodernističke tokove, piše slično kao, na primer, ugledni SANU-akademik M. P...
- Ali, nije! - razdra se žgoljavi. - On je pustio dizgine, dozvolio da se roman otrgne kontroli! Sa Neta pokupio stvarne likove, roman pustio u život... Prvo se pojavio Setwah, jedva dočekao da u tako nešto uskoči, pa onda onaj Kut-Kute... Da: Kutenadvaz! Polomih jezik...
- To je veoma iznerviralo naše prijatelje - produži Debeljko. - Roman bi po definiciji trebalo da bude lep i mrtav, kao balsamovani leš Evite Peron, na primer! Da se njegovim sadržajem nadahnjuju gospođice iz boljih kuća, mlada gospoda obuzeta ljubavnim jadima...
Ovako, RR-pisac je, možda nehotice, oživeo Roman. I šta sada?
- Šta sada? - ponovio sam tupo."
MC, meni se više sviđa reč: "glupo". Dakle: "ponovio sam glupo".
"- Mi smo vam rekli šta smo imali, a Vi, gospodine, pamet u glavu! Naši prijatelji su elita ovoga grada. Uz to, znaju da budu veoma nezgodni.
Odlazili su, a ja sam gledao za njima. Mršavi se osvrte.
- Samo da znate: naši prijatelji su već preduzeli odgovarajuće mere - i pripreti mi prstom.
Ništa mi nije bilo jasno. Desni dlan me je nepodnošljivo svrbeo. Nešto nije bilo u redu sa mojom rukom. Pogledao sam: na dlanu je bio crveni pečat, i pisalo je RR."
Ko je izveo tu čaroliju?!