Ponekad pomislim da bih mogao da budem hrvatski pisac. Tačnije: kako bi bilo ugodno biti hrvatskim piscem. Smešten negde u Istri, u blizini granice sa Slovenijom. Ili u Zagebu? Može i u Zagrebu. Zagrebu ništa ne fali! Biti hrvatski prozni pisac koji živi u Zagrebu, i koga Hrvati čitaju.Ne nešto previše, ne svakodnevno, ali ga povremeno ipak čitaju jer on je njihov pisac. Ako ga oni, Hrvati, ne bi čitali, niko na svetu ga neće čitati!
Tako bi Hrvati imali svoju svakodnevnu dozu ZI Webmana.
Setwaha, naravno, ne bi čitali. On je srpski pisac, i Hrvati prema njemu nemaju nikakvu obavezu. I onda bi Setwah zavideo Webmanu na njegovoj vernoj publici. To se ne prašta!
Tako da Webman nikada neće postati hrvatski pisac. Zašto ljutiti Setwaha, i dovoditi ga u inferioran položaj?!
2 коментара:
Kako sam krenuo, svuda po komentar, pa ću i tamo gde nemam šta da kažem. I - ovog trenutka sam napravio veliku grešku - prikjučio sam se većini.
Odustajem od komentara da nemam komentara.
:)
Постави коментар