Odgovor bez zadrške, in medias res, jeste: Webman! Pored toga što, po svemu sudeći, raspolaže izvesnom dozom ludila, on i miriše, oseća se, na naftalin. A inspiracija mu je na nuli. Šta bi Webman trebalo da uradi ako je moguće što pre?! Da se skloni, napusti „Megalomaniju“ koja je više „Megalomljava“ nego to za šta se predstavlja.Reči koje bi još mogle da se upotrebe, i začine napisano jesu: šund, cenzura, komesari u kožnim mantilima... Aveti prošlosti... Udba i Ozna... CIA i KGB... Geto...
Pominje se i vezivanje za radijator za šta bi mogle da posluže žice od bas gitare. Jedan momak sa „Bundola“ je spreman „da ih donira“, kako on to kaže.
Zaključak: nije lako, još manje ugodno, biti Webman! Međutim, neko u "Megalomaniji" mora biti Webman, kao protivteža Setwahu. Kao protivteža zdravom razumu... Što ne znači da je Setwah predstavnik zdravog razuma. Čak ne znači da u „Megalomaniji“ uopšte i ima zdravog razuma!
Inspiracija Webmanu možda i nije na nultom podeoku, ali to što on piše jeste – besmisleno! Potpuno besmisleno...
Нема коментара:
Постави коментар