ŽIVKO IVKOVIĆ - OHNE FILTERRoman;
izdavač: Kulturni Centar, Šabac, 2012.
Smorvil je gradić na obali Save. U pitanju je desna, a ne leva obala reke. Takva su vremena: desno je poželjnije od levog.
Isto tako, Smorvil se nalazi na Zapadu (ne Nedođije) već Srbije. Ili ako vam je draže, više vam se dopada, domanovićeve Stradije.
To su geografske koordinate u kojima se kreće i živi Ivkovićev junak i, na neki način, autorov alter-ego Džouk. On je ostareli roker koji se ne odriče svoje prošlosti.
Što se tiče sadašnjosti, Džouk je jednostavno ignoriše. Ona za njega jedva i da postoji. Pa, ako i postoji onda je ofarbana u žuto. Jer kao što je boja Džoukove prošlosti bila crvena tako je boja Džoukove sadašnjosti – žuta. Neko je svet njegove mladosti prefarbao u žuto. A to krečenje nije bilo tako bezazleno već je urušilo čitav raniji Džoukov svet. I tu uopšte ne važi onaj poznati i rado citirani grafit: „džabe ste krečili“.
Neko vispreniji bi to krečenje definisao i nazvao „cementiranjem stvarnosti“. Jer tu se, zaista, više radilo o cementiranju i betoniranju nego o bezazlenom jednosezonskom krečenju!
Ali vratimo se Smorvilu, gradiću na desnoj obali Save. Kao što mu to i ime i kaže, u njemu je često monotono i dosadno, i zato Džoku ništa drugo ne preostaje već da spas potraži u putovanjima.
Ono što ga pokreće na putovanja jesu muzička dešavanja: koncerti, rok i džez festivali... Na sreću, toga u Srbiji i na početku XXI veka ima sasvim dovoljno. Nije baš sve presušilo u zemlji Srbiji.
Na tim putovanjima, Džouk sreće svoje stare prijatelje, poznanike... Jedan od njih je i Špinojzio, tranzicijsku gubitnik.
U romanu Živka Ivkovića ženskih likova gotova da i nema. Rokenrol je muški posao, i tu nema previše mesta za pripadnice lepšeg pola.
Ali zato u Ivkovićevom romanu ima sasvim dovoljna prostora za najpoznatije ex-Yu rokenrol grupe: Crvene Koralje, Kerber, kragujevačka Agata... Dubrovački Trubaduri, Smak... Svaki detalj se o njima zna, pamti i prepričava. Prenosi...
I zato je Ivkovića knjiga puna takvih, hronoloških detalja o ex-Yu rokenrol sceni.
Isto tako, Smorvil se nalazi na Zapadu (ne Nedođije) već Srbije. Ili ako vam je draže, više vam se dopada, domanovićeve Stradije.
To su geografske koordinate u kojima se kreće i živi Ivkovićev junak i, na neki način, autorov alter-ego Džouk. On je ostareli roker koji se ne odriče svoje prošlosti.
Što se tiče sadašnjosti, Džouk je jednostavno ignoriše. Ona za njega jedva i da postoji. Pa, ako i postoji onda je ofarbana u žuto. Jer kao što je boja Džoukove prošlosti bila crvena tako je boja Džoukove sadašnjosti – žuta. Neko je svet njegove mladosti prefarbao u žuto. A to krečenje nije bilo tako bezazleno već je urušilo čitav raniji Džoukov svet. I tu uopšte ne važi onaj poznati i rado citirani grafit: „džabe ste krečili“.
Neko vispreniji bi to krečenje definisao i nazvao „cementiranjem stvarnosti“. Jer tu se, zaista, više radilo o cementiranju i betoniranju nego o bezazlenom jednosezonskom krečenju!
Ali vratimo se Smorvilu, gradiću na desnoj obali Save. Kao što mu to i ime i kaže, u njemu je često monotono i dosadno, i zato Džoku ništa drugo ne preostaje već da spas potraži u putovanjima.
Ono što ga pokreće na putovanja jesu muzička dešavanja: koncerti, rok i džez festivali... Na sreću, toga u Srbiji i na početku XXI veka ima sasvim dovoljno. Nije baš sve presušilo u zemlji Srbiji.
Na tim putovanjima, Džouk sreće svoje stare prijatelje, poznanike... Jedan od njih je i Špinojzio, tranzicijsku gubitnik.
U romanu Živka Ivkovića ženskih likova gotova da i nema. Rokenrol je muški posao, i tu nema previše mesta za pripadnice lepšeg pola.
Ali zato u Ivkovićevom romanu ima sasvim dovoljna prostora za najpoznatije ex-Yu rokenrol grupe: Crvene Koralje, Kerber, kragujevačka Agata... Dubrovački Trubaduri, Smak... Svaki detalj se o njima zna, pamti i prepričava. Prenosi...
I zato je Ivkovića knjiga puna takvih, hronoloških detalja o ex-Yu rokenrol sceni.
Нема коментара:
Постави коментар