O pesnikinji d.

POSTOJI pesnikinja d. Baš tako: samo d (i to malo, majušno, jedva vidljivo) sa tačkom na kraju.
Ona, otprilike, ovako piše svoju poeziju:

"dostamijevishedaspavamsama.
dostamijejalovihposlednjihcigaretaukrevetuprespavanja.
dostamijeokrecemsepremapraznojstranikreveta, grlimsamusebelevomrukomprekostrukaledja, zhmurimzaspem."

Pesnikinja d. ne odvaja reči već ih piše sastavljeno.
Želi da sakrije sadržaj od običnog, lenjog, čitaoca. Zatvorena je, introvertna...
Hajde da "prevedemo" prvi, drugi i treći stih njene pesme koju je naslovila sa: .dostamije.! Biće dovoljno.
Dakle:

"Dosta mi je više da spavam sama.
Dosta mi je jalovih poslednjih cigareta u krevetu pre spavanja.
Dosta mi je!
Okrećem se prema praznoj strani kreveta..."

Tako pesnikinja d. piše svesna da ćemo biti suviše lenji da DEKODIRAMO njene stihove, i oni će ostati zaključani. Skriveni... Daleki... So far...
Da sačekaju u dalekoj, maglovitoj budućnosti nekog strpljivog čitaoca da ih dešifruje, pročita i, možda, protumači?!
Možda.