SVOJEVREMENO, bio sam tada dosta mlađi i neodgovorniji, krenem i pređem ulicu na pogrešnom mestu. Nekako ukoso je pređem, dijagonalono. Srećom, niko to ne primeti, i prođem bez kazne.
Danima nisam mogao da se smirim koliko sam lakomisleno reskirao, i doveo sebe u opasnost.
Slične gluposti, kasnije, nisam pravio. Naučio sam lekciju. O, da! Ja kada naučim lekciju, to je baš "utvrđeno gradivo". Možda i podvučeno žutim?
Tako da lepo otpešačim do onog dela ulice gde postoje semafor i zebra, sačekam da se upali zeleno... i tek tada pređem ulicu. I ne pređem je sam već u društvu. Puno se prolaznika tu okupu, i bude zanimljivo. Neka lepa žena, nasmejano dete, simpatična bakica...
To su već druge koordinate, drugačiji način razmišljanja... Ozbiljnost u svakom pogledu.
I od tada me ljudi više poštuju... Osećam taj njihov respect u ponašanju, ophođenju prema meni. U njihovom pogledu ga vidim.
Naravno da sam zadovoljniji, srećniji. Shvatio sam neke stvari... Pre svega, da su proomene neophodne...
I zato se treba menjati, prilagođavati...
Danima nisam mogao da se smirim koliko sam lakomisleno reskirao, i doveo sebe u opasnost.
Slične gluposti, kasnije, nisam pravio. Naučio sam lekciju. O, da! Ja kada naučim lekciju, to je baš "utvrđeno gradivo". Možda i podvučeno žutim?
Tako da lepo otpešačim do onog dela ulice gde postoje semafor i zebra, sačekam da se upali zeleno... i tek tada pređem ulicu. I ne pređem je sam već u društvu. Puno se prolaznika tu okupu, i bude zanimljivo. Neka lepa žena, nasmejano dete, simpatična bakica...
To su već druge koordinate, drugačiji način razmišljanja... Ozbiljnost u svakom pogledu.
I od tada me ljudi više poštuju... Osećam taj njihov respect u ponašanju, ophođenju prema meni. U njihovom pogledu ga vidim.
Naravno da sam zadovoljniji, srećniji. Shvatio sam neke stvari... Pre svega, da su proomene neophodne...
I zato se treba menjati, prilagođavati...
Нема коментара:
Постави коментар