U neobaveznoj prepodnevnoj šetnji Bečejem Pajacovu pažnju je privukao bickl. Bio je parkiran ispred lokalne gimnazije.Nekome je, ipak, pripadao, i nije tu slučajno bio. Naravno, Pajaco o tome ništa nije znao niti mogao da zna. Ni kome bicikl pripada, ni zašto je tu, a ne na nekom drugom mestu, parkiran?!
Neko bi rekao:
- Bicikl kao i svaki drugi. Ne treba trošiti vreme razmišljajući o njemu.
Ipak, iz nekog razloga, Kralj Pajaca je odlučio da ga fotografiše.
Nekoliko sedmica kasnije, gledajući fotografiju na monitoru svog računara, ništa pametno nije mogao da zaključi. Apsolutno ništa. Potpuna blokada.
Možda je stari bicikl trebalo da ga podseti na njegove nekadašnje biciklističke vožnje bečejskim ulicama u kojima je tako uživao?
Možda je trebalo prići i pomilovati bicikl kao neku staru uspomenu koja se iznenada materijalizovala pred Pajacovim očima, i onda nestala. Vratila se u prošlost.
Нема коментара:
Постави коментар