RR promocija (video)

Setva KUTENA: Gmail INTERVJU

Gmail je životinja... (u svakom pogledu!)
Setva: Da li mogu sa tobom da uradim intervju za "Megalomaniju"?
S.S.Sinister: Dobra ti je ideja! Samo nemoj da se posle toga Webman ljuti.
setva: odlično si počeo! Zašto?
S.S.Sinister: Morace da „seče“ i „uklapa“ jer ja mnogo naširoko govorim. Ja cu ili u visine ili cu da potonem. Takav sam. Tako barem Webman kaže.
Setva: On kaže da su tvoji tekstovi upravo zbog te "širine" dosadni i zamarajuci a i nekolicina drugih slično misli.
čini mi se da tu ima neke istine čim se ista stvar pojavljuje na više različitih mesta- stari kamen kušnje, što bi se reklo.
Meni se čini da si TI samo patološki megaloman.
Sinister:K ratki tekstovi, uglavnom, obecavaju zanimljiv i ugodan provod. Ja se na bavim ni zanimljivim ni mnogo ugodnim stvarima.
jedan prijatelj mi je jednom prilikom rekao da sam nekada pokušavao da ubijem sebe alkoholom, a danas pokusavam da se ubijem rečima. ti ces to razumeti... I ti si me sam nazivao samoubicom… naravno, postoje ljudi kojima odgovara ili neodgovara moj sentiment, žalosno je to što oni, kojima ne odgovara, više odstupaju od mene nego ja od njih ali danas su autori autorima publika a prave publike nema, osim za „nedeljno krkanje“.
Setva: šta je „nedeljno krkanje“?
Sinister: Sve što pod TIM može da se podvede.
Setva: šta sve može da se pod „tim“ podvede?
Sinister: Verujem da nema mnogo dilema, a ja uvek ostavljam prostora za spekulacije, podugačak je spisak stvari koje se mogu podvesti pod „nedeljno krkanje“.
Setva: Mislim da smo UPRAVO SADA došli do Webmanove konstatacije o tvojoj "širini“.
Možda bi u svoj "izraz" trebalo da uvedeš više primera iz života, „nedeljnog krkanja“, ako sam te dobro razumeo?
Sinister: Zato je teško i navesti ih sve, a ne bih ni jednoj stvari davao prednost nad drugom. Svako od nas u svom zivotu ima vise ili manje elemenata „nedeljnog krkanja“.
Ja svoje pokusavam da svedem na minimum.
Setva: Veruj mi da sam izgubio "nit"! A ti?
Sinister: ne, baš naprotiv! mislim da je jadan taj pisac koji svom citaocu ne ostavlja prostora.
setva: misliš da čitalac treba da ima istu količinu prostora za dešifrovanje teksta kao i pisac i da su obe strane autorske i ne- autorske , ili, kako bi se to moglo reci jednom reči? Šta je to? - možda sam tekst bez autora i čitaoca ili čitaoca-autora i autora-čitaoca?
sinister: Mislim da je „ok“ odnos 60 prema 40 u korist autora, ali da tekst treba da ostane delom misterija i za samog pisca. ništa nije autorsko, to je zabluda, knjizevnost je deo evolutivnog procesa i bez nje se evolucija ne bi odvijala u svom izuzetnom smislu. tako da ništa ničije nije, sve ce to nestati u prah i pepeo, i ta knjizevnost i mi i sve.
Setva: U ovom intervjuu koji je tvoj procenat?
Sinister: Dobro pitanje…
Setva: Svidja ti se?
Sinister: čini mi se sezdeset procenata!
Setva: Siguran si ili nisi kada odgovaraš da ti se čini?
Sinister: Ostavljam prostora i tih 60 ima svojih 60, tako da je ono što je moje, beskonacno malo…
Setva: Ovo sada što si rekao, Webman naziva -"magla".
Sinister: Mozda zato sto mu se magli…
setva: šta ti je?
Sinister: Zašto?
Setva: Nisi zadovoljan svojim procentom?
Sinister: Ljudi slobodnim asocijacijama nazivaju ono što percipiraju ili ono što ne percipiraju, ako neko kaže „magla“ ja onda verujem da to za njega zaista jeste magla. Neosporno… tako da pretpostvaljam da on ima utisak zamagljenosti pri susretu sa onim sto maglom naziva.
Setva: izražavaš se dosta tautološki.
S.S.Sinister: Bitno je da nije pleonazam.
Setva: He-he-he-he-heee...
S.S.Sinister: :))

