Ne baš na kraju grada, ali je tamo: u daljini. Maglovitoj daljini.Vitka, visoka... Slična tornju, i sa belom kupolom na vrhu. Vertikala koja teži nebu. Njegovom plavetnilu.
Nekada je Kralj Pajaca stanovao pored te crkve. U vreme kada su one bile skrajnute. Dakle u komunističko, ateističko, doba.
Ali zvona su zvonila redovno, svakog jutra, i život je tekao uporedo: i za one sa... a i za one...
Mada je to beogradska crkva ipak je katolička, a ne pravoslavna bogomolja. Možda je to razlog što je drugačija: vanvremenska, vanprostorna...
Isuviše istočno. Izmeštena od svojih vernika... Možda zato svojim izgledom podseća na svetionik?
2 коментара:
Ne kontam baš što je drugačija time što je katolička, osim arhitekture naravno.
Meni sve to dođe isto - ne idem ni u jednu :)).
pa, i ja ne kontam bas sasvim, ali eto, KS - da na'vatam malo duzi post.
mozda ce nekome taj podatak biti dragocen, a nekome potpuno suvisan.
Постави коментар