Panku je trebalo vremena da se sa Zapada dokotrlja na Istok: dve do tri godine.Prvo je dospeo do zapadnih granica te, danas nepostojeće države: do Slovenije i Hrvatske. Tamo su se pojavile prve ex-YU pank grupe: „Pankrti“, “Prljavo kazalište”, i riječki “Parafi”. To je bila prva linija ex-YU panka.
Dolazio je odozdole. Naslućivala se njegova subverzivnost...
U ex-YU se tada mislilo da je rokenrol “Bijelo dugme”. Prangijanje i zabava do zore! Rokenrol nije služio da se nešto više kaže o društvenim problemima, nezadovoljstvu mladih... Mogla je da se toleriše težnja za virtuoznošću, savršenom svirkom, ali subverzija... Ne, to nikako!
Predsednik države je umirao polako i dugo. Nestajao kao kada gorostasno stablo pada u šumi, duboko u šumi.
“Pankrti” su pevali na slovenačkom i za Slovence. Imali su svoj geto koji nisu napuštali.
Zagrebački „Prljavci“ uopšte nisu bili prljavi. Za njih je pank bio imidž, moda. Zihernadle, kožne jakne i lanci.
Međutim pank je bio sve drugo samo ne moda. Iskustvo koje nije smelo da se ignoriše. U to je moralo da se uđe. Kao što je bio sve drugo samo ne muzika. Muzika je bila sredstvo, a ne cilj. Pobuna...
Neki šminker negovanih i čistih noktiju bi to nazvao (i nazvao je!): “umetnost pobune”. Kako je to lepo rečeno, definisano... I nastavio da neguje nokte. U jednoj rečenici on je rekao sve o panku. Koja zabluda?! Tragična zabluda jednog od onih koji misle da sve znaju.
I da li smo, onda, maja 2009. godine na putu Plzen-Prag? Po Setwahu, jesmo, i radio-voditelj pušta njujorške “Ramonse”. Neku vrstu pank-rok himne “Sheena is a punk rocker”.
Od tih žestokih momaka, 2009. godinu skoro niko nije dočekao. Možda jedino Marki Ramon? Možda.
Šta bi on rekao gospodinu negovanih noktiju koji je izgovorio, napisao, rečenicu: “Umetnost pobune”? Da li bi ga udostojio bilo kakvim odgovorom?
Odgovor i sami znate. Kao što ga i ja znam.
2 коментара:
Osetljiv sam na Pankrte, ne na njihovu muziku već na tekstove njihovih pesama. Evo jednog, iz mog romana "Promocija revolucije", tamo sam ga citirao, i ovde ću, i svuda gde mi se ukaže prilika.
У СЛУЖБИ
ЊЕНОГ ВЕЛИЧАНСТВА
Протест траје одувек. Његов ритам се пригушује или појачава, али je дужи од нашег памћења. Пре тринаест година песме Панкрта певала је мањина. Сада их разумеју сви, и они који не воле њихово У служби Њеног Величанства.
Уместо тебе
Ако ти се све живо јебе
једном ћеш опазити
да су други живели
уместо тебе.
Од мане врлину градиш
пре седамнаесте у сивило
‘оћеш да се уградиш.
Нико те за мишљење не пита
не слаже се са тобом
нема с чим.
Може само да те саветује.
Али једном ћеш опазити
да си зајебо самог себе
и да те нико жив не јебе.
Х је твој потпис
0 је твој опис
Никад те нико не тражи
нико те не налази јер нема где.
Поносиш се тиме
али једном ћеш опазити, верујем
да од тебе није остало ни име
и да тебе
нико жив
не јебе.
Uvodni tekst se odnosi na 1996/97, otud ono 13... Sama pesma prevazilazi sve godine i vremena... Toliko je dobra da je izmakla i Reprizi Reprize WebMen-a, što treba prevesti kao Sajt-pisac koji se neko vreme hvalio kako je trach pisac, dok nije shvatio da toga ima toliko da će se pogubiti u njemu...
Inače “Umetnost pobune” ima pun naziv koji glasi “Umetnost pobune za početnike”, plasiran u listu Danas 1998. godine u feljtonu o 1968. godini...
I nemam negovane nokte...
Amika, skoro da nemam komentar...
Ali, eto takav je net, pa cu ga ipak napisati (cak i onda kada ga nemam).
"Umetnost pobune' bi trebalo da bude "proizvod" zagrebackog rock kriticara DARKA GLAVANA tamo negde osamdesetih godina XX veka.
Da li je ON nekoga citirao i dal i je, kasnije, njega NEKO citirao, zaista ne znam?! kao sto ne znam da li je ili nije negovao nokte - ali to je umetnicka/pesnicka sloboda.
Постави коментар