Sheena is a punk rocker

Panku je trebalo vremena da se sa Zapada dokotrlja na Istok: dve do tri godine.
Prvo je dospeo do zapadnih granica te, danas nepostojeće države: do Slovenije i Hrvatske. Tamo su se pojavile prve ex-YU pank grupe: „Pankrti“, “Prljavo kazalište”, i riječki “Parafi”. To je bila prva linija ex-YU panka.
Dolazio je odozdole. Naslućivala se njegova subverzivnost...
U ex-YU se tada mislilo da je rokenrol “Bijelo dugme”. Prangijanje i zabava do zore! Rokenrol nije služio da se nešto više kaže o društvenim problemima, nezadovoljstvu mladih... Mogla je da se toleriše težnja za virtuoznošću, savršenom svirkom, ali subverzija... Ne, to nikako!
Predsednik države je umirao polako i dugo. Nestajao kao kada gorostasno stablo pada u šumi, duboko u šumi.
“Pankrti” su pevali na slovenačkom i za Slovence. Imali su svoj geto koji nisu napuštali.
Zagrebački „Prljavci“ uopšte nisu bili prljavi. Za njih je pank bio imidž, moda. Zihernadle, kožne jakne i lanci.
Međutim pank je bio sve drugo samo ne moda. Iskustvo koje nije smelo da se ignoriše. U to je moralo da se uđe. Kao što je bio sve drugo samo ne muzika. Muzika je bila sredstvo, a ne cilj. Pobuna...
Neki šminker negovanih i čistih noktiju bi to nazvao (i nazvao je!): “umetnost pobune”. Kako je to lepo rečeno, definisano... I nastavio da neguje nokte. U jednoj rečenici on je rekao sve o panku. Koja zabluda?! Tragična zabluda jednog od onih koji misle da sve znaju.
I da li smo, onda, maja 2009. godine na putu Plzen-Prag? Po Setwahu, jesmo, i radio-voditelj pušta njujorške “Ramonse”. Neku vrstu pank-rok himne “Sheena is a punk rocker”.
Od tih žestokih momaka, 2009. godinu skoro niko nije dočekao. Možda jedino Marki Ramon? Možda.
Šta bi on rekao gospodinu negovanih noktiju koji je izgovorio, napisao, rečenicu: “Umetnost pobune”? Da li bi ga udostojio bilo kakvim odgovorom?
Odgovor i sami znate. Kao što ga i ja znam.

SETVA KUTENA: Ana Karenjina

Ko je pročitao knjigu ZI Webmana "Repriza reprize" dobro zna šta je "literarna baruština". Spram te močvare, "Megalomanija" je obična "Ana Karenjina".
U toj, Webmanovoj primordijalnoj čorbi, poluuspelom eksperimentu rekapitulacije teorije evolucije, ja sam nastao: T-Rex sa krilima leptira i u belim "nike" patikama. I njemu samom, ZI Webmanu, iz glave je izraslo limunovo drvo sa ukusom migrene...
Arjuna, prizivaš sadomazohizam, Webmanov sadizam i svoj mazohizam, i ja ti savetujem: bolje nemoj!
Pogledaj sledeći fragment iz RR-a:
"Subotnje decembarsko jutro tek je započelo. Šolja čaja je ispijena. U stvari, to nije bio čaj: u čašu mlake vode dodao sam dve kašičice "Cedevite", i kašičicu meda. To je moj jutarnji napitak. Radijator pored kreveta i dalje je hladan. Neprijatno je dodirnuti ga. Ipak, podnošljivo je jer ostali radijatori u stanu greju.
Neću ustati iz kreveta već ću uzeti dnevne novine da ih čitam, rešavam "Sudoku"..."
Da si pristigao ranije, u vreme mrcvarenja mrcine Rob-Grijea, imao bi samo reči hvale za naše novo mega-ultra-carbon fiber-"fresh- trash" literarno delo.
RR, die in hell!

Literarna baruština

Baruština, pa makar i literarna meni zvuči prihvatljivo, Arjuna! Ja sam lično željan baruštine!
Jedino što je u mom detinjstvu vredelo bile su kaljuge po kojima sam mogao da gacam do mile volje! Voda je bila mlaka dok su po njoj plivali punoglavci. Živeli su u baruštini! Naravno da su, kasnije, punoglavci postajali žabe. Kreketave žabe. U to doba baruština je bilo na sve strane što govori o aljkavasti te države. Bilo je prečih poslova od isušivanja baruština, meliracionih radova. One nisu predstavljale preveliku opasnost. Oni koji jesu, slati su na Goli Otok. Otok je bila reč koje se, u to doba, trebalo plašiti, a ne baruština!
Pretpostavljam, Arjuna, da znaš da reč usko povezana sa baruštinama jeste žabokrečina. A tamo gde su žabe, ima i roda! Čega su one simbol, znaš isto tako dobro kao i ja.
Rezime: sada i ovde baruština je „Megalomanija“ ili onaj njen deo koji ispisuje Webman. I on bi trebalo da dokazuje, iznosi argumente, da to nije baruština. Da se Arjuni samo čini da se u “Megalomaniji“ ništa ne dešava.
Webman zna da u književnosti ima isuviše baruština. U izlozima knjižara su sve same baruštine, kaljuge! Crne, masne... Zna da će i „Megalomanija“ biti jedna od tih baruština od koje će se u svim pravcima širiti barice i smrad. Nepodnošljivi smrad... Možda je to pravi razlog zašto se iz užeg centra Beograda proteruju knjižare i otvaraju parfimerije?!
Po baruštinama nema trčanja, Arjuna! Po njima i oko njih se treba kretati oprezno, i u dubokim čizmama... Ili ih izbegavati?
Najbolje je, ipak, izbegavati ih...

