Prethodnom zapisu je pripadala sledeća rečenica: Nadam se da nemate ništa protiv da ovog trenutka nestanem. Bila je to završna rečenica.Ona se i uklapa, i ne uklapa, u napisani tekst. Previše je radikalna, samosvojna, da bi mu se tek tako priključila.
Priznajem: nisam želeo da nestanem. Za tako nešto, nisam bio spreman, dovoljno hrabar...
Izdvojena, napisana na početku novog fragmenta, citirana rečenica nema snagu, moć, koju je imala dok je bila deo prethodnog teksta. Opkoljena, ušuškana, drugačijim rečenicama deluje benigno, bezopasno.
Njeno značenje više se ne odnosi na mene, tako da bilo ko može da nestane!
Ko za to ima hrabrosti, ko želi da nestane...
Нема коментара:
Постави коментар