Pored Setwahovog, i Rozaldin komentar je upotrebljiv. Ne bi bilo dobro da ga ignorišem, ne uvrstim u Romančić. Slično Setwahu, i ona ima muzičkih iskustava. Samo, za razliku od njega, Rozalda svira ozbiljnu muziku. U komentaru, opisuje prijemni ispit na Muzičkoj akademiji..."Prijemni ispit na Akademiji umetnosti, pre tri godine. Usviravam se u sobi broj sedamnaest na klaviru koji je skroz raštimovan. Melodije se samo naziru... Ali, važno je zagrejati prste. Fancy asistent koji je u onim poznatim akademskim klanovima, dolazi po mene sa veštačkim osmehom na licu, i kaže da moram da uđem ranije. Sat vremena ranije, psihički nepripremljena...
Počinje frka! Ceo svet je ogroman vakuum. Sedam za klavir. Čuje se šaputanje, zloslutno. Osećam ih, sve: veštac, ruska veštica, vilenjak, vila, neznalica... Pričaju, puše, jedu... Sve do dvadesepetog takta "Bahove fuge u gis molu". Tada su umukli, slušaju. Vidim Petrovaradinsku tvrđavu i ostvarenu želju. Prvi put u životu znam kako treba da zvuči svaki ton, svaka alikvota, svaki šum..."
Нема коментара:
Постави коментар