Književni izdajnici

Pitanje za Webmana: ko je i šta Arjuna u „Megalomaniji“?

Da bi na to pitanje odgovorio, on mora da se vrati na početak: „Megalomanija“ je srpsko-srpska, a ne hrvatsko-srpska nagodba. Ona je dogovor između Setwaha i Webmana.
Arjuna je na margini „Megalomanije“. Na belinama na kojima nema teksta. Tu on obitava. Tako da on nije od onih sa kojim se sklapa nagodba, koji može da postavlja uslove. Nikako!
Dokle ide njegov bezobraluk? Dotle da sebi dozvoljava da Setwaha i Webmana naziva književnim izdajnicima! Za njega su njih dvojica Svetozar Pribićević, dok je on dr. Matko Laginja. Iz nekog razloga on je verovao S. Pribićeviću, tj. Webmanu i Setwahu, mada mu njih dvojica ništa nisu obećali! Ni u jednom trenutku!
Tako da si, Arjuna, slobodan. Slobodno možeš da odlepršaš... Nisi deo nagodbe, pogodbe...
Kako god...

Setva Kutena: Antimenstrualizam

Pre pola sata čuo sam se sa Webmanom telefonom. on već danima ima migrenu, njegov kolega sa posla je na godišnjem odmoru i zato nema mnogo vremena za "Megalomaniju".

Upitao sam ga šta misli o mom poslednjem zapisu. Odgovrio je da ga nije ni pročitao. Čak ne zna ni koliko ih tačno ima?! Rekao je: "nešto preko pedeset…"
Da budem iskren, ni ja ne znam mnogo o tome šta Webman piše. Vodi neku raspravu-prepucavanje sa Arjunom, to znam. Dva puta u toku razgovora ponovio je da je važno da ja vozim svoju trku, i da će se on već nekako snaći. Upitao sam ga gde smo u svemu tome nas dvojica, i kako mu je u životu?! Uglavnom, migrena…
Pre Webmana razgovarao sam telefonom sa mamom. Danas joj je rođendan. U stvari, na današnji dan, tamo neke godine, svu su novorođenu decu iz Sijarinjske Banje odveli negde u neko veće mesto i prijavili im rođendan na dan rodjenja Josipa Broza TITA, Dan mladosti.
Moja mama ne zna tačno kada je rodjena. Tata je umro pre dve nedelje, i podestila me je da odem u crkvu i zapalim svecu. Dala mi je ponovo instrukcije gde su živi, a gde su mrtvi. Znam: živi su „gore“, a mrtvi su „dole“. Prošao sam prošli mesec, ovde u Pragu, u prepodnevnoj nedeljnoj šetnji pored neke pravoslavne crkve, sve sami rusi i ukrajinci…
Juče sam na gmail-u razgovarao sa rogue echo. Njen način života i razmišljanja nazvao bih „antimenstrualizam“. Taj „izam“ se baš pojavio, po meni, na pogrešnom mestu. Pre nekih pet godina ušao sam u njenu sobu, sedela je depresivna prekrštenih nogu. Tada, kada sam je ugledao, prvi put u životu sam poželeo da imam decu. Ali ne, ona vodi svoju trku- antimenstrualizam…
Svet se pretvara u smešnu atletsku disciplinu. Svi imaju svoju vlastitu trku u kojoj se takmiče protiv samih sebe. Svi su uredno spakovani u svoju trkačku stazu na kružnom trkalištu sa nekoliko milijardi trkačkih staza i ne zna se ni gde je start ni gde je cilj. Jedino pravilo je da „ne čepaš“ liniju…

Sizifov kamen

"Megalomanija" nema administratora niti će ga ikada imati. U njoj vladaju haos i slučajnost. To podseća na kotrljanje kamena niz liticu u mitu o Sizifu koji ruši i uništava sve pred sobom. Kamen je važan dok je Sizif potpuno nevažan. Da je tada u Evropi postojao duvan, on se ne bi ni zvao Sizif već Pušač. To je ime koje mu priliči, i Grci bi govorili:
- Pušač ga je ispušio... Ona kamenčuga će mu, na kraju, razbiti glavu...
Juče je Webman bio na nogomentnom terenu, i šutirao loptu. Naravno da to nije imalo nikakvog smisla. Kao kada bi Atila Bič Božji izašao na teren i poželeo da sve oko sebe pobije, ili bar pokori, a ne da nogama, glavom, i ostalim delovima tela udara loptu.
Nekada davno Webman je bio Fudbaler. Kada Internet nije ni postojao, televizori bili crno-beli, računarii skalamerije koje su zauzimali čitave spratove...
Arjuna i Setwah su se tada tek rodili, a možda i nisu?! Ne, nisu se čak ni rodili, ali neke stvari ostavimo nedorečenim.
Webman je bio Fudbaler, i to je imalo značenje u tom vremenu. Njegov tinejdžerski mozak je bio kompatibilan sa igrom zvanom - fudbal.
Kao fudbaler on je umro, nestao, iščezao, onog trenutka kada je napustio rodni grad, mada je i dalje nastavio da živi u Srbiji.
Srbija je dovoljno velilki komad zemlje da bi se tako lako napustila. Za Webmana, ona je njegov Sizifov kamen, a pošto je u međuvremenu duvan iz Amerike donet u Evropu Webmana možete zvati i Pušač.

