SVET je postao toliko nehuman, surov, da i deca odlaze na groblje, i tamo po čitav dan borave.
Beže iz škole, sa časova... I tamo, na groblju, za sebe nešto nalaze. Samoću, tišinu... Drugu decu, sebi sličnu... Po čitav dan leže na mermernim pločama, sklupčana... Povremeno, njihova polusnula tela se trzaju...
Niko ih ne dira, nikome ne smetaju, nikome nisu potrebni... Ničiji prostor ne zauzimaju...
Groblje im je postalo dom...
OKRUTAN, ogoljen, dom...
Нема коментара:
Постави коментар