Peron & Performans

1. Peron

Avgustovskog podneva autobus će se zaustaviti na jednom od perona kragujevačke Autobuske stanice. Na vratima će se pojaviti Nepoznati, umoran od putovanja, ali spreman da zakorači u kragujevačku svakodnevicu.
Prvo što će da uradi, biće da ode do najbližeg kioska, i kupi nedeljnik Svetlost...

2. Performans

Sa novinama u ruci, Nepoznati stoji ispred ulaza u stambenu zgradu, poslednjoj svojoj kragujevačkoj adresi. Ne postoji nijedan valjan razlog da zakorači u taj prostor. Veoma maštovit bi trebalo biti, da bi smislio bar jedan zbog kojeg bi zakoračio u zgradu? Još manje je bilo potrebe da pređe nekoliko izlizanih stepenika, pozove lift i odveze se do poslednjeg sprata. Izađe iz lifta i, jedno vreme, stoji pred vratima obeleženim brojem dvadeset i osam. Pred vratima čiji je prag toliko puta prelazio, nebrojeno puta zvonio, nestrpljiv da ih majka što pre otvori.
Potom se okrenuti, ući u lift, spustiti se do prizemlja, potražiti najbližu knjižaru i kupiti trideset primeraka neke jeftine knjige. Na primer: zbirku pesama domaćeg autora. U svaki primerak ispisati kratku poruku: “Knjiga je skromni poklon od nekadašnjeg komšije koji je između X. i Y godine stanovao u Vašoj zgradi”, i ubaciti ih u poštanske sandučiće.
Popodne oko tri-pola četiri sesti na klupu ispred zgrade i gledati stanare kako dolaze sa posla, otvaraju poštanske sandučiće i, umesto pisama ili telefonskih računa, u njima nalaze knjige. Zbunjeni, drže ih u rukama, otvaraju, listaju... Ipak ih odnose svojim domovima. Možda će pojedini od njih pročitati knjigu i zaključiti da je dobra? Reći:
- Niko mi godinama nije poklonio knjigu. Dobro je da još neko veruje u snagu pisane reči. Hvala mu!