Dogma o duhovitosti

Opet sjedim ispred doktora Laginje. Htio bih se baviti onom tako nemuževnom djelatnošću, pisanjem pjesama, međutim on me gleda slijepim i neodobravajućim, brončanim pogledom jednog odvjetnika. Je li takvom čovjeku bio potreban nezgodan tip poput Svetozara Pribićevića? Mislim da nije, ali to nije bitno.

Postoje tri slučaja. U stripovima glavni je junak pozitivac, i uvijek je jači. U povijesti, glavni junak je također pozitivac, ali redovno je slabiji. A u Megalomaniji, glavni junak je negativac, i on gubi. Jesam li Webmanu bio potreban? Mislim da nisam, ali to nije bitno. Sad je on završio na klupi, to je njegova krletka, a možda i bjesni. Književnosti je prijeko potreban negativac kao glavni lik, ali i slučaj u kojem je negativac jači, u kojem pobjeđuje.
Zato pomozimo Webmanu! Neka krilatica bude „Dajmo mu da piše!“ Na Setwaha, vlastitu yin stranu, on se ne može osloniti. Jedan od njih dvojice se pravi dobrica iako to nije, i oslanja na banalnosti, ponekad melankolične trenutke poput vožnje autobusom. Drugi se pravi zao, iako to nije, i oslanja na ispranu metafiziku, mističnu dinamiku i BMW-ove. Spaja ih dogma o duhovitosti kao slabo tutkalo, ali Setwah je u zadnje vrijeme strašna krava. On brsti i prožimlje.
Ako ovako nastave, Webman će na koncu ostati sam, i to ne na nogometnom terenu, već na nepreglednom polju crnog mramora, čekajući prijevoz. To je limb – neće dočekati tu bembaru, ni onaj mlaki pakao. Tko će intervenirati? Administrator?

Ko je ovde lud?!

Odgovor bez zadrške, in medias res, jeste: Webman! Pored toga što, po svemu sudeći, raspolaže izvesnom dozom ludila, on i miriše, oseća se, na naftalin. A inspiracija mu je na nuli. Šta bi Webman trebalo da uradi ako je moguće što pre?! Da se skloni, napusti „Megalomaniju“ koja je više „Megalomljava“ nego to za šta se predstavlja.
Reči koje bi još mogle da se upotrebe, i začine napisano jesu: šund, cenzura, komesari u kožnim mantilima... Aveti prošlosti... Udba i Ozna... CIA i KGB... Geto...
Pominje se i vezivanje za radijator za šta bi mogle da posluže žice od bas gitare. Jedan momak sa „Bundola“ je spreman „da ih donira“, kako on to kaže.
Zaključak: nije lako, još manje ugodno, biti Webman! Međutim, neko u "Megalomaniji" mora biti Webman, kao protivteža Setwahu. Kao protivteža zdravom razumu... Što ne znači da je Setwah predstavnik zdravog razuma. Čak ne znači da u „Megalomaniji“ uopšte i ima zdravog razuma!
Inspiracija Webmanu možda i nije na nultom podeoku, ali to što on piše jeste – besmisleno! Potpuno besmisleno...

Slatki zaborav

Put u istoriju i kroz nju jeste put u prošlost. On nudi putovanje u jednom pravcu, i ja za takvo putovanje nisam spreman! Imena koja Arjuna pominje: Svetozar Pribićević, dr. Matko Laginja, Mirković... Šta sa njima?! Neupotrebljiva su! Zato ću ih zaboraviti, prepustiti zaboravu. Potpunom zaboravu, slatkom zaboravu.
„Megalomaniju“ zanima budućnost. Ona se njom hrani. Webmana neposredna budućnost: sutrašnji dan, na primer. Dok Setwah strpljivo čeka da prođe hiljadu godina.
Tada će on biti na svom i sa svojima. Nas se neće ni sećati. Prepustiće nas zaboravu.
Slatkom zaboravu...

Bjesnilo

Uzmite da sam iz Beograda otišao nažuljane zadnjice, ali nipošto bijesan. Bijesni su psi i lisice, kapitalisti, policajci i šibicari, a ne meki šetači poput mene, softwalkers.

Lijep je, ali tvrd taj vaš grad, hardtown Belgrade, i s klupe djeluje tako sveobuhvatan, tako dosadan. Dosta je o tome! Želim zaboraviti vašu klupu i sjećati se možda one marquesovske sparine, bratove režije Brechta, susreta sa S.S. Sinisterom, i vlastite hrabrosti na putu.
Evo, ne pustivši suze, ni kaplje znoja u devedeset i drugoj minuti postigao sam zgoditak za sebe (ili po sebi), i sjeo u mekanu fotelju kafića u jednom pulskom parku. Nasuprot meni usađena stoji bista dr. Matka Laginje, poslanika u Carevinskom vijeću, povjerenika Narodnog vijeća SHS...
Kada je taj isti dr. Laginja sjedeći na svojem koferu među mnoštvom (kako svjedoči Mirković) čekao evakuaciju naroda željeznicom u smjeru protivnom onome kojeg više neće dočekati, o Svetozaru Pribićeviću slutio je isto što i ja o vama dvojici. Zato samo nastavite i bez mene. Ja znam koji su vaši planovi, ali znam i kako će to završiti, vi književne izdajice.
Cilj se ostvaruje, ponos i nova stečevina, pa povijest i kajanje. Kao, na primjer, Mlečani ili bilo koji nogometni klub.

