JA ulicu prelazim kako gde. U zavisnosti od toga koliko žurim, i zavisno koju ulicu, ne previše da čekam svetlo ili zebru. Trudim se da uvek sagledam raspoložive opcije.Što se tiče poštovanja: imam veliko poštovanje prema osobama koje imaju smisla i osećaj za prelazak ulice, a ne samo slepo da slede pravila.
Smešno je bilo prelaziti ulice u nekim velikim gradovima, i zateći sebe u situaciji kako jedino ja cekam na svetlo i onda naucim da prelazim ulicu ...
Pogotovo je NYC čudan.
Ljudi, kao mravi, harmonični.. jako mi se svidelo... menjanje... nema veze sa pravilima vec sa okolnostima u kojima se čovek nalazi.
P.S. Odoh da predjem ulicu!
Нема коментара:
Постави коментар