Prvi put u životu sam čuo za reč "patafizika" od slavice, moje bivše devojke, ali ne znam kada?secam se saznajnih iluminacija koje sam doživljavao kada mi je objasnila značenje tog termina. oduševljeno sam se igrao novom igračkom i trovao novim otrovom sve što sam do tada znao i osmislio. naša ljubav je trajala nekih 950 dana... za razliku od mene slavica je bila uspešan student filozofije, ispite je pripremala za vrlo kratko vreme, bez ikakve interpretacije teksta i borbe protiv tudje misli. jednostavno je uzimala gradivo i vracala ga tamo gde mu je i mesto, u instituciju školstva. ona je hladnokrvi filozof, nikada ne govori o filozofiji osim ako nije iziritirana i izazvana. mrzela je moju uptrebu reči "uništiti" i "uništenje" koje sam koristio pri govoru o filozofiji. umesto logike koristio sam metafore atomske eksplozije... znala je za moju ljubav prema auto-moto svetu i dok smo bili u poseti beogradskom sajmu automobila, čuo sam je kada mi je iza ledja rekla:" automobil je transcendentalno sredstvo", bila je to lekcija iz patafizike... žao mi je zbog vašeg nerazumevanja, zbog vaše nemoci da otputujete dalje od konstatacije da su termini "transcendentalno" i ůsredstvo" protivrečni i što slavicinu misao sahranjujete u domenu poezije.
Patafizika je možda upravo to: hladnokrvno konstatovanje protivrečnosti koje nekom šapucete na uvo dok je u snu... možda?...
Нема коментара:
Постави коментар