Prvi novobeogradski sajam knjiga od 19. do 25. maja

Prvi novobeogradski sajam knjiga, na kome će se predstaviti oko 60 izlagača iz Srbije, biće održan od 19. do 25. maja u Hali sportova na Novom Beogradu.

Sajam će otvoriti književnik Mihajlo Pantić, španski pisac Huan Gomes Hurado i predsednik opštine Novi Beograd Nenad Milenković.
Na sajmu će se predstaviti izdavačke kuće "Laguna", "Zavod za udžbenike", "Kreativni centar", "Paidea", "Dereta", "Plato", "Kairos", IPS, "Srpska književna zadruga", "Evro Đunti", "Mono i Manjana", "Alnari", "Zograf", "Globosino" i druge.
U okviru Novobeogradskog sajma knjiga biće održan i sajam stripova, koji će biti dopunjen raznim zabavnim sadržajima, među kojima su škola crtanja, radionice za izradu stripa, kao i predavanja o nastanku stripa.
Specijalni gost sajma je španski pisac Huan Gomes Hurado, koji se svojim prvim romanom "Božji špijun" našao na prvom mestu mnogih priznatih bestseler lista, a taj roman je objavljen u 42 zemlje i prodat u preko milion primeraka širom sveta.
Huan Gomes Hurado je za svoj najnoviji roman "Ugovor sa Bogom" dobio prestižnu nagradu "Premio Novela Ciudad Torrevieja".
U okviru sajma predviđena su i gostovanja poznatih pisaca Milorada Pavića, Ljubomira Simovića, Mira Vuksanovića, Marka Vidojkovića i Ljiljane Habjanović Đurović.
U okviru pratećeg programa biće održana i tri okrugla stola sa temama: "Deca i mladi sa knjigom u biblioteci, da ili ne?", "Nastava srpskog jezika i književnosti u osnovnoj školi" i "Knjiga izmedu kulturne misije i tržišta".
Sajam ce za posetioce biti otvoren svakog dana od 10 do 21 čas, a cena ulaznice je 60 dinara. Besplatan ulaz na sajam imaće učenici koji donesu svoje đačke knjižice. (izvor -- PRESS)

SEDENJE NA KLUPI

Beogradska klupa, koju Arjuna pominje, sigurno jeste jedna od klupa u Tašmajdanskom parku. Tvrda jer je drvena, pa žulja. Zato je Arjuna tako besan, i ne prija mu boravak u Beogradu.
Ja nemam ništa sa klupama po beogradskim parkovima! Niko me nije konsultovao kada su ih dizajnirali, stolari izrađivali...
Uostalom, Arjuna je mogao da ponese jastuče iz Pule, i stavi ga pod zadnjicu. Onda bi mu boravak u Beogradu bio sasvim prijatan.

Go west, Arjuna!

Je li vam se ikada dogodilo da napišete poduži tekst, udarite "sačuvaj", "kreni", "dalje", "ožeži", što god, i ne ostavite nikakav trag? Pritom, ne mislim na “Megalomaniju”, Webmanove i Setwahove nakupine slova u poetici turiranja u leru i driblanja čitatelja, već na misteriozno nestajanje vaših ruku djela poradi resetiranja veze kojeg niste primjetili ili nečeg još glupljeg? Riječi odu u vražju mater, u cyber wind.

Danas sam prošao kraj crkvi Svetog Save i Svetog Marka, i sumnjam u spontano čišćenje karme. Možda univerzum nije htio da kažem kako je Webman umoran i kako je njegov "seksualni voz" prošao, pa nemam u što uskakati, da Setwah drlja po nekom stoput viđenom paklu i koristi nekakvu Bernulijevu jednadžbu kao da ona moja, Schrodingerova, nije bila dovoljno megalomanska?
Ne treba reći da pretenzija i megalomanija nisu isto, Setawah, kao ni da u mojem sjedenju na klupi nema nikakve napetosti, Webmane!
Javljam se sa beogradske klupe uživo jer se sa iste javljaš i ti, ali nikad uživo.
Webman je vjerojatno vrlo star, ali sasvim sigurno vrlo umoran, a danas znam i zašto: kao obrazovan čovjek morao je prije mene obići crkve, aleje, žene, prošetati Skadarlijom i slušati maloumne igrokaze, loviti po Knez-Mihailovoj, vidjeti Narodnu Skupštinu, kip Svetozara Pribićevića, pa Kalemegdan, zoološki vrt.
O suncu pod novobeogradskim neboderima da ne pričam.
Sretan sam što odlazim sutra, prije nego se tako umorim. Možda me u devedeset i drugoj minuti i vidite kako trčim, ali ne stadionom na kojem u prazno driblaju ove zvijerke i pokoji Maradona, već, recimo, Baranjom, ka zapadu.

