- Samo prazna obećanja daješ mi ti... - glasno je zapevao Nepoznati hodajući ulicama Kragujevca.- Samo prazna obećanja... - nekoliko trenutaka kasnije, jedva čujno je izgovarao.
Još jedna pesma koja se može pevati ulicama Kragujevca, pomisli Nepoznatipisac. Međutim, trebalo je obratiti pažnju na hod Nepoznatog, a ne na reči koje izgovora.
Ništa oko njegovog junaka nije bilo virtuelno, već stvarno, veoma stvarno. Ponajpre, njegovo pijanstvo.
Nepoznati je prvi put bio pijan u rodnom gradu, i teturao se gradskim ulicama. Još jedno poniženje, ništa više! I to se mora podneti. Ne sme se sakriti, prećutati. To nikako!
- Da, jesam! Bio sam pijan jedne avgustovske večeri... Tople avgustovske večeri... Nije to nikakav trač već - istina! Su-ro-va isti-na!
Samo da se dokopa kreveta: ništa drugo nije važno! Sledećeg jutra će zaboraviti pijanstvo, gluposti koje je činio prethodnog dana. On će ih zaboraviti, ali Nepoznatipisac će ih zapamtiti, zabeležiti... Obnarodovati. To je njegova dužnost, a i, konačno, nešto zanimljivo u delu koje piše.
- Dajem kraljevstvo za krevet! - uzviknuo je Nepoznati dok je čekao da se upali zeleno na semaforu. - Dajem kraljevstvo za... prezervativ... Dajem prezervativ za... kraljevstvo... Dajem prezervativ za... dva... dva prezervativa...
I to će biti uredno zapisano, crno na belo: "Nepoznati daje prezervativ za dva prezervativa."
Нема коментара:
Постави коментар