Pre pola sata čuo sam se sa Webmanom telefonom. on već danima ima migrenu, njegov kolega sa posla je na godišnjem odmoru i zato nema mnogo vremena za "Megalomaniju".Upitao sam ga šta misli o mom poslednjem zapisu. Odgovrio je da ga nije ni pročitao. Čak ne zna ni koliko ih tačno ima?! Rekao je: "nešto preko pedeset…"
Da budem iskren, ni ja ne znam mnogo o tome šta Webman piše. Vodi neku raspravu-prepucavanje sa Arjunom, to znam. Dva puta u toku razgovora ponovio je da je važno da ja vozim svoju trku, i da će se on već nekako snaći. Upitao sam ga gde smo u svemu tome nas dvojica, i kako mu je u životu?! Uglavnom, migrena…
Pre Webmana razgovarao sam telefonom sa mamom. Danas joj je rođendan. U stvari, na današnji dan, tamo neke godine, svu su novorođenu decu iz Sijarinjske Banje odveli negde u neko veće mesto i prijavili im rođendan na dan rodjenja Josipa Broza TITA, Dan mladosti.
Moja mama ne zna tačno kada je rodjena. Tata je umro pre dve nedelje, i podestila me je da odem u crkvu i zapalim svecu. Dala mi je ponovo instrukcije gde su živi, a gde su mrtvi. Znam: živi su „gore“, a mrtvi su „dole“. Prošao sam prošli mesec, ovde u Pragu, u prepodnevnoj nedeljnoj šetnji pored neke pravoslavne crkve, sve sami rusi i ukrajinci…
Juče sam na gmail-u razgovarao sa rogue echo. Njen način života i razmišljanja nazvao bih „antimenstrualizam“. Taj „izam“ se baš pojavio, po meni, na pogrešnom mestu. Pre nekih pet godina ušao sam u njenu sobu, sedela je depresivna prekrštenih nogu. Tada, kada sam je ugledao, prvi put u životu sam poželeo da imam decu. Ali ne, ona vodi svoju trku- antimenstrualizam…
Svet se pretvara u smešnu atletsku disciplinu. Svi imaju svoju vlastitu trku u kojoj se takmiče protiv samih sebe. Svi su uredno spakovani u svoju trkačku stazu na kružnom trkalištu sa nekoliko milijardi trkačkih staza i ne zna se ni gde je start ni gde je cilj. Jedino pravilo je da „ne čepaš“ liniju…
Da budem iskren, ni ja ne znam mnogo o tome šta Webman piše. Vodi neku raspravu-prepucavanje sa Arjunom, to znam. Dva puta u toku razgovora ponovio je da je važno da ja vozim svoju trku, i da će se on već nekako snaći. Upitao sam ga gde smo u svemu tome nas dvojica, i kako mu je u životu?! Uglavnom, migrena…
Pre Webmana razgovarao sam telefonom sa mamom. Danas joj je rođendan. U stvari, na današnji dan, tamo neke godine, svu su novorođenu decu iz Sijarinjske Banje odveli negde u neko veće mesto i prijavili im rođendan na dan rodjenja Josipa Broza TITA, Dan mladosti.
Moja mama ne zna tačno kada je rodjena. Tata je umro pre dve nedelje, i podestila me je da odem u crkvu i zapalim svecu. Dala mi je ponovo instrukcije gde su živi, a gde su mrtvi. Znam: živi su „gore“, a mrtvi su „dole“. Prošao sam prošli mesec, ovde u Pragu, u prepodnevnoj nedeljnoj šetnji pored neke pravoslavne crkve, sve sami rusi i ukrajinci…
Juče sam na gmail-u razgovarao sa rogue echo. Njen način života i razmišljanja nazvao bih „antimenstrualizam“. Taj „izam“ se baš pojavio, po meni, na pogrešnom mestu. Pre nekih pet godina ušao sam u njenu sobu, sedela je depresivna prekrštenih nogu. Tada, kada sam je ugledao, prvi put u životu sam poželeo da imam decu. Ali ne, ona vodi svoju trku- antimenstrualizam…
Svet se pretvara u smešnu atletsku disciplinu. Svi imaju svoju vlastitu trku u kojoj se takmiče protiv samih sebe. Svi su uredno spakovani u svoju trkačku stazu na kružnom trkalištu sa nekoliko milijardi trkačkih staza i ne zna se ni gde je start ni gde je cilj. Jedino pravilo je da „ne čepaš“ liniju…
Нема коментара:
Постави коментар