(fragment iz romana MEGALOMANIJA
izdavač - ALMA, Beograd -2009)

The show must go on!

Posetioci, aktivni članovi, veb-sajta “Bundolo” su, na neki način, publika dok su na terenu Setwah i Webman. Teško je znati da li čine jednu ekipu ili su suparnici?! Ali na tom, virtuelnom igralištu se nešto događa što posetioci veb-sajta mogu da prate. Odigrava se šou sve sa pevanjem i pucanjem!
Arjuna sedi na klupi za rezervne igrače. Ko bi njega pustio na teren?! Možda, eventualno, u devedeset i drugom minutu igre koliko da “prošeta” sportsku opremu…

MANIFEST GOSPODARA SVETA

Setwahov tekst poseduje snagu manifesta. Paradoks je da on na akciju poziva gospodare sveta! Da konačno povuku celishodni potez, i reše aktuelne (i nagomilane) ovozemaljske probleme: da uklone ljude. Obične ljude. One koji su nesposobni da budu bogati i beskrupulozni kao što su to oni: gospodari sveta.
Nešto ih sprečava da to odmah urade! A odlaganje akcije će neminovno biti kontraproduktivno za gospodare sveta.

Klaustrofobija

O Arjuninom svijetu jedino znam da u njemu ne postoji, ne igra se, nogomet. Ništa drugo nisam uspeo da saznam.
Da li zato što je njegov svijet hermetičan ili što Arjuna ne želi previše toga o sebi da kaže?
Imam utisak da je njegov svijet dvodimenzionalan, a ne trodimenzionalan i da se sve dešava u jednoj ravni. Da je u tom svijetu sve spljošteno, kao na primer oni Dalijevi satovi. I da Arjuna brižljivo krije da je njegov svijet takav, i da je u njemu nemoguće (a ne nepotrebno) da se igra nogomet.
Srećan sam što nisam uspeo ništa da saznam o Arjuninom svijetu. Suviše je to za mene klaustrofobično.

Kastrirani grobari sa Grenlanda

Da li će Arjuna uskočiti u ovaj voz: nazovimo ga seksualni voz? Da li je to tema za jednog filozofa? Mislim da nije, i zato bolje da ostane po strani. Da se ne meša.
Tihe i glasne: osnovna podela. Tako tvrdi Setwah. Ja ih ne bih delio. Pre bih nad njima izveo matematičku operaciju sabiranja: „tihe“ plus „glasne“ jednako sve žene sveta!
Šta sa njima? Smestiti ih na jedno mesto. Na primer, na ostrvo Grenland. Šta bi one tamo radile? Umirale od dosade. A i bukvalno bi umirale. Znači, bili bi neohodni grobari da ih sahranjuju. Tako da bi se, pored žena, na Grenlandu nalazio i izvestan broj muškaraca – grobara. Kastriranih.
Oni bi i tihe i glasne žene sahranjivali u zaleđenu grenlandsku zemlju.
Na Grenlandu bi i jedne i druge postale - tihe. Vrlo tihe, smerne. Zaboravile bi šta reč seks i znači...

Maradonin odgovor Marku Aureliju

Dijego Armando Maradona bi Marku Aureliju ovako odgovorio: “Budi razuman i svrsishodan u driblingu”, što bi značilo: budi nerazumljiv protivničkom igraču.
Pre nego što utakmica počne postoji jedan objektivan fudbalski teren, nazvao bih ga fudbalskom supstancijom, koji se izlaskom na igralište dva suparnička tima razbija na toliko, takođe fudbalskih terena, fudbalskih atributa, koliko postoji i konstelacija u međusobnim relacijama svih dvadeset i dva igrača na terenu.
Iz ugla moje pozicije, desnog beka, vidim konstantnu fluktuaciju beskonačne promene odnosa atributa dok prvobitni svet praznog terena postoji samo pre i posle moje egzistencije u trajanju od približno devedest minuta.
Kao odbrambeni igrač, ja vladam veštinom iluzije. Moji driblinzi su nerazumni i nesvrsishodni jer moja glavna ULOGA u timu i jeste da TO ne radim...

Moj svijet

Kada bi bilo točno da postoje različiti svjetovi kako ti, Webmane, tvrdiš, u tvojem svijetu bi zacijelo bilo nužno igrati nogomet. Bolje reći: gledati nogomet, pošto sumnjam da si, motorički gledano, neki dribler. Pogrešno je smatrati da bi se u takvom svijetu postavilo, primjerice, pitanje: je li moguće da se nogomet gleda, a da se ne igra? Istaknimo, to je filonogometni (ne znam kako bih na starogrčkom to rekao), a ne filozofski svijet.
Kod mene, naprotiv, taj dosadan sport bi izostao, i sâm to pogađaš. Na svu sreću, ne postoje različiti svjetovi već samo jedan kojeg mnogi vide različito, a to je: moj svijet!
Nogometa naprosto nema! To je kolektivna fikcija, a game on the devil's playground. Što se "ofsajda" tiče, to je internacionalizam koji sam davno koristio u jednom mrtvom jeziku.
Marko Aurelije kaže: "Budi razuman i svrsishodan u govoru", što će reći - razumljiv sugovorniku.

