Neko:- Sada kada je tišina ukoračila u naše živote i tako nas jasno odvojila, distancirala, od malograđana koje se nje užasavaju, vratimo se uobičajenim razgovorima kojima želimo da potisnemo tišinu u sam ugao sobe, da je sabijemo u najudaljenije ćoše ovoga našega stana, prostora, u kome se svakodnevno sastajemo.
Pajaco:
- Hm, kao da karte koje držimo u ruci, sakrivene našim dlanovima, odjednom želimo da spustimo na sto, i otkrijemo ih jedan drugome. Nemam nikakvih skrivenih kečeva u rukavima... Ni ja u mojim, a pretpostavljam ni ti u tvojim rukavima...
To smo mi!
Neko:
- Da. Mi, ti i ja: to smo mi!
Нема коментара:
Постави коментар