Arjuna ne prati nogomet

Jezička konstrukcija “ontološki ofsajd” ne odgovara hrvatskom jer Hrvati za ofsajd kažu zaleđe. To govori da Arjuna ne prati nogomet.
Webman igrao levog beka, Setwah desnog, a Arjuna o fudbalu ništa ne zna! Verovatno ga nikada nije ni igrao već se odmah posvetio filozofiji.
Znati za Šredingereovu mačku i Lao Cea, a nikada ne šutnuti loptu, napraviti dribling, izvesti aut, korner, centrirati sa pozicije levog krila, to je zaista tužno.
Znam da u blizini i samoj Puli nema previše odgovarajućeg prostora za fudbal na male golove, ali i u Puli se negde igra nogomet! To je bio ex-YU sport No. 1!
Nad Pulom pada mrak... Arjuna pali svetlo u sobi, sa police uzima knjigu filozofskog sadržaja...
Za to vreme na TV-u Mančester Junajted igra protiv Čelsija. Hrvatski komentator glasno viče u mikrofon:
- Zaleđe! Runi je bio duboko u zaleđu...
Istovremeno, beogradski spiker govori:
- Ofsajd. Runi je bio u ofsajdu, i sudija je opravdano poništio gol.
Za razliku od Arjune, Webman je ispred televizora. Više je fasciniran publikom, njenom brojnošću i šarenilom, nego onim što se dešava na terenu. Publika je za njega oduvek bila prava opsesija. Ona je ta koja predstavu čini mogućom.

Gulaš od pesnika

Arjuna, pusti Nilsa Bora i Šredingerove jednačine! Nemoj sebi da laskaš da se krećeš relativističkim brzinama, da si tako neuhvatljiv, pa ne znamo da li si talas ili čestica...
Upravo obrnuto: uhvaćen si na onu foru pomoću štapa, kanapa i kutije, a u zamku namaljen semenjem...
Arjuna, znaš li priču o Lao Ceovom mesaru: kada su ga pitali kako to da već deset godina koristi isti nož kojim raspolućuje volove, a nikada ga ne oštri? A on odgovara da oštricu noža provlači kroz prazan prostor...
Odrana koža ti leprša na vetru. Ja sam bio za to da je bacimo, ali Webman hoće da je zadrži kao trofej. Od tvoje lobanje napravićemo stonu lampu (to je moja ideja), a za meso ne znam?!
Možda GULAŠ OD PESNIKA? Da! Super ideja...

Schrödingerova mačka u čeličnoj kutiji

Tekst koji sledi nije KP-ov već momka čiji je nick-name ARJUNA STROMENTATO, i on je prisutan na Bundolo-sajtu. inače, Arjuna je iz Pule... itd...

"Poznat je središnji epistemološki problem kvantne fizike (primjenjiv na brojne prirodne znanosti, po Bohru): da se promatrana čestica ponaša očekivano, i samo u svojstvu mjerene vrijednosti.
Tako se sad osjećam kao Schrödingerova mačka u čeličnoj kutiji koja čeka da promatrači provjere je li živa ili mrtva, ili, po valnoj jednadžbi, i živa i mrtva.
Zato ne zamjerite. Dozvolite da bolje razmislim o tome što ću sljedeće reći. Ili, još bolje: dozvolite da slijedim provjereni običaj potpuno jalovog komentiranja.
Nedavno sam naletio na citat Lao Cea koji me je podsjetio na Webmanovu umotvorinu:
"Budi prignut, i ostati ćeš uspravan.
Budi prazan, i ostat ćeš pun.
Budi otrcan, i ostat ćeš nov."
Mislim da kada bi Webman pokušao biti originalan i pokloniti novu prozu svjetskoj književnosti, ovaj citat bi odražavao njegovu lukavu metodu.
U tom smislu volim si laskati da su ovakvi moji “pravim se pametan” komentari taman dovoljno loša mjera u postavljanju neke umjetne kontrapozicije tekstu, da podržavaju tu otrcanost, i ne pridodaju značenje toj lakoj Webmanovoj praznini. Teško je održati prazninu. To zahtijeva praznog, ili barem samoponištavajućeg (S.S.Sinister bi, možda, rekao: kontroverznog) junaka.
Tko zna bi li Arjuna bio taj? Webman nije siguran."

Hodanje po nervima

Kako mi, Arjuna, koračaš po nervima! Dok hodaš, bar da zastaneš... Međutim, ti samo furaš, prosto trčiš! A to boli ili, bar, iritira. Samo iritira. Zašto bi bolelo?! Isuviše si daleko da bi mi naneo fizičku bol, a jedina bol je fizička. Druge ne priznajem, i ne poznajem.
Kažeš: “Webman je pokušao biti originalan”, ili slično, nije važno! Pa, onda: “Webmanova praznina”! Sve vreme moje ime pišeš malim slovom. Toliko me poštuješ. Ja ću to ispraviti u tvom tekstu, ne može to tako! Ja tvoje ime pišem velikim slovom. Zapamti to, Arjuna!
Lao Ce koga citiraš je OK. Pametan, i iznad svih nas. Kada je on to pisao, moji preci su živeli kao stepski nomadi (verovatno i tvoji, Arjuna), i nisu bili sposobni za takve jezičke konstrukcije, niti bi ih razumeli. Ja ih, možda, razumem, ali se ne bih tako olako sa Lao Ceom kačio. Možda ga i potpuno razumem, moj mozak je za to sposoban, međutim ne želim sebe ni na koji način da stavim u njegovu ravan.
Možda ćeš, Arjuna, zaključiti da sam prema tebi surov? Nisam. Samo mi je potreban neko ko će stajati meni nasuprot. A ti, kao da si uleteo u tu zamku.

Zamka

Da li će se Arjuna Stromentato uhvatiti u zamku? Vešto sam je postavio. O njemu malo znam. Mislim da živi u Puli. Nedavno, na TV-u, čuo sam da Pula ima šezdeset hiljada stanovnika. Dovoljno za jedan primorski grad.
Citiraću još jednu njegovu rečenicu. Neophodan mi je materijal za dalju razradu. Dakle:
„Čim pomisliš da možeš odrediti što postoji a što ne, već si u ontološkom ofsajdu pa ti je svaki pogodak jednako valjan koliko i svaki drugi.“
Dovoljno. Sasvim dovoljno materijala.
Pogodak ili zgoditak? Da sam Hrvat, ipak bih rekao zgoditak.
"Ontološki ofsajd" me vuče na fudbal. Hrvati za golmana kažu branič: na golu je stajao branič. Čak ne kažu ni gol, nego vratnice. Onda je golman, u stvari, vratar, a branič je odbrambeni igrač: bek. Greška. Za fudbal, naravno, kažu nogomet.
Dobro mi ide ovaj hrvatski. Veoma sam zadovoljan. Da nije bilo Arjune nikada mi ne bi palo na pamet da učim hrvatski.
U zamku sam se uhvatio ja, a ne Arjuna.

Ne mi dihat za ovratnik

Veoma sam skeptičan kada treba uvesti novog junaka u “Megalomaniju”. Eto, na primer, Arjuna Stromentato: ko je on, i šta hoće?! Za početak, znam da čita onlajn verziju “Megalomanije”. Tu i tamo ostavi komentar koji to potvrđuje: “Nitko nije savršen”, kaže on. To se odnosi na Setwaha, a ne na Webmana: Setwah nije savršen (kao da je to teško primetiti).

Za Webmana, Arjuna ima sledeći komentar: “Moram te upozoriti da danas nisi ukusan, kao inače.”
U redu je, Arjuna! Biti ukusan znači… Ništa ne znači! Ali, hajde, tretiraću te ozbiljno, pružiću ti šansu. Ja sam od onih koji sve i svakoga shvataju ozbiljno. Međutim, to je pre mana nego vrlina.
Na kraju komentara Arjuna je ipak napisao: “Ispričavam se ako griješim.”
U redu, Arjuna. Tvoja isprika je prihvaćena, uvažena.
Zanimljiv mi je njegov hrvatski. Deluje tako suptilno, drugačije. Čitao bih ga ceo dan! Tako godi, prija uhu, taj odmak od jezika kojim ja govorim.

Ljudi samoće

Ni ja ne mogu da budem sam. Plašim se samoće. I zato sam neprestano na Inernetu. Nije važno da li me stranica koju sam otvorio zanima, da li ću je pročitati... Ali onlajn sam! Tu su svi! Sa druge strane svetslucavog ekrana...

Proždiranje čitaoca

Po Setwahu, koje je prvo načelo? Zlo bez opozicije. Pojam "dobro", kao suprotnost zlu, jeste čovekov odbrambeni mehanizam od sveta u kom se zatekao. Istovremeno (i dalje Setwah): “ono je osnovni princip manipulacije većinom od strane manjine. Zlo bez opozicije jeste metafora za ono što je u stvarnosti regularni tok stvari.”

Setwah, pažljivo te slušam (to ti se samo čini da zevam od dosade): "U amazonskim šumama od pola metra ispod zemlje pa do pola metra iznad najviših krošnji drveća (dokazano je!) svake tri sekunde neko nekog pojede. PROŽDIRANJE je prvi, beskompromisni aksiom: prvo iskustvo materije je transformacija.
Posle svakog novog čitaoca ja dobro podrignem i pomazim stomak, a takođe sam i zdrava i ukusna hrana... Prijatno!"
“Megalomanija” baš uživa u tebi. Ti si, Setwah, njena omiljena hrana...

New religion

Kada se jedna religija istroši, najbolje je izmisliti novu, primereniju vremenu.
I Setwah to radi! Kutenadvazija bi trebalo da bude nova religija, tako da "Megalomanija" njemu služi da bi promovisao novu religiju, a ne da bi postao pisac, romansijer.
Od početka "Megalomanije Webmanu je to jasno. Ono što je njemu cilj, Setwahu je samo sredstvo. Naravno da će to uočiti i čitaoci "Megalomanije".
Setwah ih neće prevariti, prodati im rog za sveću...